Народно благостање

"17. август 1935 "НАРОДНО ~ постоје у свету разни фактори нестабилности, монетарни и други, влада не жели да врши експерименте. Она је ипак хтела да своју трговинску политику учини еластичнијом, па је укинула 33 индустријска контингента. Даље мере на _ том пољу предузеће се само после саслушања једног одбора у који улазе претставници пољопривреде и индустрије и - коме Бе претседавати познати економиста г. Шарл Рист. Од око 400 контингената укинуто их је 23. Раније је =-постојала намера да се напусте бар 100 контингената. Садашњу одлуку треба, према томе, сматрати само почетком " остварења слободније размене добара. још немамо у рукама текст декрета којим се напуштају индустријски контингенти, па не можемо за сада ни оценити реперкусије које ће тиме бити изазване.

| За помагање спољне трговине још су важна два де"крета, Један се односи на мобилизацију заосталих клириншких потраживања, а другим се повећава државна гаран_ ција. извозницима са 60 на 80% и ствара се могућност за есконтовање односних тражбина.

УТ ИЗГЛЕДИ Као и све остале земље које воде националну коњунктурну политику, и Француска много очекује од ожив-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 535 љења у светској привреди. Она се нада да ће добити времена, благодарећи предузетим мерама. Као што се види из изјаве министра финансија, са пажњом се прати повећање курсева на њујоршкој берзи. Међутим, париска берза примила је нове декрете прилично равнодушно. Делом су томе криви немири у пристаништима. Према томе психолошко дејство треба још сачекати. Напор владе г. Лавала је огроман и конструктиван, али његова вредност много ће зависити од развитка у светској привреди, као и од унутрашњо-политичких прилика.

Међутим, управо је развитак прилика на пољу унутрашње политике још сасвим нејасан. Прва серија декрета изазвала је доста огорчења код левичарских кругова. Ова друга серија настоји да смањењем трошкова живота ублажи тај рђави утисак. Уколико ће се у том успети, тешко је већ сада предвидети, С друге стране десничари се боје доласка владе народног фронта и поновно сео јављају са захтевом да се изврши реформа државе, Разумљиво је да тезаурисани новац, при таквој ситуацији, оклева да изиђе на тржиште, и поред мишљења министра финансија г. Рењеа „да се може имати вере у будућност и да би најопрезније штедише учиниле добар избор кад би сад почеле да детезауришу",

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Uprava državnih monopola ођjavila je podatke o monopolskim prihodima za mesec j|uni о. 2. 1 ргуа tri meseca ickuće

- = budžetske godine. Ukupan priа hod u junu o. 2. bio je 157,33 miliona dinara prema 156,39 mil. u istom mesecu prošle godine; povećanje dakle iznosi 0,95 mil. ili 0,.0%. Kod pojedinih artikala prihod je bio sledeći (u mil. din.):

Monopolski prihodi t junu i prva tri meseca tek. budžetske „0

1934. 1935. = ШDuvan 118,17 120,65 + 2,48 So 20,87 20,78 — 0,09 Petroleum 5,28 2,84 — 2,44 Žižice - 7,18 6,84 — 0,33 Cigarpapir 4,67 4,90 7 0,23 Razni prihodi 0,19 1,30 =“ 110

Povećali su se prihodi od duvana (za 2,1%), cigarpapira i razni, a opali kod petroleuma, Žižica i soli. Najinteresantnije je kretanie prihoda kod petroleuma: u maju o. g. prema istom mesecu prošle godine oni su se povećali za 5,2 miliona dinara ili čitavih 155%, dok su u junu o. g. prema istom mesecu prošle godine podbacili za 2,44 miliona din. ili 46,4%.

U periodu april—jiuni monopolski prihodi su dali 475,39 mil. din. prema 453,78 mil. u istom periodu prošle godine, što znači da su se povećali za 58%. Na porast prihoda uticalo je ·svakako i smanjenje cena monopolskih artikala, koje je stupilo

- na snagu u maju O. 2.

Kod pojedinih artikala prihod se kretao (u mil. din.): 1934. 1935. = ili Duvan 346,29 359,50 * 13,22 So 56,59 64,32 ae, 75072) Petroleum 14,35 14,97 +- 0,62 Žižice 21,96 19,31 — 2,61 Cigar-papir 13,35 14.62 M (127 Razni prihodi 1,24 2,65 Si АЛ

Najveće povećanje pokazuju prihodi od soli (12,1%),

- cigar-papira (8,08%), duvana (3,5%), a opadanje od žižica

(12,2%). Znatan porast prihoda od soli kazuje da su posle

smanjenja cena soli seljaći mogli da povećaju upotrebu soli u ishrani stoke,

Београдска општина приредила је Београђанима, и свима који се возе њезиним трамвајима, двоструко изненађење. После упорне политике Oдржавања високе тарифе на трамвајима скоро за више од 15 година, после упорног опирања, да учини ту тарифу еластичном, да унесе изузетке социјално-политичке и тарифнополитичке природе, да је прилагоди куповној снази нашег становништва, а да сачува и своје фискалне интересе, и, најзад, после тврдоглавог одбијања сугестија о прелазним картама, о радничким картама итд., београдска општина се одлучила да пође новим путем. Ми смо дубоко уверени да за то треба захвалити искључиво искуству југословенских државних железница.

Тарифна политика београдских трамваја

Београдски листови јавили су 6 о. м. да се на београдским трамвајима може возити са попустом. То је то велико и пријатно изненађење, Нова мера састоји се у следећем: уводе се претплатне карте за 30 вожњи, које не гласе на име већ на доносиоца, тако да се њима може да служи сваки, а не само онај који их је купио. Попуст износи 15% за карте од 2 динара, а 20%. за оне преко 2 динара. Друго, непријатно, изненађење састоји се у томе што је смањење код мањих износа мање а веће код већих. То је потпуно противно ономе што је требало да се уради из социјално-политичких и општинских фискалних разлога.

Услед 15-годишње дефлације данашње цене ua београдским трамвајима постале су неприступачне огромном броју људи, који живе стално или пролазно у Београду. Радништво не може да се користи ни у ком случају овим картама. _Радништво и сиротиња користе се трамвајем само на већим одстојањима, тј. на онима преко 2 динара. На мањим одстојањима иду радије пешке. Међутим, радник данас не може да се користи трамвајем из простог разлога што трамвајска карта на већим отстојањима стаје готово толико колико у сиромашног света обед. Радништво и сиротиња у Београду ручају за 2 динара јела и динар хлеба, —- а толико се плаћа и карта од Теразија до Топчидера. Међутим, наше радништво станује највише у прав-