Народно благостање

13, јули 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

Страна 453

raspuštanju holding-društava. Ali uglavnom, poreska reforma pretstavlja dalji pokušaj nove podele bogatstva, kome su prethodili bezuspešni pokušaj inilatornog dizanja cena, sumnjivi uspeh u pogledu ograničavanja dobiti kapitala, koji se hteo postići zakonodavstvom o berzama, i eksperimenat sa dirigovanjem cena i troškova u korist slabijih konkurenata i radnika putem kodova Nire, koji su, kao što je poznato, proglašeni kao neustavni.

Ovi nefiskalni ciljevi jasno se vide iz obrazloženja, kojim se pravda zavođenje progresivnih poreskih stopa. Ruzvelt tu primećuje da velika imanja nisu nastala samo radom sopstvenika, već radom cele narodne zajednice. On veli dalje, da je stvaranje takvih imanja samo onde moguće, gde veliko nacionalno tržište obezbeđuje produkciju u masi. Prema tome i zajednica ima prava da učestvuje u podeli ovakvih dohodaka. To važi naročito u pogledu velikih imanja, koja daleko prelaze obim potreban za obezbeđenje sopstvenika i njegove porodice. Kao što se u obrazloženju veli, prosti prenos putem na-

sledstva ili poklona ovakve ekonomske snage, koja je koncentrisana zajedničkim radom mnogih, ne odgovara američkim idealima, kao što im ne odgovara ni nasleđivanje političke snage. Dalje se veli, da ovakva imanja pretstavljaju statičko bogatstvo, koje posle smrti sopstvenika ne nastavlja njegovu delatnost, a ne postiče ni naslednika na vršenje novih poslova. Jakim oporezovanjem ovog mrtvog bogatstva pružila bi se mogućnost novoj delatnosti u privrednom aparatu koji je stvarno još uvek dinamičan. Što važi za lične dohotke i za preterana lična imanja, po Ruzveltu, treba da važi i za dohotke velikih društava. Međutim, da bi se pogodili samo veliki kapitalisti, preduzete su razne mere sa ciljem da se zaštite manji

· posednici, koji su svoje uštede u vidu učešća stavili na ra-

spoloženje takvim društvima.

Vlada bi htela da kongres odmah pristupi prefresu ovog predloga, ali se većina poslanika i senatora, izuzevši vođu de'mokrata, tome protivi, navodeći da je kongres prenatrpan drugim poslovima.

азва

У чланку: „Наш речни промет за време привредне депреси-

Знатан пораст нашег речног промета у прошлој је" (бр. 33 од 1934 г.), конгодини статовали смо да је наш реч-

ни промет, насупрот железничком и поморском, почео да се повећава у 1932 г. што је настављено и у 1933 г. Према подацима изнетим у „Статистици пловидбе на рекама и каналима, Краљевине Југославије за 1934 г.", изузимајући низводни транзит, наш целокупни речни саобраћај у прошлој години показује пораст, приближујући се нивоу оног из 1930 г. односно 1931 г., послератног максимума.

Наш речни промет и даље стоји испред поморског и главни му је правац земље Средње Европе. Доња таблица показује целокупан саобраћај на нашим рекама и каналима у прошлој години:

O + или — Мање -- или | год, према · према према Врста: (у хиљ, 1933 год, 1930, одн, 1929 год, тона) у о | 133 ву У Уб Увоз 317 -- 233 — 44,4 — 35,5 Извоз 823 = 36,0 — + 11,0 Спољни саобраћај 1.140 + 324 — 90 — 7,3 Истовар у земљи 1.546 — 195. — 190 . + 31,4 Укупан спољни и унутрашњи саобраћај 2.686 ==225 — 85 — 15,0 Транзит узводни 1,300 -= 274 — 158 ~— 4677 н низводни 322 — 31,0 — — 10,0 | укупан 1.622 + 130 — 120 + 35,2 Целокупан робни саобраћај 4.307 + 208 — 40 = 235 Допутовало путника (у хиљ) 37908. || о. — 45 130

Целокупан речни робни промет је износио у прошлој години 4,3 мил. тона, и порастао је за петину према оном у 1933 г. и 1929 г., а само је за 4% остао испод нивоа максимума (у 1930 г.). Према томе може се сматрати, да је наш речни саобраћај у погледу обима промета, пребродио године кризе.

Скоро за трећину је опао низводни транзит, који је претстављао свега око 7,5% укупног речног промета робе, углавном због срозавања мађарског извоза пшенице за Браилу (са 376 на 176 хиљ. тона). Ова чињеница нам показује, да се ни Мађарска у прошлој години није појавила на светском тржишту жита, него је знатно повећала свој извоз у Италију. |

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

На извоз је прошле године отпадало 19,2% целокупног речног промета према 18,0% у 1933 г., 17,6% у 1931 г. и 7,2% у 1928 г. и код њега је у прошлој години највећи пораст (за трећину). Удео жита и кукуруза варира између 76 и 80%; прошле године износио је 79,5%. Извоз кукуруза се повећао са 398 на 532 хиљ. т. а пшенице са 14 на 121 хиљ. затим кудеље, сточне хране и мекиња. Нешто се побољшао и извоз шумских и рударских производа, који је био скоро ишчезао. Повећао се огромно извоз речним путем за Немачку, са 16 на 127 хиљ. т., и то: кукуруза и кудеље, затим Чехословачку са 68 на 263 хиљ. због великог повеБања извоза пшенице, Аустрију са 191 на 246 хиљ. ради кукуруза, а опао за Браилу (у статистици стоји у Румунију, што је грешка, јер је то транзит: преко Браиле), са 227 на 140 хиљ. т. због смањења извоза кукуруза, пшенице и сировог бакра.

Леп пораст је и код увоза, на који је отпадало свега 7,4% речног пром., према 1933 г. (за 23,3%),: али је велико ваостајање иза нивоа у 1929—30 г. (35—45%), док је код извоза чак пораст (за 10—20%).Угаљ и кокс, чији се увоз речним путем од 1929 до 1933 г. срозао са 282 на 56 хиљ. тона, а удео у укупном увозу са 57,3% на 22,9% поправио се у прошлој години на 77 хиљ. (а удео на 244%), док се знатно повећао увоз морским путем. Цео прираст отпада на увоз из Чехословачке. Скоро се удвостручио увоз кухињске соли из Румуније (са 38 на 64 хиљ. т.), затим је повећање код минералних уља из Румуније.

Унутрашњи речни промет, који стоји на првом месту са уделом од 36% код истовара, повећао се према 1933 г. ва 19,5%, али је остао испод нивоа у 1931 г. за 19%. Истовар шљунка и песка је износио 477 хиљ. т. (31,2%) према 408 хиљ. у 1933 г. и 825 хиљ. у рекордној 1931 год, а повећање је и код осталог грађевинског материјала (са 164 хиљ. у 1933 г. на 230 хиљ.), затим код жита и кукуруза, денчане робе, угља и кокса, дрва за грађу, а опадање једино код дрва за гориво.

Узводни транзит се скоро удвостручио од 1929 год. а према 1933 г. се повећао за 27,4%. Преко 90% отпада на Румунију (жито, минерална уља и кукуруз), док низводни скоро сав отпада на Мађарску (пољопривредни производи ва Браилу).

Од укупног нашег речног промета робе отпадало је прошле године на бродове са нашом заставом 545% (2,34 мил, т.), према 53,5% (1,83 мил.) у 1933 г., те су наши