Народно благостање

" Страна 574

'5% Фундинг 1933 106—

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

__Бр. 36

Обрачунски курс за наше доларске папире био је ове

. недеље следећи: за један долар плаћало се на дан:

23-УШ 43.3888 динара 26-УШ 43.3888., 27-VIII 43.4067 ,, 29-УШ 43.4246

+ PJ

"На њујоршкој берзи курсеви наших доларских папира у последње време показују опет веома лабаву тенденцију и нотирају 7% Блер 2555 до 25", 8% Блер 25.50

no 27.— и 7% Селигман 37— до 38—. Према ранијој недељи пад износи 2 поена. па дап 71% Bler 8% Bler 7% Seligman 29 januara 31———32')8 34——–35— 2718 —35.26 februara 37..———38.— 37——38у8 41.—-tražnja 28 marta 28:/5—308)4 _ 308/8—33:ј2 34—=—45"[2 „27 aprila | 32. 393. 32. 35.— 33—–353 maja 28. 30— 28.———30.— 30—— 3242 19 juna 29. 20.50 29. 29.50 30. 31.____3 jdla 28:|5—29:ј4 29:8—30.— 301|-——377|s -- 24 1ша 29. 29:- 29:»—31— 38— поуас 31 јша 29:ј8—29:ј4 287)2—30— | 39——=40:/> 7 avgusta 28——28.75 28. 29.75 . 40.50—41.75 14 avgusta 28. 28.50 28——20.— 40.—=42.25 7 21 avgusta 21. 28.— 27.50—29— 383——=1.#28 ауоиа 28 о 20%. а 95 —

- На париској берзи имамо за прошлу недељу према претходној чврсту тенденцију код 4% зајма из 1895 годи-

не и 5% зајма из 1902 године, док су остали папири били нешто лабавији, пре свега курс 7% Стабилизационог зајма =" из 1931 године који је попустио од 235— (1 о. м.) на

220.— на-дан 26 августа.

Фундинг-обвезнице 5% задржале су непромењена

"курс од: 106—— односно 42.4%.

У појединим папирима имали смо следеће курсеве :

20 авг. 21 авг. 22 авг 23 авг. 26 авг.

4% 1895 г. 153— 1588“. 15250 155— . 1575% 1902 DD. 157. 1588. 164. [609——. [61 47] % 1905 г. 145. TAB. 140 — , 142=— 143А] % 1909 г. 135.% ”|1393. — 132." ! 140 | 1437 5% 1913: r. 156... ! 155. > 1528- | 15250 |595._ 3,07% 1910 r. 134" ! 195. 0 19888 1344. (31 7570 19% Do | 1367. 195. 195-— 100. | MUI__ 71% 1931 г. 2258 | 225 221 _ | Ра | 2208 106. —. 106— '106— 106.—

На' међународном девизном тржишту је ситуација ове недеље била углавном мирна; девиза Лондон је и даље чврста, а немачка марка мало је попустила.

7 На циришкој. берзи имали смо ове курсеве девиза :

_ 3D, 230 V%31 VIL 15, VIL 20 VIII: __ Амстердам 200.10 ~ 200.30, 207,70 207. — | 207.50 Лондон IDJE | 157 „UJPJA 15 2 | 1522 _ Милано 20.38. OBA4PT 275 | 25.125, 25:10 „Њујорк 303], 306.625 305.50 _ 305:8. 306: Берлин 124.50 124.60 123.30 123.30 123.10 Париз 20.38, 20.3774 20.235. 2026. 2027 Праг 12:90 12.875: 12.605 ? 12.71 12.71 Београд 102. 70% |O0) | 1:00 0:00

На београдској девизној берзи имамо ове недеље појачан обрт од 9.8 милиона динара, према 10,4 милиона у прошлој и 12.3 милиона у претпрошлој недељи. Највећи

= обрт обављен је у девизи Лондон, за 3.6 милиона динара;

затим долази Беч, са 3.6 милиона; у грчким боновима трговано је за свега 2 хиљаде; поред тога износиле су компензације са Пештом 1.2 милиона. Што се тиче обрта у девизама, на првом месту налази се швајцарски франак, у коме је обрт био 600 хиљада, у девизи Њујорк обрт је био 156 хиљада, Париз 150 хиљада, Амстердам 440 хиљада итд.

Код курсева девиза имали смо ове недеље мале флуктуације; на појединим састанцима и у појединим Клиринзима имали смо следеће средње дневне курсеве о

Лондон Ђеч Пешта Мадрид Бонови грчке банке

23 августа 253125 93 __ | 510 232 20 294.020, 83588 ___ 010 33,50 O 29455) 5ао 0 B5/0/ 3335 20 23405 · 35730. ___ 70 ___

Приватно девизно тржиште је ових дана опет мало оживело. Појавила се нова роба; а курсеви девиза били су доста лабави. Нова роба је у толикој мери притискивала курсеве, да је курс швајцарског франка попустио од 15.50 на 15.35; Париз нотира 311— до 312 —; Њујорк 46.90 до 47.10; Милано 384— до 385.—; марка 18.70. до 19—; чешка круна 185— до 180—.

ROBNO TRŽIŠTE

Sirovine

Svetsko tržište sirovina ove nedelje razvijalo se u znaku hose metala i masti i bese pamuka. Cene metala imaju već nekoliko nedelia čvrstu tendenciju usled stalnog -роуесауапја

_ potrošnje.

Industrije za preradu bakra u SAD, Engleskoj, Nenačkoj, Italiji i Belgiji, u poslednie vreme, osetno su ромесаје proizvodnju. Japan je za prvih 5 meseci o. 9. kupio 57.113 tona prema 40.145 u istom periodu 1934 god. Potrošnja u SAD u julu mesecu povećala se za 9005 tona na 45.025, a u ostalom svetu za. 5015 na 90.775 tona. Zbog većeg porasta potrošnje od proizvodnje smanjile su se zalihe. Takav razvoj nije mogao ostati bez uticaja na cene. Sem toga na hosu povoljno deluju i izgledi za sve, bolie uposlenje industrije za preradu bakra, koji su pojačani prekidom englesko-francusko-talijanskih pregovora o Abisiniji. Pri kraju nedelje bakar elektrolit u Londonu notirao je 37%/s fst. za tonu prema 35%a na dan 16 avgusta. Sadašnja cena bakru u zlatu iznosi 22.50 #51. ргеma 19.20 u istom periodu prošle godine.

Znatan porast, cene zabeležilo je i olovo kod koga se takođe primećuje povećanje tražnje. Prošle godine ovaj metal riđje imao sreće; njegova cena počela je godinu sa 11.8.21/> {st., a završila je sa 10.8.2 u decembru. U ovoj godini u ianuaru i februaru nastavio je i dalje sa padanjem, potom ie od marta

“počeo da pokazuje porast dostižući koncem ove nedelje 16iuis

fst. za tonu. Sadašnja cena u zlatu iznosi 9.67 ist. prema 6.52 u istom periodu prošle godine, te ovu :premašuje za 48%.

Od negvozdenih metala porast pokazuje i kalaj. Niegova cena koncem nedelje dostigla je 221 ist: za tonu prema 2105/s na dan 16 avgusta. U ptvoj polovini ove godine svetska proizvodnia kalaja bila je 51.071 tona prema 50.753 tone u istom periodu prošle godine što znači da je ostala skoro nepromenjena. Suprotno tome, u |istom međuvremenu svetska potrošnja povećala se sa 58.959 na 67.450 tona odnosno za 14%. Svetske zalihe koncem jula ignosile su 15.548, tona ili 12% тапје od onih u istom periodu prošle godine. \ x