Народно благостање

Страна 476

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

upis članova ravnatelistva g. g. d-r Đure Šurmina i d-r Fišera Rikarda. — Amerikansko skladište cipela d. d. u Zagrebu, upis promene društvenih pravila. — Jugoslovensko Simens d. d. iz Zagreba, upis člana ravnateljstva. g. d-r Егпезта Кгацза. Srpska banka d. d., Zagreb, upis prokurista g. с. d-r Stfahinje Banovića i Stevana Kalembera. — Jugoslovensko d. d. za trgovinu drva, Zagreb, upis člana ravnateljstva 9. d-r Rudolfa Bosharta, |

РАЗНО — Prema obaveštenju Ministarstva f#ngovine i industrije trgovački agenti i prodavci ne mogu bez poziva nuditi robu

— Prema tumačenju Ministarstva trgovine i industrije, kao staleške organizacije, o kojima je reč u 86 članu stečajnog zakona, imaju se smatrati privredne komore i prinudna udruženja.

— Natodna banka je stavila na raspoloženje nemačkoj obračunskoj kasi 10 mil. din. kredita, na čiji teret će se vršiti isplate turistima, koji dolaze iz Nemačke u našu zemlju.

— Производња памучних тканина у Турској порасла је са 991 хиљ. кг. у 1927 г. на 5 миљ у 1934 год.; па= мучних предива са 1,4 мил. на 6,6 мил.; ланених тканина са 563 хиљ. на 2,6 мил.; свилених тканина за 2,7 мил; на 9,4 мил.; коже са. 3,3 мил. на 4,3 мил.; шећера са 5,4 мил. на

po pfivatnim kućama. Precizirano je i šta se sve ima зта- 65,2 мил; угља са 1,5 мил. тона на 2,2 мил. и цемента са trati kao poziv. 41 хиљ. т. на 181,5 хиљ. т. зао

У:

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 ЈУЛА 1935 ГОД.

У стању Народне банке од 15 јула несумњиво је најнтересантнија промена у пасиви, код обавеза по виђењу — због релативно великог пораста потраживања по жирорачунима, за 77.4 милиона на 733.8 милиона, То је ове го-

Стање Народне банке (у милионима динара).

31. XII | 31. XII | 31. XII 8. УП | 15 М АКТИВА 1982 | 1933 | 1934. | 1935 | тоза Подлога: .

зл, у касама и на стр.| :760.8) 1794,9 17846! — __

злато у касама — — 1250,7| 1266 8

злато на страни — — 90,1! 85,3

новч. у страној монети 0.8 0.0) 00.3 0.2 0,4

NeBH3e — — — — — 206.5 111.2] 120.8! 349) 260

Укупно — || 1968,1! 1.906) 1905.5| 1324 9) 1378.7 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 1,91 54,5| 1044! [635] 188,1 Кован новац:

у никлу и сребру— — || 139,9| 239.9| 206.1| 2720) 2849 Зајмови;

на хартије од вредн. — || 3448) 2931) 2351) 2639) 2638

Укупно — || 2456 8] 2101.9| 1763.9| 1773.9) 17711) Хартије од вредности —| 154) 11.7| 169) 554) 554 Ранији аванси држави — || 1808,6) 1715.5) 1686,6) 1691,5 1691.6 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — | 6000) 600.0) 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — || 58.0| 54.9 1064! 125.6| 125.6 Вредности ост, фондова 7.9| 11.7 12:07 13.2 132 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 154.1| 153.7| 153.5 1576) 157.6 Разна актива — — — — || 21.0, 115.1| 276.4, 3988! 407.6

ПАСИВА Капитл — — — — — 180.0| 180.0/ 180.0] 180.0) 180,0 Резервни фонда — — — | 73,8] 84.31 112.4 1332) 133.3 Остали фондови — — — 8:6| 137) 205) 229) 22.9 Новчанице у оптицају — || 4772.71 4327.1| 4383,9) 44783) 4424,4 Обавезе по виђењу;

потраживање Државе— || _13.5] _ 7.3] 69 19] _ 11

жиро-рачуни — — — 384.7| 474.4) 531.9) 6564 733.8

разни рачуни — — — 299.6) 549.2! 327.0! 625.6, 625.5

Укупно — || 697,8 1031.0| 865.8) 1283.9) 13605 Обавезе са роком — — || 1459,4| 1106.3] 952,9! 280.6) 2736 Разна пасива —- — — — | 40.3| 222:9) 316.4! 277.6] 2799 Оптицај и обав. по виђ.||5470,5) 5358,2) 5249,8| 5762 2 5784 9 Укуп, подл, 28:5% прим || — — — | 1779.6) 1771.7 Злато + 28'5% прим — | — — — |16,8,7| 1627,9

укупно покриће — —| — — — |3088 3062 Х

покриће- у злату — —| — — — |2809 7 |2814%

КТУРА

дине рекордно стање и знак да има наша привреда огромна незапослена сретства. Извесно је да у свим жиро-рачунима у знатној, претежној мери учествују наши државни банкарски заводи. Остали рачуни обавеза по виђењу непромењени су. Разни рачуни износе 6255 милиона а укупне обавезр по виђењу 1.360.5 милиона. Обавезе са роком смањене су за 7 на 273.6 милиона а разна пасива је повећана за 2.2 на 219.8 милисна,

У активи подлога је смањена за 6.1 на 1378.7 милиона, а у вредности са 28.5% смањење износи 7.9 милиона на 1.771.7 милиона. Злато је повећано за 9.2 на 1627.9 милиона а код девиза имамо смањење.

Девизе које не улазе у покрине повећане су за 4,5 на 188.1 милион динара.

Менични зајмови су редуцирани за 2.1 на 1.507.9 милисна а ломбардни су остали непромењени са 263.8 милиона.

Оптицај новчаница је смањен за 53.9 на 44244 милиона; Сптицај и обавезе по виђењу износе заједно 5.784.9 милиона. Укупно покриће је ове недеље 30.62% а у злату 28.14%.

Београдска берза

На Београдској берзи ова недеља била је необично мирна, Берзијанци изгледа да су отишли на осуство; Интересовање за папире је минимално, а курсеви не показују готово никаквих промена. Због слабог интересовања берзијанаца, које се, пре свега, огледа у минималним обртима, може се осећати преовлађивање извесне лабаве тенденције код курсева наших хартија од вредности. Да је формирање курсева препуштено понуди и тражњи, курсеви би свакако показивали изразитију бесистичку тенденцију. Стабилност курсева наших папира и њихова непроменљивост последица су неге курсева: чим се примећује тенденција падања курса појављује се купац који својом куповином спречава даље попуштање курса.

У 7% инвестиционом зајму, у 89% Блеру и у терминским беглуцима ове недеље у опште није било посла. У 4% аграрцима, 7% Селигману и 7% Стабилизационом зајму и акцијама Аграрне банке имали смо на пет берзанских састанака свега један курс, који показује према оним из прошле недеље, извесно појевтињење. 6% Беглучке обвезнице варирале су између 6545 и 65.60, а крајем недеље, на састанку од 18 о. м. поскупеле су на 65.75.

Потпуно непомичан курс од 68— имамо код 7%

Блера; ту је обрт био релативно знатан, са 660 хиљада дин.,