Народно благостање
Pretpostavlja se, prema pisanju bečke štampe, udovoljiti ovai zahtev Austrije, ali će 'on, u tome slučaju, biti predmet tajnog spofazuma kako bi se austrijskom drvetu dala 105 veća prednost na talijanskom Tržištu. -ispred osfalih kon» kurentskih zemalja. Austrija je Sa svoje strahe povećala iz| vesne uvozne kontingente talijanskih proizvoda di će VOZ | - Javorizirati režimom uvoznih: dozvola.
E jam 109557 ___________I UPHUROJUJO
skoro nikakve konkretnije povlastice: uvozu iz Italije ı Austri-
__је, 2 cena razmena sa ovom poslednjom imala je da.se kreće
u razmeri 1 prema 1.5. Austrija je uspela tada da svome iz-
vozu u Italiju pribavi znatne povlastice. Ovi trgovinski spora
zumi pretstavljali su prvu etapu u naporu sjedinjavanja većeg
broja protivupoloženih interesa. što je bio preduslov za defi-
nitivno ostvarenje carinske unije, koja pretstavlja krajnji | ove ekonomsko-političke kombinacije.
U toku protekle 1934/35: godine međusobni trgovinski
" odnosi nisu se razvijali onako kako se to očekivalo. Austrija
je uspela da znatno poveća svoj izvoz u Italiju (za prvih 5 meseci sa 38.8 u 1934 na 48.8 mil. šil. u 1935) i da proširi promet preko Trsta, dok je italijanski uvoz u Austriju zadržao raniji nivo. To je bio razlog stalnom insistiranju Italije da Austrija poveća uvoz njenih proizvoda. U koliko je ova i izlazila u, susret talijanskim željama, ipak uvoz se nije mogao povećati. U istom položaju Italija je bila i prema Mađarskoj, dok je ova uspela da plasira svoju pšenicu i veću količinu stoke. Najteže je išlo sa održavanjem razmere trgovinskog prometa između Austrije i Mađarske. Razmera je više puta bivala poremećena i stalni paritetni odbor morao je u više navrata da se sastaje i iznalazi mogućnosti za njeno uspostavljanje. 'Austrija se takođe odupirala i obavezi O UVOZU 500.000 tona brašna, koje ie želela da zameni pšenicom таф uposlenja vlastite mlinske industrije. Uopšte se može reći, da je fukcionisanje sporazuma u toku cele godine nailazilo na уеlike teškoće, koje su se naročito ispoljile u poslednje vreme
pod novim režimom ftalijanske spoljne trgovine.
Pošto su ovi ugovori istekli 30 juna, to su još u maju
povedeni pregovori za Zaključenie novih, koji će važiti do 30.
juna iduće godine. Prvo je zaključen. ugovor između Italije i
"Mađarske, odnosno sa nekim minimalnim izmenama produžen
je prošlogodišnji. | u novom ugovoru Mađarska je obezbedila izvoz dva miliona kvintala pšenice od čega je za jedan milion zadržala pravo opcije. Mađarska se, izgleda, obavezala, da će stavlianjem izvesnih proizvoda pod režim prethodnog odobrenja fovorizirati njihov uvoz iz Наџцје.
Naiduže su trajali pregovori između Austrije i Italije.
Upravo, i posle njihovog svršetka izvesna pitanja ostala su | nerešena. Austrija je zahtevala od Italije nove povlastice, dok
je poslednja tražila povećanje uvoza njenih proizvoda. Prvi zahtev Austrije bio je, da se na njene proizvode snizi najnovija licencna taksa od 3%, koja sa disažijom lire od 7% pretstavlja stvarno povećanje carine za 10% koje se, zbog sve veće konkurencije na talijanskom tržištu, ne može u celosti prevaliti na tamošnjeg potrošača. Italija je, međutim, odbila ovaj zahtev. Umesto toga austrijski izvoz u Italiju dobio je tri nove koncesije: 1) za veći broj proizvoda, koji ne uživaju preferencijale, a potpadaju pod novi uvozni režim, odobreni su kontingenti u visini uvoža u prošloj godini; 2) uvoz svih proizvoda, koji uživaju javne preferencijale, takođe je kontingentiran u visini uvoza u 1934; 3) u naknadu za ograničenje uvoza
izvesnih austrijskih proizvoda odobreno je povećanje većeg:
broja tajnih preferencijala (kreditnih povlastica) i povećanje
„nekih kontingenata. Ostalo je još da se naknadno reši pitanje
licencne takse od 3% na austrijsko drvo. Austrija je tražila da
se ova taksa računa na vrednost fakture bez carine i prometne poreze, dok Italija ovu obračunava na bazi vrednosti u Који
зе uključuju i carina i prevozni troškovi i prometna poreza.
"БЛАГОСТАЊЕ __
da će Italija -
____- Страна. 455 Treći. trgovinski sporazum zaključen je između Austrije i Mađarske. Novi ugovor se ne razlikuje mnogo od dosadanjeg, sem u toliko što stvara izvesne. nove mogućnosti Za proširenje međusobne razmene dobara. Preferencijalni kontingenti u novom ugovoru osfali su neizmenjeni. Za narednu kampanju: Mađarska je obezbedila izvoz 1.7 mil. kvintala pšenice·po preferencijalnoj carini od 8 zl. hr. (autonomna: carina iznosi 16 zl. kr. za kvintal) i 500.000. kv. brašna po preferencijalu od 33 u mesto 68 zl. kruna. U novom ugovoru prodajna cena za pšenicu utvrđena.je na 20 šil. ab granica. Što se tiče razmere
· međusobne razmene. dobara, ona je i u novom ugovoru ostala
ista tj. 1 prema 1.5 u korist Mađarske. ·
Zaključenjem novih ugovora talijansko-mađarsko- -austrijski carinski savez ulazi u drugu godinu. Dok se u prvoj go-
_ dini razvoj međusobnih odnosa karakterisao uglavnom širokim
povlasticama sa talijanske strane, sada Italija nastoji” da ovim svojim koncesijama pribavi što veći Val
Немачка влада је 25 јуна 0о6јавила · давно очекивани и припремани закон о транспорту робе аутомобила на већим удаљеностима.
Примирје између железница и аутомобила у Немачкој
Тиме је завршена борба између државних железница и приватних аутомобилских друштава, која је трајала упркос строгој наредби владе од октобра 1931. У овој наредби било је предвиђено с једне стране одржавање тарифног система државних железница, који је заснован на принципу опште корисности, и с друге стране, да немачке железнице не могу имати монопол превоза. За приватна аутомобилска друштва, која се баве превозом робе, био је уведен концесиони систем. Под ову наредбу није потпадао робни промет индустријских предузећа властитим аутомобилима“ џи онај у радиусу до 50 км. Приликом давања концесија није се водило рачуна о попреби предузећа тј. свако је могао добити концесију ко је испунио потребне услове. Аутомобилска тарифа прилагођена је највишој класи железничке тарифе са додатком 5%. Али се није водило рачуна 0:по-
- треби да се на еластичан начин примењују тарифе и да се
њихово правилно извођење контролише. Због тога (се оне чесло нису ни поштовале.
(Органска сарадња железнице и аута, која се хтела остварити, није постигнута, Приватна аутомобилска преду зећа била су запостављена због строгих услова под којима се добијала концесија и због непромењених тарифа. Осим тога се није дозволило организационо сједињавање аутомобилских и шпедитерских предузећа. Насупрот томе железница је задржала своју борбену тарифу; она је давала прикривене попусте, а примала је од Рајха и даље помоћ. Железница је и даље тражила монополистички положај 00разложујући то: тиме, да ће општекорисни тарифни систем бити порушен од стране аутомобилских предузећа. Пошто монопол вије могла законским путем добити, она је покушала да: се помогне путем преговора са аупомобилским предузећима. Као средство за постизање тог циља требали су да послуже уговори о сарадњи железнице, шпедитерских и аутомобилских предузећа, који су одређивали, да: на већим удаљеностима могу радити само железница и потписаици овог уговора. Ови потписници поменутих уговора треба да уђу у заједнички јавно-правни савез, који би обављао“ целокупни аутомобилски саобраћај. Железница би додељивала савезу послове, одређивала превозне цене и сама би сао"браћала са муштеријама.: Аутомобилска предузећа постала
уби на тај начин прости намештеници односно извршни ортани железнице, После извесног: прелазног периода желез“"ница је имала сасвим да откупи и преузме аутомобилска
=