Народно благостање

Страна 446 НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ Бр. 28 3141 30-V VI 26-VI 4-УП ханћа 11 док тедипагоди! kartel ne pristupi većoj restrikciji Амстердам 209.10 209.30 207.40 207.80 207.85 proizvodnje. Od metala najbolje se drži kalaj što se tumači poЛондон 15.16 1521 1525 1509 1511 Većanjem potrošnje prema prošloj godini. Милано 26.38 25457 25.35 25.275 2530 Pamuk pokazuje postojanu tendenciju što se tumači Bolno 124.05 12460 12425 123.10 123.15 Nepovoljnim staniem useva u S. A. D. Isto tako i vuna ima роi | | i | stojanu cenu, dok je luta malo popustila. Stočna hrana Je. Њујорк 311:)3 306.625 308.25 305: /в 50570 znatnom popuštanju. Париз 20.38 20.3775 20:24 20.235. 20,25 Праг 12100. 12:85. 1285. 1218. 12:75 | Pšenica | Београд 7.02 7.02 7.00 7.00 7.00 Na međunarodnom tržištu vlada još uvek labava fenden-

На београдској девизној берзи обрт је износио ове недеље 9.15 мил. према 635 мил. у прошлој и 9.5 у претпрошлој недељи. Значи, дакле, да девизни послови показују тенденцију повећања. Највише је трговано у девизи Беч и Лондон — у приватном клирингу —- и то у шилинзима 2,5 мил, а у фунтама 3,1 мил. У грчким боновима трговано је за 809 хиљ. дин., а са Пештом обрт је био 730 хиљ. у девизи Париз трговано је за. 260. хиљ., Њујорк 560 хиљ., Цирих 660 хиљ. итд.

На појединим берзанским састанцима имамо на београдској берзи следеће курсеве у приватним клиринзима. Варијације су биле релативно врло слабе, изузев курса аустријског шилизга који је попустио За 4 поена. У девизи Мадрид само има понуде,

Бонови Грчке

Лондон Beu Пешта Мадрид банке 27. MI 238.25 879.— – 620— 37.240 VI 233.50 874— — 620.— 36.53 ЈЕ MII 232 15 876— — 618.— 36.86 210 MII 232.75 875.— — 615.— 37.67 У УП 23283 27656 = | 615 | 3650 4 УП 233.25 875. — — 605.— 36.50

На приватном девизном тржишу код нас ситуација је у погледу курсева девиза. остала готово. непромењена, Обим послова веома је слаб, због незнатне тражње и малих понуда. Девизе се тргују на бази швајцарског франка чији је курс ове недеље варирао између 15.445 и 15.50' динара. Американски долар је тргован по 246.80 до 47.20, енглеска фунта по 233.50, девиза Париз по 867 до 314— италијанска лира по 3.87 до 3.91 итд. итд.

ROBNO TRŽIŠTE

Sirovine

Svetsko tržište sirovina razvija se u znaku vrlo labave tendencije; cene stalno popuštaju, izuzev pamuka i kaučuka. Najveći pad cena u prošloj nedelji zebeležili su metali, a među ovima bakar. Njegova cena pala je sa 37 funti sterlinga za tonu ultimo maja na 321» ultimo juna ili za 12.2%. Na taj način bakar je izgubio skoro sve što je dobio posle zaključenja

međunarodnog sporazuma. Pad cena je nastupio zbog većih

ponuda iz Sjedinjenih Američkih Država od strane topionica, koje su ukidanjem koda dobile potpuno slobodne ruke. Pošto se sa ove strane očekuje i dalje veća ponuda to se sa pravom pretpostavlja da će cene produžiti sa padanjem. To može trajati dotle dok se američke topionice ne oslobode „suvišnih

cija; sve je u znaku očekivanja nove žetve, koja će. kako po. svemu izgleđa, biti vrlo dobra. Sadašnje zalihe u svetu cene se na polovinu prema onima u istom periodu prošle godine. Može se reći da se u pitanju zaliha stanje potpuno normalizovalo. Ponuda na evropskim tržištima znafno je smanjena; u maju je za Evropu utovareno 53.000 tona prema 116.000 tona u istom mesecu prošle godine. Prema. prethodnim podacima utovar u junu još više je podbacio.

Cena u Roterdamu pala je sa 3.75 na 3.70 hol. Тог., a u Čikagu se popravila sa 80 na 865/s centi za bušel. Ovogodišnie cene (izražene u zlatu) manje su od prošlogodišnjih. Između prometnih i ferminskih cena za septembar, novembar, januar i mart vrlo je. neznafna razlika; bliži termini su niži od prometa, a dalji samo za nekoliko poena viši. To je znak da u novoj kampanji treba računati sa nižom cenom pšenice.

Na. domaćem. tržištu pšenice nema nikakvih poslova. U staroi robi ima nešto ponuda, ali kupaca uopšte nema, te cene nominalno notiraju: na Begeju 115, na Savi 110, srbijanska roba glavna pruga 105—110 din. U trgovačkim krugovima procenjuje se ovogodišnji izvozni višak na 15—20.000 vagona. Naravno, ova se procena ne može smatrati tačnom pošto ne počiva na nekom' realnom računanju.

Kuluruz

Na. svetskom tržištu kukuruza nema nikakvih promena. U Roterdamu cena је popustila sa 2.60 na 2.55 hol. for., dok је u Čikagu ostala nepromenjena, na &1l!|a centi za bušel.

I domaće tržište je skoro bez promena. Tražnja i ponuđa su minimalne, a Italija. je: prestala sa kupovinama. Šlepovska roba. notira. 77 din., a isto. tako i vagonska paritet Inđija.

Stoka Na bečkom: tržištu 1 i 2 jula ponova je došlo do kraha. Cene goveda pale su za 10 groša po kilogramu, te su prodavani ekstremni volovi od 0.70 do 1.05 groša prema kvalitetu, dok se prošlonedeljina cena kretala između 0.80 i 1.25 šil. Isto tako znatno. su. pale i cene svinja. Prema kvalitetu ove su prodavane 1.10—1.20 šil., dok su u prošloj nedelji notirale 1.251.42 šil. Ovoliki pad je malo neobičan za ovo vreme u kome su ranijih godina cene obično bivale postojane. Ovoga puta, međutim, razvoj tržišta ne pokazuje ni najmanje stabilnosti; tržište je postalo toliko osetljivo da reagira na najmanju promenu na- strani ponude i potrošnje.

I na. praškom tržištu svinja došlo је do kraha usled većih. ponuda- iz zemlje. i dovoza. iz inostranstva. Cene su sa 6.20—6.50 u prošloj nedelji pale na 5—5.60 kr. prema kvalitetu, pa se ne rentira za izVOZ.

ra a Nm le mifsjn|ajmjsinj%,mwiws}eajs шјатиј Еп мајизи ијатитаји мати тијијијијитијнјвјитијигаја винставававаоовавицзившни a.n m BB m BH a M m MB a Mmm B.mB nja Ban HMM BB MMMR GH MBR M a

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д.:: ПРЕЂЕ

Ke. С. DUN & CO. i Кнез Михајлова 50.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА. ОРГАНИЗАЦИЈА. БЕОГРАД ЗАГРЕЊ

Бериславићева 7.

«нпр оооипоонаооитопинннинптипицивнин пени ниши шута во и па а џи 0) пји p-a;m ByB\R;0\Drm,m g Bjm\W-0 B:B,Djd'B Hmmm u B B,m W-m = пијан ијнии илити ни