Народно благостање

10, август 1935.

великих купаца, затим противу продаје испод цена коштања и несолидне рекламе и противу одређивања различитих цена за поједине зоне. Предложена је и реформа акционарског права у том смислу што је члановима управних одбора забрањено поседовање акција са већим бројем гласова. Најважнији задаци царинске комисије у будуће треба да буду ови: право заговарања код владе, образовања картела ако ови служе отклањању убитачне конкурентске борбе; затим право тражења укидања картела на случај да ови искоришћују свој положај на штету целине.

јануара месеца, према изјави Бенета, могло се очекивати да ће и Канада, по угледу на С. А.Д, приступити увођењу Нире. одбачено. Данас нема ни говора ос стварању јединствене привредне организације, нарочито не такве, чије би воћство било у рукама државе. Једина мера за сузбијање кризе у овој новој реформи јесте кршење принципа забране картела. Све остало претставља крпарење у разним законима. Изгледа да је укидање Нире имало на Канаду исто тако велики утицај као онај када је ова уведена у С.А. Д.

Nemačka je, koristeći se iskustvom iz prošle godine, izmenila uređenje tržišta žita. Reforme se odnose uglavnom na snabdevanje zemlje hlebnim žitaricama, zatim onim namenjenim stočnoj hrani i za industrijske svrhe. Cili ovih mera je da osiguraju elastičnu funkciju tržišta, ti. izjednačenje ponude i tražnie na pojedinim tržištima, tako da intervencnje Centrale za žitarice budu ograničene na najmanju meru. Ova Centrala, kao što je to čitaocima knjige „Privredna organizacija Nemačke” poznato, osnovana je sa zadatkom, da kontroliše uvoz žitarica iz inostranstva i da sprečava da utvrđene cene u Nemačkoj budu ugrožene neposrednom ponudom iz inostranstva. Ali u prošloj sezoni pokazalo se potrebno, zbog pesimističkih procena žetve, koje se uzgred budi rečeno nisu obistinile, da Centrala vrši lagerovanje žita, pošto su proizvođači bili dužni da predaju svoje viškove. Težište tržišne organizacije prelazi sada i što se žitarica tiče na Glavna udruženja, kao što je to slučai kod ostalih poljoprivrednih proizvoda. Centrala za žitarice će u buduće samo u izuzetnim. slučajevima intervenisati na iržišiu.

Promene u organizaciji nemačkog tržišta žita

Prošlogodišnji propis, po kome su proizvođači bili dužni predati svoje viškove, nalazi se i u ovogodišnjoj uredbi. Motiv prošlogodišnie uredbe bio je bojazan od nedovolinog snabdevanja stanovništva, a u ovoj godini, kada ta opasnost ne postoji, motive treba {iražiti na drugoj strani. Poljoprivrednik nije samo dužan da iznese utvrđenu količinu na tržište, čija se visina određuje na osnovu dosadašnjih podataka u kartotekama tržišnih saveza i prijave dotičnog, nego ima i pravo na to da se od njega preuzmu utvrđene količine. Utvrđivanje celokupne količine vršiće se s obzirom na godišnju potrošnju tako da jedan od glavnih ciljeva poljoprivredne organizacije, pokrivanje potrebe zemlje, dobija oličenie u tom propisu. Da bi se sprečila navala ponude odmah posle žetve, uvedene su mafrke, koje će biti prilepljene na dokumentu pri prodaji Poljoprivrednik će posle žetve dobiti 1/a markica, te ne može ni ponuditi veću količinu na legalnom tržištu. I mlinovi su dužni da plombiraju vreće, i oni dobijaju plombe koje odgovaraju određenom mesečnom kontingentu proizvodnje. One količine žita, koie prelaze utvrđene kontingente, služiće za stočnu hranu.- S- obzirom na to da je uvoz stočne hrane zbog deviznih teškoća skoro onemogućen, moraće se upotrebiti raž u većoj količini, dok pšenica: dolazi u obzir samo u neznatnoj meri. Određivanjem cena raži stvoren je uslov da u nekim krajevima, prvenstveno u onim čiji je on glavni proizvod, raž bude najvažnija zrnasta stočna hrana. Srazmerno visoko utvrđene cene

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____

(Ово је међутим, из практичких разлога,

žita.

Страна 519

iečma, i okolnost da za one količine hlebnih žitarica, koje nisu kontingentirane, ne postoji nikakva sigurnost da će moći biti i prodate, primoravaće poljoprivrednike da prelaze u većoj meri na kulturu stočne hrane. To isto važi i za žita namenjena industrijskoj preradi, za koje utvrđene cene pretstavljaju samo donju granicu. Ali da bi se sprečilo potpuno iščeznuće

· ječma sa tržišta stočne hrane, njegova upotreba za industrijske

svrhe uslovljena je dozvolom tržišnog saveza.

Važne promene donela je uredba u pogledu cena. Prosečna početna cena ječma za kampanju 1935/36 povećana је za 12 mk za 1 f., raži za 1 mk, a cene žita su snižene za 4 mk. Razlika između cene u početku kampanje i one krajem, koja je iznosila u prošloj kampanji 13 mk, povećana je na 20 mk. Lagerovanje žita biće opet rentabilno, što je u saglasnosti sa namerama Staleža da rastereti Centralu za žitarice: Izvršena je nova podela pojedinih tržišnih reona, za koje su posebno utvrđene cene. Za pšenicu biće takvih 20 reona umesto dosadašnjih 17, za raž 19 umesto 16 a za ostale žitarice broj reona ostaće nepromenjen, za ječam 14 i za zob 19. Ova reforma je izvršena iz razloga što današnja podela reona nije vodila dovoljno računa o saobraćajnim i tarifnim okolnostima, tako da su pojedini krajevi imali teškoće pri prodaji svojih proizvoda. | |

Najzad da bi trgovci u većoj meri nego u prošloj 20dini vršili svoju prirodnu funkciju, posredovanje između ponude i tražnje, ukinuta je utvrđena razlika između kupovne i prodajne cene, koja je u prošloj godini bila tako mala, da rad za trgovce nije bio rentabilan. |

Suština uređenja tržišta žita ostala je перготепјепа. Reformama organizacije želi se postići što veća nezavisnost zemlje u pogledu snabdevania stočnom hranom i što veća decentralizacija tržišnih organizacija, da bi se ponuda i tražnja što više izjednačile, tako da se intervencije Centrale za žitarice svedu na najmanju meru.

Прошла су два месеца од одлуке Врховног суда којом је Нира проглашена за неуставну. Ричберг је одмахтпосле одлуке суда суспендовао кодове и поништио казне које су у току. к

Нису се оствариле бојазни да ће после тога бити слободно поље за несметану конкуренцију, која би изазвала страховит пад цена. Није дошло ни до очекиване огорчене борбе међу радницима и предузимачима. . Утакмица није постала жешћа, осим за неке специјалне производе у продаји на мало, као што су на пример цигарете, парфеми и слична наркотична и косметична средства, код којих је стварно дошло до извесног мањег пада цена. То долази отуда што је у овим гранама постојала жестока утакмица још у доба кодова; за њих они су постојали У ствари само на папиру. Није дошло ни до већих сукоба у погледу радних услова, Нека предузећа су продужила радно време, а само у изузетним случајевима вршени су покушаји да се. смање и наднице. Разлог за то налази се у чињеници да се од стране предузимача не потцењује снага организованог радништва, пре свега Америчке федерације рада (American federation of Јабог), која је и без кодова врло важан чинилац.

Напротив, десило се оно што су поједини либералистички привредни редови, хтели да спрече. У многим гранама задржани су кодови и даље, као добровољни споразуми, само са незнатним „изменама, јер су односни предузимачи сматрали да је Нира, и поред разних мана, ипак донела извесне предности, које се морају задржати.

Рузвелту је, осим тога, успело да ипак спасе политичке идеје Нире, иако је принцип државне принуде пре-

Нира је мртва, живела Нира!