Народно благостање

5. Dj T 1935, НАРОДНО

58. ; питања Пе 0 надомештавање краткорочних обавеза порезима или зајмовима. Могућност за то имале су да пруже саме мерс за стварање посла које нису замишљане само као нов начин за потпомагање незапослених, него као средство за оживљавање привреде уопште, Заиста је и настало привредно побољшање, приноси привреде и приходи су се повећали. 10 је проузроковало и пораст пореских прихода. _ Омогућено је и стварање новог капитала, што се огледа | у порасту берзанских индекса.

_ Влада сага као да сматра да је време за други стадиум финансирања мера за стварање посла. Изјавила је да аутоматски пораст пореских прихода не може бити повод за смањење пореза; напротив, они се имају у потпуности употребити за отплату дугова. Сада ће се полако започети и са искоришћавањем нових приватних уштеда; за то Је; разуме се, потребна посебна уредба. Тржиште капитала згодним је мерама припремљено за те консолидационе планове. Први покушај учињен је лане, када је поводом замене ратних зајмова уписано у готовом око 75 мил. марака 10-годишњег зајма. Друга акција почела је почетком ове године. Од штедионица узето је око 500 мил. марака уз каматну стопу од 4/,% и са роком од 28 година. Нешто мањи износ узет је мало доцније од осигуравајућих друштава. Као што је то министар привреде г. др. Шахт наговестио у своме говору у Кенигсбергу, сада ће се покушати први пут са консолидовањем на самом тржишту. Из опрезности ће се само на 10 година, дакле на средњи рок, емитовати 45]. %-тни зајам од 500 мил. марака, а уз емискони курс од 983], : ова стопа одговара тренутном курсу новифих јавних зајмова (железничког и поштанског). При амортизацији која ће тек после 5 година почети са по 20% из-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 507 влачења, рента је 4.68%, што одговара ренти 4% зајма од 1934 год. који је издат по 95%. Осим тога узима се поново и зајам од штедионица у висини од 500 мил. и то уз исте услове као почетком године. Овај зајам донекле је само наставак државног зајма од 1935. Као и у првом периоду, и сада као зајмодавац фунгира Немачка жиро-централа, која преузима на себе да затим набави новац од штедионица. Пошто је и зајам на тржишту преузет од стране једног конзорциума, држава може рачунати да пе новац брзо имати у рукама. За дефинитивну набавку тих великих свола требаће доста времена. Зато је рок за уплату и продужен до конца године.

Али и ове нове мере за фундирање претстављају само корак даље. Оба су зајма само средњерочна. Све досадашње консолидације, заједно са овом новом, нису достигле 2 милијарде марака, тако да још увек постоје 4 милијарде марака краткорочног дуга. А поред свега тога треба сада да започну и велики радови око наоружања који су непродуктивни и не могу се предузимати на кредит.

ispravka. U prošlom broju u članku g. У. Bajkića: „Da li je oportuno konačno rešenje pitanja seliačkih dugova”, O su se sledeće greške, koje kvare smisao:

U podnaslovu stoji: „Jedan istorijski predlog o Pila

prezaduženosti Seljaka”, a treba: „Jedan istorijski рог...

Na drugoj strani, drugi stubac, 15 red odozdo, u rečenici: „Oni su misl:li. da će moći da kupe narodno blagostanje raznim poklonima”, treba mesto reči „narodno blagostanie” da stoji: ..narodnu blagonaklohost”.

Pri kraju članka, u rečenici: „О охоте ет И" praviti bilanse pojedinih seljačkih gazdinstava. nije savesno” treba mesto reči „savesno” da stoji „savetno”.

ОБАВЕ! POLJOPRIVREDA

— После дугог очекивања Рузвелт је донео одлуку 0 памучној политици у наредној кампањи, која се прилично разликује од оне досадање. Под новим режимом држава неће више преузимати памук од произвођача по 12 већ по д центи за фунту. Да се услед овога приход фармера не би осетније смањио они ће за разлику између 9 и 12 центи у времену од 1 септембра до |! јануара добијати "ја из државних сретстава. (Ова промева није остала без дејства на светско тржиште. Чим се сазнало за одлуку цена локо у Њујорку пала је са нешто испод 12 центи на 10.85. Све док цена буде изнад 9 центи неће бити опасности за увећавање државног лагера. Судећи по првим вестима разлог снижењу лежи и у томе, што влада жели на тај вачин да омогући поновно повећање удела америчког памука на светском тржишту. У досадашњој политици сви трошкови падали. "су "на терет С.А. Д., док су се индијски, египатски и други егзотички произвођачи користили, На рачун ограничења производње памука ју С. А. Д. остале земље настојале су да ову што више прошире. Из тих разлога С. А. Д. су сада омогућиле снижење цене своме производу, који треба да постане конкурентски способан и на светском тржишту, поправи своје позиције. Министар пољопривреде верује да ће ова промена имати за последицу повећање извоза америчког памука. Ако се овај повећа до те мере да апсорбује и постојеће залихе тиме ће бити створени услови за трајно побољшање цена.

_____ Nemačka ije god. 1934 imala ukupnu produkoiju kravljeg mleka 23,7 milijardi litara, tj. prosečno 2345 litara godišnje DOL kravi. Krava ie bilo 10,10 mil., prema 9,66. mil.

FOAUOT RT (BEF

ТАЈНА СЛУ.

ВА,

1031 god. Koze su davale prosečno svaka 550 litara za godinu; bilo ih je oko 2 mil., što znači godišnju produkc:'ju kozjes mleka od 1,14 milijardi litara.

— Duvana je u Dalmaciji u 1935 «обим zasađeno ciko 20 mil. strukova. Berba će usled suše podbacul, tako da će dati oko 40-50 vagona. Kvalitet je vrlo dobar

— Poljoprivrednih gazdinstava — ћ 5 ba bilo je u Nemačkoj u junu 1933 za 143.839 ha (5,93%) manje nego god. 1025. Isto tako smanjio se broj gazdinstava od 50 do 100 ha (та 46.890 ћа 1 1,2%) 1 gazdinstava od i00 do 1060 ha (za 632.035 ha Ili / 1). Ромебао зе ђгој сахфипзгауа 045 до 20: ћа (та 781.348 ћа ili 7,99), od 20 до 50 ћа (ха 177.68 | ћа ili 2,3%) i velikih poseda preko 1000. па (та 42236 ha # 0,6%).

Voća je u Jugoslaviji pnoizvedćno 1934. аса. prema де ут зш ћепшт родаста: ума 4.377 hilj. пне. (sa 30.156 hili. stabala), јабика O hili. (7.300. hilj.), krušaka 790 hilj. (3.068 hilj.), oraha 43 (2.36% hili.), trešanja 340 hilj. (1.583 hilj.), višanja 104 пи. (919 Ћи), бгезака 157 pili. (1.188. h'lj.), kajsija 91 hili dunja 114. hilj.

00 и (473 hili.), smokava 95 hilj. (032 hili.), kestena 161 hili.

(730 hiljada).

— Izvoz jaja iz Poljske i Rumunije u PGvom ројасац o. g. bio je vrlo slab. Sadašnji 07 Poliske odgovara prosečа Ае izvozu od 2 hilj. vagona, dok je prošlog zodišnji ioš iznosio 6 hili. vag. Rumunija je мета та prvo КЕ 214 vagona prema 425 vagona u istom periodu 1934. god. iedna od ovih zemalja ne može da iskoristi određene |oj O tingente. Razlog smanjenju izvoza je neobično nazadovanjć ponude i u jednoj i u drugoj zemlji.