Народно благостање

Страна 540

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

| — Indeks troškova Жуофа и Огбкој рогазјао је за 933,6 u junu O. о. па 937,1 mi julu. Uzrok porastu je skok cena :мојnih namirnica.

— Nacionalni dohodak Norveške u 1934 godini povećao se za se za 46 mil. kr. na 1948.

— Prema podacima Amueričkog industniskog saveza .u februaru o. g. prema 1929 indeks troškova života pao je u pojedinim zemljama i to: SAD 18%, Danskoj 2%, Austriji 8%, Čehoslovačkoj 8%, Norveškoj 8%, Francuskoj 10%, Južnoj Africi 12%, Irsko| 13%, Engleskoj 15%, Egiptu 15%, Јарапи 17%, Holandiji 19%, Finskoj 20%, Švajcarskoj 21%, Nemačkoj 21%, Kini 22%, Belgiji 23%, Mađarskoj 24%, Italiji 24%, Jugoslaviji 26%, "Turskoj 31%, Indiji 34%, Bugarskoj 37%, Poljskoj 38%.

— Krajem ovoga meseca održaće se u Zagrebu konferencija pretstavnika imovnih opština na kojoi će se raspravljati o merama za saniranje ovih ustanova kojih imade deset, koje se, izuzev dve, sve nalaze u vrlo teškom finansijskom položaju.

— Vrednost javnih radova u SAD, koji su preduzeti u vremenu od aprila 1933 do aprila ove godine, ceni se na 428 mil. dolara. Ovi radovi obuhvataju uglavnom pošumljivanje.

— Korporacija za finansijsku obnovu au. .S. A, D. (Refiko) pokazuje na dan 30 juna ove godine čistu dobit od 41,29 miliona dolara prema 21,78 miliona u prošloj godini. Stanje američke privrede znatno se popravilo m poslednjoj godini, pa se znatno smanjila i tražnja novih kredita. Vraćanje kredita bilo {e veće nego korišćenje novih. Novi krediti odobreni bankama iznose 272,6 miliona dolara, a vračeni od strane banaka 391,1 milion dolara. Osiguravajuća društva isplatila su 15,7 miliona, a koristila nove kredite u iznosu od samo 0,2 miliona. Jedini izuzetak čine železnička društva, koja su koristila nove kredite u iznosu od 75,2 miliona, a vratila samo 14,2 miliona dolara.

— Izvozna dimdustrija u Čehoslovačkoj pomovo ističe da su čehoslovačke cene veće za 20%·do 25% od onih na svetskom tržištu. Prema tome, da bi se čehoslovačka roba osposobila za konkurenciju, frebalo bi ponovo smanjiti kurs krane za 20 do 25%. Ovu tezu zastupaju i agrarci, jer očekuju da bi to imalo za posledicu povećanje cena poljoprivrednih proizvoda.

— U likvidacionom planu poznate automobilske #firme Sitroen predviđeno je da će poverioci dobiti za 50% svojih tražbina obligacije. Za vreme prve 4 godine one će nositi kamafu od 31/|a%, a posle toga 31|-%. Za ostatak svojih tražbina poverioci dobijaju užitnice, kojima će pripasti 30% društvenog dobitka, koji preostane iza dotacije rezervnom fondu i podele dividende novim akcionarima. Društvena glavnica ·se smanjuje sa 400 na 75 miliona franaka. Posle toga ima se povećati sa najmanje 135 miliona putem novih uplata.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akcionarskih društava

17 avgust — Jugoslovensko Standard elektrik kompani а. d., Beograd (vanredam).

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

| 21 avgust Kromolitografska tvornica Rožankovski i drug d. d. u Zagrebu. 26 avgust — Željezo-prometno 4. 4. u Zagrebu.

27 avgust Tekstilna industrija d. d. Varaždin. „Dia” d. d. za eksploataciju šuma i tigovinu drvom u Zagrebu.

"Trgovački registar

Privilegovana agrarna banka a. d., Beograd, upis prokurista g. g. Štefana Koprivšeka i dr. Branka Stjepanovića. Trgovački sud, Beograd, upis društvene firme »Fabrika Godđevac« a. d., Beograd. — Bruner auto d. d. u Zagrebu, upis novoizabranog člana ravnateljstva g. Štarka Otona. — Jugoslovenska destilacija drva d. d. u Zagrebu, upis prokuriste g. Ninkovića Milana. — Dr. A. Wiander, tvornica diefičkih preparata d. d. Zagreb, upis članova upravnog odbora g. g. Gamulina Nikole i dr. Marinkovića Pavla. — »Titan« 4. а, Кгапјзка (уогnica željezne:i bravarske robe i ljevaonice, Zagreb, upis novoizabranih članova ravnateljstva g. g. Josipa Šišta, Františeka Pavličeka i Frana Paulića. — »Publicitas«, ujedinjeni oglasni zavodi d. d. u Zagrebu, upis novoizabranih članova ravnateljstva g. g. dr. Rudolfa Blisa, Dragana Tomiljenovića i Stjepana

Dragomanovića. — Srpska štedionica d. d. u Pakracu, upis člana upravnog odbora g. Bubića Luke. BIBLIOGRAFIJA

Bernard Kaynes: »Quo vadis Amerika?«, za štampu priredio i izdao B. Zlatarić, Beograd, 1935 g. — Izveštaj zanat-

ske komore u Zagrebu-a 1934 god. — Ungarns Handel und

Industrie im Jahre 1934, Budapest, 1935.

РАЗНО

— Ministar trgovine i industrije g. dr. Vrbanić dao je izjavu štampi, u kojoj je rekao: da se sa zvanične strane DOklanja velika pažnja unapređivanju turizma. Sa jedne strane izgrađuje se zemlja za razvijanje turizma, a sa druge strane sređuju se turistički odnosi sa inostranstvom zaključenjem turističkih konvencija. Do sada su zaključene takve konvencije sa Nemačkom, Čehoslovačkom, Poliskom i u najnovije: vreme sa Austrijom i Mađarskom. Za prvih šest meseci O. ·Z. našu zemlju posetilo je 304,5 hilj. stranih turista prema 393,4 hilj. u istom periodu prošle godine, te je njihov broj nešto porastao. Dok poseta Primorja pokazuje porast, neka mesta Slovenije nisu bila dobro posećena.

— Grčki ministar prosvete g. Hadžiskov izradio je zakonski predlog o osnivanju blagajna za davanje pomoći đacima i studentima za vreme školovanja. Iz blagajne davala bi se pomoć u vidu školskih knjiga i ostalih školskih potreba, predmeta potrebnih za odevanje i novčane pomoći siromašnim đacima ı studentima. Zatim iz srefstava blagaine osnovala bi se škola za abnormalnu decu u moralnom, telesnom ili duševnom pogledu. Prihode blagajne sačinjavale bi takse za promocije, za diplome, za obavljanje upisa, razne kaznene takse itd. i redovna dofacija Ministarstva prosvete.

важи

КОЊУНКТУРА,

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8 AVGUSTA 1935 GOD.

U stanju Narodne banke za prvu nedelja avgusta o. g. nema prema prethodnoj nedelji gotovo nikakvih naročitih promena. Važno je, da je posle velikog odliva po žiro-potraživanjima krajem jula, opet došlo do prikva, koji ove nedelje iznosi skoro 30 miliona, zbog čega su žiro-računi porasli na 658.4 miliona dinara.

Druga interesantna promena se nalazi u aktivi, kod езkonfnih zajmova, koji su Ove nedelje ređucirani za 4 miliona i fme opali na 1497.7 miliona, što je najniži iznos eskontnih zajmova za skoro četiri godine. U jesen 1931 godime poslednji put su eskontni zajmovi bili ispod 1500 miliona dinara. inače promene nisu naročite, Podloga, sa primom od 28,5% manja je ove nedelje za 2 miliona i iznosi 1754.3 miliona, a vrednost zlata u kasama je ostala nepromenjena, sa 16281 топа din,