Народно благостање

Страна 822 НАРОДНО

77

— „Моуозн" доносе да су цене меда са 8 до 10 ди-_

нара по кгр. у пролећним месецима о. г. порасле на 15 динара, због слабог изгледа на нову производњу и исцрпљених залиха.

— Цене поврћа и воћа у Мађарској дупло су веће од прошлогодишњих, услед слабих приноса проузрокованих пролећним мразевима. Поскупили су и кромпир и пасуљ, који су врло важни за исхрану сиромашнијег становништва. Влада је сазвала анкету о том питању, која је предложила пооштрење полицијског надзора. Публика је сама приступила, због високих цена, ограничењу куповина. Као последица ових околности цене су пале за око 15%. У погледу снабдевања воћем изгледа да ће наступити побољшање пошто врсте које касније дозревају нису биле оштећене од мраза. |

— Главни савез српских продао је у Швајцарску 800 коња за вучу, расплодних крава и бикова, који ће се продати задругарима уз снижену цену.

— У 1934 год. било је у Мађарској заштићено 78 хиљ. пољопривредних имања, 12% обрадивог земљишта. 41% свих пољопривредних дугова отпада на заштићена имања.

— Министарство шума и руда издало је правилник 0 облику, садржају и начину издавања ловачких карата идозвола за ловљење. Према овоме правилнику нико не може узети ловиште под закуп, нити може вршити лов, ако нема прописану ловачку карту, издату од надлежне опште управне власти.

земљорадничких · задруга

ИНДУСТРИЈА

— У прошлој години Турска је произвела 2.680 тона вунених штофова према 2.281 у 1933 год. цемента 182.000 према 145.000 тога, а угља 2.248 хиљ. тона, према 1.852.

— Према подацима послодавачких организација у Мађарској водећа индустријска предузећа упосљују сада 145.100 радника према 156.700 у периоду највеће коњунктуре.

— Залихе бензина америчких петролеумских друштава на дан 20 јула износиле су 4587.1 мил. литара што према априлу месецу претставља смањење од 1448 мил. литара. Према истом периоду прошле године залихе су се смањиле за 512.6 мил. лит., а према ономе 1932 за 1677.8 мил. лит.

— Турска је прошле године произвела 59.000 тона шећера, а увезла 4.000, док је у 1926 увоз био 63.000, а: домаћа производња 1000 тона.

— Пошто су успели покушаји једне пиваре из Њу Џерсеја (СА Д.) са продајом пива у кутијама за конзерву, сада почињу и друге велике фабрике пива у С. А. Д. да изграђују постројења за производњу конзервираног пива. Челична индустрија сматра да ће годишња потрошња белог лима изнети најмање 100 хиљада тона.

— Турски угаљ који је до сада извожен првенствено у Грчку, Италију и Египат, долази сада воденим путем уз Дунав и у Мађарску и Аустрију. Бечка фабрика плина примила је ових дана 2000 тона по јевтинијој цени него што је плаћала за остравски плински угаљ.

— Svetska proizvodnja kalaja za prvih pet meseci ove godine bila je 45.809 tona ili 3032 tone više no u istom periodu prošle godine.

— Преговори међународног картела гвожђа. су успе-

шно завршени. Пољска је приступила картелу, а са Енглезима споразум о утврђивању квота потписан је. 31 јула.

Споразум ће као привремен важити до 8 децембра, када Бе,

на бази овога, бити потписана конвенција. Картел шина је продужен на пет година и то на знатно широј бази, јер

су му приступиле Пољска, Аустрија, Mibapska | и Чехосло-

вачка.

БЛАГОСТАЊЕ _

а купио. 250.

— Почетком августа у Брислу су отночели преговори заинтересованих индустрија шећера о продужењу међународне конвенције о. шећеру.

— Индекс индустријске производње у Италији у мају месецу показује повећање за 27%. Највећи пораст: показује индустрија метала и машина (33%), затим грађевинска: 19%, индустрија хартије 26%, текстилна 26% и т.д.

_— У првој половини ове године С. А. Д. произвеле су 2,266.899 аутомобила према 1,713.974 у истом периоду 1934, 1,005.803 у 1933, 370.913 у 1932 год. У последњој нормалној. 1929 години продукција је у првој половини била 8,214. 810 кола.

— Због велике опозиције предионица памука у E глеској новом предлогу закона о организацији ове индустријске гране на бази уништења извесног броја вретена и боље организације производње, влада је одлучила да пројект тек после. мањих ферија поднесе парламенту. i

— У првој половини ове године светска производња вештачке свиле достигла је 211.1 мил. кг. према 1689 у истом периоду прошле године,-те претставља пораст. од непуних 25%. Највећи пораст, скоро 100%, забележио је Јапан; његова производња се повећала са 22.7 на 42.2 мил. кг. У земљама златнога блока траје и даље процес смањења производње.

— Бивши претседник кубанске делегације код Moby. народних преговора о контингентирању производње reheра, ОшНегтех, каже у једноме чланку у часопису „Иегпаtional Sugar Journal“, ma је утопија помишљати.на могућност стабилизације производње једног тако важног артикла светске трговине као што је шећер. Даље, међутим, вели, да би сваки покушај-у томе правцу, ако би га било, имао да дође једино од стране “Енглеске, пошто она контролише 30% целокупног слободног тржишта шећера.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Чехословачко-немачки уговор о ере иалу за хмељ продужен је за годину дана.

— Произвођачи живине и свиња у Мађарској тражили су од владе да дозволи бесцарински увоз кукуруза, пошто прети опасност обустављања извоза ова два важна артикла.

— После одлуке суда у САД. о несагласности са уставом, извесних закона донетих у духу Њу дила, протекционистички кругови такође су поднели тужбу суду тражећи одлуку о „Тариф Акт-у“ 1934 год. којим је претседник Рузвелт овлашћен да закључује трговинске уговоре на бази реципроцитета.

— Клириншка потраживања наших извозника у Немачкој износила су крајем прошлог месеца 304 мил. дин. према 290 и 286 мил. у претходним недељама, а извозника у Италији 81, према 75,6 и 65,3 мил. дин.

— „Јутро" доноси да је Аустрија доделила нашој земљи увозни кжонтингент јабука од 500 вагона.

— Трговачко-индустријска комора у Сплиту тражила је да се у новом трговинском уговору са Грчком осигура контингент од 80 Вагона за наш извоз усољене рибе, пошто је ових дана дошло до забране нашег увоза усољене рибе у Грчку. ~

—- Бугарска води преговоре са Немачком о извозу на бази компензације 200.000 хл. вина за индустријске сврхе. На другој страни преговара са Пољском о извозу 100.000 хл. вина.

— Између Јапана и Манџурије закључен је привредни. споразум, који предвиђа сарадњу по свима важним економским питањима. За спровођење. ове сарадње образована је паритетна комисија, која he служити као саветодавац обеју влада. i