Народно благостање

27. јули 1935.

tražnja

23 VII 295.12 881.80 — 600.— 32.50 tražnja

24 VII 236.— 882.— —— 600.— 33.50 _25. MIT 235.50 880.— — 600.— 35.—

Kurs deviza Beč i London su u prvoi polovini nedelje malo porasli, a zatim opet popuštaju; Pešta je bez kurseva a Madrid stalno u ponudi. Bonovi Grčke banke idu po 33.50 do 35.—; uvek ioš preovlađuje iražnja, što: je i razlog da je kurs bonova prema prošloj nedelii porastao od 31.— na 35.—.

Privatno devizno tržište kod nas bilo je mirno. Obim poslova |e veoma mali. Kursevi deviza se obračunavaj|u na bazi švajcarskog franka od 15.45 do 15.50, već skoro dva meseca nepromenjeno. Italijanska lira ie popustila na 3.00 ponuda bez posla, pošto je niko neće da kupuje. Dolar је ostao nepromenjen na 47.50 do 48.—, francuski franak notira 312 do 314.50, nemačka marka 18.50 do 19.— itd.

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА

Невчано тржиште. Од водећих завода који су под заштитом, Урелбу мин. трговине нису још добили у Љубљани Љубљанска кредитна банка, Задружна господарска банка и Месна хранилница, а у Београлу Јадранско-подунавска банка. Преглед је већ извршен, посебна комисија дала је своју сагласност и само још недостају потписи појединих министара. Тиме ће сви заводи који су под заштитом имати своју Уредбу. Питање је, међутим, да ли је проблем сређивања прилика нашега «овчарства решен. Изгледа да није, јер се самим одлагањима плаћања не решавају крупни проблеми. Девизно тржиште, Влада извесна нервоза у погледу курса талијанске лире. Омањење покрића на испод 40% схваћа се као први корак у процесу девалвације лире. А такву ситуацију тешко да ће Италија моћи избећи. Поготово, што се спрема на поход у Абисинију, а за то треба и набавка на страни које мора плаћати златом, уколико нема страних девиза.

Девалвацијом лире биће погођен и наш извоз у Италију. Наши извозници потражују већ преко 60 милиона динара и морају чекати на исплату и преко месец дана. Питање је ко ће да сноси ризик пада курса лире. По свему изгледа наши извозници, а то би за појединце био јак ударац. Нарочито за дрвну индустрију, која и онако ради са тешкоћама. Биће потребно да се платежни промет са Италијом регулише на истој бази, како је регулисан онај са Аустријом, јер онда нема салда ни потраживања а по томе ни опасности штете од пада курса.

Ефекти. Нема нарочитих појава. Промет је веома чедан, а курсеви не показују веће промене. Инвестициони 32јам новац 80, роба 81. Аграрци новац 45 а роба 45.50.. Беглуци закључак по 63.25. Блер 8% закључак по 79. Код 7% закључак 68.50 и 69. Селигман новац 73 а роба. 76. Стабилизациони зајам без интереса.

Ратна штета промпт по 368. Закључци код термина од 368 до 370.

Аграрна банка новац 228 без робе. Код других дионица Исис у наглом скоку. Новац 40 а роба 50. Пораст од преко 100% има се приписати потражњи са стране београдских интересената који су добили мајоритет у предузећу.

Шећерана Осијек роба 130 а Трбовље роба 100.

РОБНО ТРЖИШТЕ Сировине Поправљање цена на светском тржишту сировина наставило се и у прошлој недељи. Овога пута највећи пораст

забележили су метали. Највише су порасли олово и калај. |

Лагери последњег толико су се исцрпли да картел поми-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 495

шља на повећање квоте производње. Цена бакру поправила се због тога што су претставници америчких произвођача, на седници картела у Лондону, изјавили, да ће се убудуће придржавати одређене извозне квоте и утврђене цене. Текстилије су биле непромењене. Каучук је опет попустио на 53/4 пенса за либру.

Пиеница

На ротердамском тржишту пшенице, после вишенедељне лабаве тенденције, цене су почетком ове недеље нагло скочиле. Од понедеоника до среде јулски курс се поneo ca 3.70 на 4.121/ хол. фор., а септембарски са 3.50 на 3.95. У четвртак је већ наступило попуштање и јулски курс је сишао на 4—, а септембарски на 3.75 хол. фор. за квинтал. Упркос томе што се као разлог овоме скоку наводе вести о великој суши у Аргентини и страдању пшенице од рђе у С. А. Д. по среди је један шпекулативни маневар какви се обично дешавају у овом прелазном времену. Вероватно да су овога пута шпекулацију водили трговци, који су у току прошле кампање, очекујући хосу услед рђаве жетве, 'нагомилали веће лагере којих треба сада да се. ослободе. Веће понуде са њихове стране претпрошле недеље срозале су цену на 3.50 хол. фор. У опасности да претрпе осетније губитке они су се овога пута послужили старим опробаним сретством, да помоћу лансирања вести створе повољнији штимунг за дебарасирање лагера. Ово потврђује и непромењено стање на чикашком тржишту на коме шненица нотира промпт 84 центи за бушел, 2 септембарски термин 86.

На домаћем тржишту чема скоро никаквих послова. Понуда је врло ограничена, а тражња постоји како од страке трговаца тако и од стране млинова. То чини да се цене на нивоу декретираних одржавају и без интервенције Призада, који је до сада за август купио око 1000 вагона.

На тржишту се, ван (берзе, остварују све цене: Обреновац 120 дин. Панчево 123, Бегеј и Тиса 125—126.

Кукуруз .

На светском тржишту кукуруза прилике су непромењене. Аргентина успева да свој извоз нормално одржава ма да у нешто мањем обиму пошто земље увознице, услед зелене хране и недостатка девиза, теже да што више ограниче увоз. Због огромног аргентинског извозног вишка, који одговара једногодишњој светској увозној потреби, врло су неповољни изгледи за пласман вишкова подунавских земаља.

У Ротердаму кукуруз нотира 2.65 хол. фор. за квинтал, а у Чикагу 84:ј8 центи за бушел.

Домаће тржиште је у знаку отсуства пословања. Нити има довоза ни извоза, а залихе се налазе у чврстим рукама. Шлеповска роба номинално нотира 76 дин.

Стока

На бечком тржишту ситуација у овој недељи остала је непромењена. Свиње су нотирале 1.20—1.28 шил., док су говеда попустила за 3 гроша. Нотирале су ове цене: слабија роба 0.80—1, средња 1—1.10, екстра 1.10—1.25 шил.

Прашко тржиште свиња мало се поправило и цене су нотирале 5.90—6.40 кр.

На талијанском тржишту цене су остале непромењене, али је довоз из наше земље услед пада лире, скоро сасвим престао. Извозници страхују од новог падања курса.

На тржишту у земљи ситуација је непромењена. Претпоставља се да ће услед суше цена говеда морати да падне, јер ће произвођачи бити принуђени да ппродаду већи број говеда. Шене свиња товљених крећу се између 6 и 6.75 дин. а полутовљене се могу добити и испод 6 дин. Није искључено да ће се цена свиња, услед суше, знатно поправити, јер ће се број дебелих свиња морати знатно да редуцира .