Народно благостање
10. август 1935,
РАЗНО — Белгија је продужила за две године обавезу посећивања основне школе за сву децу, која по свршетку четири разреда не иду у гимназију нити се могу уписати. Шестогодишња основна школа важи за велике градове и индустријска места. |
— У Азијз је пронађена нова биљка Атебрин-Мусонат, по својствима слична кинину, која се показала као одлично сретство за сузбијање маларије. С обзиром на својства и рентабилност ове биљке није искључено да она потпуно потисне кинин.
— Мађарска влада је израдила нацрт закона о организацији гдвокатске коморе, који се може сматрати као први у правцу сталешке организације мађарског друштва. Нацрт углавном предвиђа, да досадашње коморе, које су биле регионално координиране, буду средње групе у земаљској организацији; даљње групе биће локални одбори, а кровна организација имаће назив земаљског одбора, и са-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 525
стојаће се од изабраних делегата комора. Претседника и потпретседника именоваће регент од по три предложена кандидата са стране земаљског одбора који их бира. Право вршења адвокатске праксе биће и даље условљено чланством у комори. Према законском нацрту само ће се они кандидати примити, који положе кауцију од 2 хиљ, п. и који имају стан од најмање 2 собе. Коморе имаће право да предлажу министру правде да ограничи приступ кандидата у комору, 'ако је број адвоката у дотичном округу превелики. НЕ
—- Фабрике муниције у С.АД. прерадиле су у 1934 г. 12,2 хиљ. т. бакра, према 10,5 хиљ. у 1933 г., 3,9 хиљ. 1932 г. и 6,9 хиљ. 1929 г. |
— Prema izveštaju skopske T. I. komore u Vardarskoj banovini ima 127 industrijskih preduzeća i to: 35 mlinova, 17. električnih centrala, 14 keramičkih preduzeća, 11 tekstilnih, 9 hemijskih, 7 metalurgijskih, 5 rudarskih, 7 strugara, G fabrika piva i leda, 3 fabrike ulja.
тања
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 ЈУЛА 1935 ГОД.
Стање Народне банке на дан 31 јула 0, г. налази се у знаку релативно знатних потреба приватне привреде за
Стање Народне банке (у милионима динарау,
= 31 ХИ | 31. ХИ | 31. Х 22. e AKTMBA 1932 | 1933 1934 1635 5 аза Подлога ;
зл, у касама и на стр.|| 1760,8| 1794,9! 17846 — —
злато у касама — — 1266.9| 1266.9
злато на страни — — || . 81,0) 74,3
новч, у страној монети 0,8 0.0) „00.3 0.3 0,1
девизе — — — — — 206.5| 111.2| 120,8| 28,9) 252
Укупно — | 1968,1| 1.906) 1905.5| 13772) 1366.6 Девизе које не улазе у
подлогу —_ —_ — _ — 1,9, 54,5 1044 202,8! 214.9 Кован новац;
у никлу и сребру— — || 139,9) 239.9| 206.1! 309,2) 287,3 Зајмови:
на менице — — — — ||21:1.9) 1808,8) 1528.8! 1504,6) 1501.6
на хартије од вреди. — || 3448! 293.1) 2351! 264.0| 264.3
Укупно — || 2456 8) 2101.9) 1763.9) 17687! 1765.9 Хартије од вредности — || 25,4! 11.7: 169) 55,4! 55,4 Ранији аванси држави — || 1808,6| 1715,5| 1686,6) 1691,8) 1692,0 Привремени аванси Глав.
Држ. Благајни — — — | 6000) 600,0) 600.0|! 600.0! 600.0 Вредности рез. фонда — | 58.0) 54.9| 1064! 125.6| 125.6 Вредности ост, фондова 79) 11Л] 12.0) 1321 132 Непокретности, завод за ;
H3paJIy HoOBq,BH HaMemrraj|| 154,1| 153.7| 153.5| 157,7| 157.7 PasHa akrasa — — — —|| 21i.6| 115.1| 276,4| 409.1| 415,2
ПАСИВА Капитал _ -_ _ 180.0| 180.0| 180.0| 180.0| 180,0 Резервни фонд — — — || 73,8! 84.3| 112.4| 133.3| 133.3 Остали фондови — — — 8.6| 13,7} 2051 229) 22.9
Новчанице у оптицају Обавезе по виђењу: потраживање Државе —
41121) 4327.1| 4383,9) 4414.7| 4513,2 13.5 7,3 6.9 25 1.9
жиро-рачуни — -— — | 384,7| 474.4| 531.9| 713,6| 6286 разни рачуни — — — | 299.61] 549.21! 327.0| 688.4! 680.7 Укупно — || 697.8) 1031.0| 865,2) 14045) 1311,3
Обавезе са роком — — || 1459,4| 1106.3! 952,9) 249,)) 2463 Разна пасива — — — — || 40,3! 2229) 316.4| 3065) 2269
О ЕТ ет па Оптицај и обав. по виђ. Укуп. подл. -|- 28'5% прим Злато -- 28'5% прим укупно покриће — покриће у злату — —
5470.5| 5358.2| 5249,8| 5819.2) 58245
— | — |1769.7|1756,1 — | — |1627.9) 1628,0 | Золе 315
НЕ
21979. 127195 У | ·
УНКТУРА
ликвидацију ултимо месеца, што долази до изражаја у пасиви банчиног стања код рачуна обавеза по виђењу.
У активи имамо следеће промене: подлога, валоризирана, опала је за 13.6 милиона на 1756.1 милисна динара. Вредност злата у банчиним касама је остала непромењена, а од онога што се налази у иностранству, опала је за 7 на 743 милиона. Девизни сток је мањи за 3.7 милиона и износи 25.2 милиона динара, невалоризираних.
Девизе које не улазе у подлогу порасле су за 12 на 214.9 милиона динара. Код кованог новца имамо Одлив за 21.8 на 287.3 милиона.
Менични зајмови су редуцирани за 3 на 1.501.6 милиона а ломбардни су порасли за 300 хиљада на 264.3 милиона. |
Обавезе по виђењу су опале за 93.2 на 1311.3 милиона, углавноме због одлива потраживања по жиро-рачунима — за 85 милиона на стање од 628.6 милиона, Разни рачуни су опали за 8 на 680.7 милиона.
Обавезе са роком смањене су за 2.7 на 246.3 милиона а разна пасива за 19.5 на 286.9 милиона динара.
Оптицај новчаница је порастао за 98.5 на 4513.2 милиона, а оптицај заједно са обавезама по виђењу износи 5.824.5 милиона односно за 5 милиона више него прошле недеље, Укупно процентуално покриће је 3015% а само у злату 27.95%.
!
Beogradska berza
U poslednjoj nedelji tendencija se potpuno okrenula: od besističke prešla je u hosističku. Gotovo svi kursevi pokazuju izvestan napredak. Na prvi pogled to ne bi stajalo u saglasnosti sa onim što smo mi do sada izlagali u pogledu pozicije na našoj efektnoj berzi.
U svakom slučaju treba znati da već tri meseca privatni kapitali gotovo nikako ne prilaze hartijama od vrednosti. To ne znači da nema privatnih kapitala za plasiranje, naprotiv, ima ih po našem mišljenju sve više. Privatni kapital se uzdržao od plasiranja iz prostog razloga, što smatra da su kursevi i suviše visoki, naročito Ratne štete, a s druge strane da su papiri koji imaju veliki rentabilitet, potpuno zanemareni. Dovoljno razloga za uzdržavanje od kupovine! Ali |e kapital koji leži besplodno, vrlo nemiran Hkirajdžija. On se buni i traži plasman. Kapitalisti koji bi plasirali kapitale u državne hartije od vrednosti, bili su svaki dan sve nesirpljiviji. I kad je