Народно благостање

Страна 570 НАРОДНО

Kod nas je uvoz automobila u prvom polugodištu takođe po-.

rastao, ali ne u toj meri. kao u Bugarskoj, ij. Sa 5.2 mil. din na 15.3 mil:: din.

Пе. MJ prvoj polovini ove godine Bugarska je zaključila за idostranstvom kompenzacione poslove u vrednosti 563 miПопа Јеуа. ·

— Uporedni pregled francuskog izvoza u 1934 i 1913 pruža vrlo interesantnu sliku o promenama, koje su se zbile u ovome periodu. Da bi se vrednost izvoza 1913 mogla upoređivafti sa onom 1934, vrednost prvoga je muhltiplicirana sa 5. Najvažnije su sledeće promene: od poljoprivrednih proizvoda

porastao .je izvoz rakije i pšenice, dok je izvoz svih ostalih.

proizvoda opao. Kod industrijskih proizvoda povećao Se izVOZ i to: šećera (sirovog i rafiniranog) sa 373.5 na 385.4 miliona fr., *9vožđa, čelika itd. 434.5 na 1.620.7, uglja. sa, 235.5 na 350:8: materijalila sa 187.0 na 189.8, maš:na, aparata, delova sa 616 na 777.7, oruđa i izrada od metala sa 686 na 789.7, oružja i municije sa 159.0 na 212.7 mil. fr. Relativno dobro se održao izvoz sa manjim podbacivanjem i to: hemijskih proizvoda sa 1.755 na 1.650, konca sa 1.057.5 na 938.2, mineralija sa 420.5 na 337.4, hartije i dr. sa 669.5 na 459, keramičke i staklene robe sa 466 na 274 mil. fr. Jako je podbacio izvoz proizvoda sledećih industrijskih grana: pamučnih tkanina sa 1.027.5 na 813.3, svilenih tkanina sa 2.145.5 na 672.8, vunenih tkanina sa 1.101.0 na 263.0, automobila sa 1.137 na 611.90, veštačkih i luksuznih proizvoda sa 1.367.5 na 232.4, gumenih proizvoda sa 501.5 na 174.0, prerađene kože sa 724.5 na 161.5 mil. fr. Gornji podaci o kretanju izvoza ujedno nam indiciraju i strukturalne promene u francuskoj privredi, koje su se zbile za 'poslednje dve decenije.

— U Rumuniji je Trgovačka komora u Braili „objavila memorandum o teškoćama izvoznika. One se sastoje pre svega u tome što potraživanja od isporučene robe ulaze većinom za nekoliko meseci zadocnjenja.

| — Američki direktor za unutrašnju i spoljnu trgovinu, Merčizon, izjavio je da je izvoz doduše kamen temeljac američke privrede, ali da njega bez odgovarajućeg uvoza ne može biti. Naročito je žal:o što se javlja protest protiv |ačegz uvoza gvožđa, čelika, tekstila, voća i povrća.

NOVČARSTVO

-— Вративши се из Кине, где је по налогу претседника Рузвелта проучавао проблем сребра, г. Мофет је изјавио да се пораст цене сребра не може сматрати као узрок садашњих тешкоћа Кине. По његовом мишљењу, америчка политика сребра није сметала Кини, јер се већи део трговачких послова у земљи регулише бакарним новцем.

— Turska trgovačka ђапка и Адаратати Која зе пајаzila u teškoćama san:rana je od Sumer banke i od Državne poljoprivredne banke. Glavnica banke biće povišena za.l mil. turskih lira čime će se proširiti poslovanje levaonice i Таbrike hameštaja koje sačinjavaju važne delove bančinih aktiva.

_—_ L;kvidne rezerve kapitala u SAD iznose, prema izveštaju- Federalnog rezervnog borda, 14,1 milijardi dolara, tj. 1159 dolara po stanovniku. Te se režerve sastoje iz 5,5 milijardi. novčanica. u opticaju, iz 5 milijardi rezervi banaka u Federalnim rezervnim bankama, od čega polovina pretstavlja potpuno .slobodne viškove, i iz blizu 3 milijarde dolara u blagajmi Ministarstva finansija; od ovih poslednjih su 2,8 milijarde nastale povišenjem vrednosti zlatne podloce. S druge strane ove. se rezerve sastoje iz 9,1 milijardi u zlatu (72,3 dolara po stanovniku) i 2,4 milijarde u državnim obligacijama.

___ Statistika. američke Konirole berzi donosi da su se nove emisije u prvom polugodištu 1935 podvostručile prema prvom' polugodištu 1934, tako da iznose 665 mil. dolara. Većiiem su to-bonovi opšte korisnih ı industrijskih preduzeća, i to konverzije usled jevtinoće kamata na novčanom tržištu.

_ БЛАГОСТАЊЕ

Troškovi oko emisije iznosili su 4,60% prema 10,7% prošle god. — Upravni odbor Narodne бапке зартазјо se sa pred-

logom guvernera da se novčanim zavodima pod zaštitom mogu. odobravati specijalni krediti za eskont, kako bi mogli slobodđd- nije da plasiraju sredstva od novih uloga. Osim toga, novča--:

nim zavodima odobravaće "зе Тбтбагаи! 7ајтом! ро' Текисет računu, a ne samo, kao do sada, po založnicama. Naizad jeodobreno da se novčanim zavodima može zamenjivafi srebrni novac za bančine novčanice, uprkos Tome Što za Narodnu ·

Danku ne postoji zakonska obaveza za tu zamenu. Istovremeno ~

je doneta odluka koja treba da olakša položaj izvoznika, |ako pogoršan zbog teškoća u platnom prometu sa raznim klirinškim zemliama. Mesto dosadašnjih aviza o izvršenim uplatama Narodna banka će· izvoznicima izdavati klirinške uputnice. ko- __ jima će ovi moći brže da dobijaju zajmove. _ _

__- Народна банка је преко овлашћених завода упути- _.

ла позив свима лицима и предузећима да поднесу пријаве

о стању свога дуговања иностранству, како би се приликом

подношења 'молби Народној банци за враћање главнице или трансфер камате, избегао застој око накнадног испитивања

потребних појединости. Рок за подношење пријаве је до 30

септембра, а подаци се подносе за стање на дан 31 4BPFy-

ста ове год. 5 — Posle уен ке демтпе ајете- и Кити. обитуепа је još

jedna. Prefekt policije u Bukureštu Marinesku primio je: 305:

mil. leja od društva »Trenga« koja |e po njegovoj intervenciji dobila dozvolu za kompenzaciju u vrednosti od 500 mil. leja. · Na tom poslu je društvo »Trenga« zaradilo 140 mil. Jela: — „Westminster Bank” u svom izveštaju za avgust primećuje da bi bila sasvim nerazborita pomisao da se и зепијаma zlatnož bloka može obnoviti povolino dejstvo engleskog iskustva sa devalvacijom. Engleska je napustila zlatno važenje u trenutku kada su sveiske cene počele da padaju. Stanje: je danas sasvim drukčije, pa zemlje zlatnog bloka ne mogu sada da računaju sa vraćanjem prilika iz 1931. U vezi s tim smatra se, da su 9. с. Гама! 1 Којејп u pravu kad se boje da-deval=vacija ne izazove naglo porast unutrašnjih cena. : — Na polugodišnioi glavnoj skupštini Вејотзке ђапке

guverner g. Frank je naglasio da 'devalvacija belge nije usle-

dila zbog monetarnih, već zbog drugih ekonomskih razloga. Javnost je to shvatila, pa nije ni kritikovala novčaničnu banku: Guverner je dodao da .je priliv zlata u Belgiju posle prvoš aprila daleko veći od ranijeg odliva. 5

— Рохпао је да am“erikansko zakonodavstvo пер znaje zlatnu klauzulu, nego stoji na stanovištu da je dolar ravan dolaru. Sud u Brooklynu stvorio |e sada presedan 24" inostrane obligacije. Tužiocu je priznato pravo ц зроги рго-· tiv nemačkog preduzeća »Vereinigte Stahlwerke« da prime="· njuje zlatnu klauzulu. | |L 20

JAVNE FINANSIJE __ Статистичко упоређење пореза на васледства - ју пеколиким државама пружа ову слику: i | 02% onrepehebe

y. xijbanaxis САД. Енглеска Француска _ Немачка до. 20 0.7 08 6.1 | S 50 ~ 0.9 | 43 065 40.598 100 7.6 5,8 9.6" : 24.8 30 260 18,5 55 = 25 БН 40 294 12.5 10.8 OI 1.000 41.8 0 186 Пеј '0.0 4.000 60.6 20.5 |OMLORGY 0 Це 10.000 73. 874 Тао: 1367! OVOM 508 3,9: POJAVE 14.3 POLO 1 85.8 97.8 14,80 2 47 ап

— Poljski unutrašnji. državni dudčovi izhosih. su, 1 jula: o. g. 1110. mil. zlotija, Većidbm su to dugoročna. dugdvahje,