Народно благостање

13. јули 1935,

Из Уредништва,

ПООШТРАВАЊЕ КРИЗЕ НАШЕГ ПР

НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ

Страна 451

(ничког

ОСИГУРАЊА _

Ми смо у чланчићу: па радничко осигурање све

мање одговара своме задатку: (бр. 40 од прошле године) - члану износили су: 1934 г. 486 дин. према 500 у 1933 год,

403 у 1923 г. и 555 у 193 r. На потпоре је отпадало 199,2

изнели да је 1933 г. за Сузорово радничко осигурање била једна од најтежих, јер су број осигураних и наднице достигли најнижу тачку, док је порастао број оболелих и несрећних случајева, приходи су попустили и поред повећане приносне стопе, наплата заосталих доприноса није напреловала, порасли су непродуктивни трошкови.

У опширном извештају Сувора, каже се, да се у 1934 г. стање погоршало, нарочито код новчаног пословања гране болесничког осигурања. Порастом чланства нису се прилике нимало побољшале, услед сталног пада осигуране наднице подбацили су приходи, док су остали исти издаци на

проширени круг интересената. Па и поред погоршања здрав-

ствене службе, политика суфицита је настављена и у прошлој години. Суфицит од скоро 8 мил. дин. у прошлој. години и 17 мил. дин. у 1933 г. код гране болесничког осигурања не може се при сталном погоршању положаја болесника правдати.

Прошле године повећао се број лекара за 215 или

13% (Ha 1662). У извештају се каже да нагло повећање броја лекара није само последица пораста чланства. Од 1930 до 1934 г. опао је број чланова за 88 хиљада, а број лекара

у истом раздобљу се повећао за 347 (1934 г. 58,5%). Глав- ·

ни разлог порасту је, да се велики лекарски реони смањују, да се у мањим местима намештају лекари, и да се намешта и све већи број лекара специјалиста, услед чега је побољшана лекарска служба,

Нико не може спорити потребу побољшања лекарске службе, али само док она не иде на уштрб других неопходних издатака (лекова, хранарине итд.) и финансијског стања социјалног осигурања. Међутим, тако знатно повећање броја лекара, нарочито у прошлој години, кад криза све јаче притискује, није ишло у корист социјалног осигурања. Ако се могло вршити повећање издатака, оно је било много неопходније и: потребније код лекова и хранарине. Управа Сузора је у борби, која је вођена до пре кратког времена са лекарима и њиховим организацијама попустила, вероватно да би избегла опозицију и критику, не водећи довољно рачуна да ли је то у интересу радника и радничког осигурања. Данас није потребно да Сузор има 80 лекарских реона, који имају мање од 26 чланова.

Здравствено стање осигураника погоршало се у прошлој години. На 100 осигураних долазило је 47 случајева оболења према 39 у 1933 г. Од 255,7 хиљ. неспособних за рад услед болести отпадало је на оне који су добили само новчану потпору 210 хиљ. и 46 хиљ, болничко и 000 лечење, о чему доносимо у идућем броју

Грана осигурања за случај болести имала је у прошлој години активу од 227,5 мил. дин. према 2637 мил. у

1933 г.; осигурања за случај. несреће 521,2 мил. | (према ·

506,6 мил.) и дефицит од 8,9 мил., осигурања у изнемог= лости, старости и смрти (које (се више не проводи) 26,3 мил. и дефицит од 1,5 мил. дин. и пензиони фонд ЛУ ои Cyзора 132,4 мил. (према 1248 мил. у 1933 г).

Приходи од приноса жод гране осигурања за случај болести износили су 529,9 мил, дин., више за 0,57 мил. него у 1933 г. и мање за 1,9 мил. него у 1932 г. Отписана је

6,3 мил. дин, од чега су 2,1 мил. дубиозна потраживања, те се отпис по члану смањио за 2,7 д. или 40%. Издаци по

мил. или 75 38%' свих издатака, а остало отпада на управне трошкове, дотације, камате итлд. Управни трошкови већи су од прошлогодишњих за. 0,01%, али су мањи по члану за 2,1 д. (износе 80,8 д.) а повећали су се и трошкови самоуправе и лаичке контроле. Осим лекарских трошкова мало повећање је и код издатака на: хранарину, апотекарске, болничке и санаториумске трошкове, а смањење код: порођајних потпора, погребнине и уздржавања амбуланти.

Наплата заосталих приноса је била нешто повољнија.

„Укупан дуг послодаваца износио је 168, 93 „мил. дин., мање "за 6,3 мил. M. Него у 1933 г. Највећа дуговања су код бе-

оградског окружног уреда и она износе. :909,63% од једногодишњег прописа, углавном због великих потраживања од државе и самоуправа. Смањио се и дуг уреда и болесничких благајни Сузору за 5,1 мил. дин., на 94,9 мил. д.

Пословање је код 11 месних органа завршено са суфицитом, који је највећи код београдског уреда. (3,93 мил.) а дефицит има 9. У извештају секаже, да се дефицити код скопског, сплитског и сарајевског уреда не могу сасвим оправдати, јер су код њих несразмерно високи управни, лекарски, апотекарски и бањски трошкови.

Приходи гране осигурања за случај несреће износили су 83,14 мил. дин., више за 3,9 мил. него у 1933 г., од чега отпада 64,87 мил. на рачун 7% доприноса (према 62,4 МИЛ. у 1933 ги 6% од 552 мил. у 1932 г.). Камате од уложака и потраживања од месних органа износиле су 9,28 мил. дин., а отписано је 3,93 мил. дин. Приходи од непокретности (са око 50 зграда уреда, санаториума, болница итд.) су иу овој као и у прошлој години подбацили за 3 мил. д. према 5 мил. у 1933 Г.

~ Од прихода је отпадало на издатке: у новцу 51,34%, храни 5,28%, на повећање _ рентног капитала (који износи 361 мил. дин.) 27,4%, управне трошкове 14,74%, и остало 11,95%. Дефицит се повећао за 8,9 мил. дин. и износи 50 мил. дин, Мало побољшање према 1933 г. није изменило врло велик проценат непродуктивних издатака, од 1 трпе осигураници, који добијају све мање протучинидбе. О рђавој пословној политици и скупој администрацији ми смо већ у више махова говорили.

У извештају су изнети и захтеви управе Сузора. Као и ранијих година поновљен је захтев да држава и самоуправе исплате свој заостали дуг, који износи 32 мил. дин, да се спроведе у живот осигурање за случај изнемоглости, старости и смрти, с мотивацијом да све три гране осигурања. не би оптеретиле обезбеђену надницу више од 9,5 до 10%. Даље се истиче потреба ревизије Закона о осигурању рад“ аика. од 1922 године на начин, који ће задовољити захтеве И послодаваца и радника. По: први пут је изнет и захтев о што скоријем доношењу Закона. о минималним надницама и проширењу OD Ha пољопривредне | M и незапослене. Послодавачке организације износе супротно гледиште. Главни њихов захтев је ревизија радничког осигурања у

у смањења постојећих социјалних терета, који су у пе