Народно благостање

27. јули 1935,

д-р С. М. Бабић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 483

ВЕЛИКА ДЕФЛАЦИЈА БУЏЕТА И ЦЕНА У ФРАНЦУСКОЈ | –

1. ВАНРЕДНА ОВЛАШЋЕЊА

Почетком јуна о. г. образована је влада гЛавала. Парламенат се изјаснио против девалвације и инфлације и 8 јуна о. г. изгласао је влади ванредна овлашћења за предузимање мера потребних за одбрану франка. Већи део јавности био је такође против девалвације, из више разлога. Пре свега, Француска је земља штедиша. Затим није сигурно да би девалвација учинила непотребним напоре за уравнотежење буџета, као што показују примери Енглеске и Белгије. Девалвација франка појачала би монетарну нестабилност у

свету. И најзад сматрало се да ни жртве изазване

девалвацијом не би биле подједнаке за све друштвене редове у Француској. Због тога је по јјавал одлучио да без одлагања и што потпуније доведе буџет у равнотежу и да предузме и друге мере у циљу сузбијања привредне депресије.

На седници владе од 16 јула о. г. донето је 90 декрета о финансијским и даљих 9 декрета о економским и социјалним мерама. Извршен је један напор достојан признања. Француска и страна штампа су добро примиле вест о овим мерама, иако изгледа да се нови зајмови неће моћи да избегну. Иначе све предузете мере претстављају за француске прилике неуобичајено дубоко задирање у слободну приватну привреду. Сам министар финансија г. Рење је признао да држава интервенише у привреди на „револуционаран" начин.

П. ЛИНЕАРНО СМАЊЕЊЕ РАСХОДА ЗА 10%.

Најважнију меру претставља смањење свих расхода за 10%. Држава уштеђује 3310 милиона,. и то 1275 милиона код персоналних издатака, 1240 милиона код унутрашњег дуга, 115 код спољног и 680 милиона код летећег дуга. Како се аналогно смањују и издаци самоуправа и јавних установа и предузећа, очекују се даље уштеде од 1066 милиона код железница, 195 милиона код Амортизационе касе и 1385 милиона код самоуправа. То чини свега 5956 милиона франака.

Ово се смањење не односи само на личне из-

датке, на субвенције и један део пензија, већ и. на камате државног дуга. Изузимају се једино из-

даци за помоћ незапосленима, тешким инвалидима, старачке пензије, бонови Народне одбране и летећи дугови самоуправа. Чиновницима са платом до 8.000 франака годишње одузимаће се само 3%, а онима са платом од 8—10 хиљада 5%. Извесне повластице уживаће и имаоци рента са укупним дохотком испод 10 хиљада франака.

Смањење чиновничких плата правда се тиме, |

што су од 1930, када су плате уређене по иницијативи г. Поенкареа на бази коефицијента депре-

сијације, до данас смањени и трошкови живота

за 17% у Паризу и за 25% у унутрашњости. Ако се узме у обзир садашње смањење плата и оно од 5—10% из априла 1934 год. излази да је по-

ложај чиновника. углавном раван оном од 1930 "год. Реалне плате нижих чиновника чак су нешто

и веће: Влада тврди да би чиновници девалвацијом још више изгубили, јер им плате не би могле расти истом брзином којом би ишло опадање вредности франка. O

За имаоце рента смањење камате за 10% претставља жртву сличну оној коју би имали да се извела конверзија или девалвација франка. Ни девалвација не би, наиме, изнела више од 20 до 95%. Жртву ималаца ових хартија треба тим више ценити, што је добар део рента већ 1928 девалви-

pan Ha 5, а 1929 конвертовано је 96 милијарда у

41/-% Ш. ДАЉЕ БУЏЕТСКЕ УШТЕДЕ

Да би се изазвао мањи отпор против поме нутог смањења од 10%, влада је истовремено одмучила да се сузбијају злоупотребе и дупле зараде, да се уклоне сви претерани издаци и да се спроведе рационализација управе где је год могуће. Тако је укинута станарина женама, чији су мужеви такође чиновници, а обоје раде у истом месту; укидају се двоструке пензије, као и примање пензије и плате за активну. службу. Рок за напредовање у служби продужен је за годину дана, а смањени су специјални додаци особљу У Елзасу и Лорену. На тај начин је остварена нова уштеда од 300 милиона на пензијама и 172 мили-

_ она смањењем разних буџетских дотација. Исто_ времено се смањује обим факултативне амортиза_ ције дугова преко Сале Ф Amortissement 3a 500

милиона франака, а смањује се за 420 милиона и државни допринос социјалном осигурању. Све ове уштеде износе 1392 милиона.

Предвиђена је и једна социјално-политичка

мера, која је скопчана са извесним повећањем ра-

схода. Повећавају се породични додаци чиновника са троје или више деце. Ово је учињено за то да би се породицама које су богате децом бар де-

"лимично надокнадио губитак претрпљен услед · смањења плата за 10%.

ТУ. ПОВЕЋАЊЕ ПОРЕЗА И ЗАВОЂЕЊЕ НОВИХ

"- Како уштеде остварене путем дефлације расхода нису биле довољне за довођење буџета у ра-

_ внотежу, а влада није желела да пребаци сав те| рет на повериоце државе, она је затражила жртве

и од других грађана. Да би се изравнали имаоци рента са имаоцима приватних хартија од вредности, које гласе на доносиоца, рентовни порез по-

"следњих хартија повећан je ca 17% Ha 24%. (IIoсрез на приватне хартије које гласе на име изно-

си и даље 12%). Овај вишак пореза треба да донесе 500 милиона франака.

Заведен је допунски порез од 25% на дохотке од 80 до 100 хиљада и од 50% на оне изнад 100 хиљада франака. Од овог допунског пореза очекује се даљи приход од 300 милиона. Затим