Народно благостање

14. септембар 1935. __

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 601

— Poljska agrarna banka odredila je 7 mil. zlota za davanje kredita radi unapređivanja proizvodnje mleka. Kamata iznosi 1.5%, a krediti će se davati na 40 godina za podizanie mlekara i na 15 godina za kupovinu mašina.

— Žitarski trgovci u Rumumiji procenjuju 'oviogodišnii 14vozni višak pšenice na 50.000 vagona.

— Svetska potrošnja pamuka и 1934/35 bila je 21.41 mil. buš. ili 3tJ-% više od one u prethodnom periodu. U istom međuvremenu udeo američkog pamuka pao ie sa 12.47 na 10.85 mil. buš. odnosno za 13%. Udeo indijskog pamuka povećao se za 22%, sa 4.58 na 5.50 mil. buš. Porast udela egipatskog bio je neznatan, za 0,12 na 1.53 mil. buš. Potrošnja egzotičnog pamuka povećala se za 1.30 na 6.88 mil. bala odnosno za 12%.

_— _Stočari iz nekih krajeva Могаузке banovine tražili su da se ove godine dozvoli besplatna seča Ннајпка и državnim šumama, pošto je velika oskudica u stočnoj hrani.

— „Vreme” donosi da je, prema izjavi zastupnika Јиgoslovenskog društva za otkup opijuma, ove godine određeno svega 25 hili|. din. za otkup opijuma u srezu kumanovskom, iako ova suma nije dovoljna za otkup opijuma u jednom selu. Još je izjavio da se pre mesec dana cena opijuma kretala od 160 do 190 din., dok se sada ofkupna cena kreće od 200 do 230 dinara.

_— Pamtični crv u Egiptu naneo ije velike štete ne samo pamuku nego i ostalim poljoprivrednim kulturama, naročito kukuruzu i krompiru.

__Г. Дебританин објавио је у „Правди“ следеће ло-

датке о култури љувана у Вардарској бановини: PR [5 :

= Бе БА OG 55 = S SS ČE SE 1924 14,1 — — 41.480 1925 42 — 62,2 25.150 1926 84 — 1204 40.430 1927 3,8 — 60,0 28,117 1928 3,2 22 70,0 24.514 1929 8,0 16 1280 29.416 1930 6,8 19... 1292 31.800 1931 8,8 — 14060 40.572 1932 9,6 8 76,8 38.568 1933 3,0 |/| 21,0 16.597 1934 3,0 10 30,0 9.181

Ове године је одобрила Управа монопола да се засади 1 милиарда струкова, али је одзив за садњу био мали, јер је засађена само половина одобрене количине.

— Mađarska namerava ida. u Pešti osnuje posebnu berzu za krompir .

— Odbor veterinarskih stručnjaka, koji je zasedavao u Ministarstvu poljoprivede, predložio je da proizvodnju seruma za suzbijanje stočnih bolesti preuzme (država, jer je to u interesu našega stočarstva.

— „Novosti” donose da će ovogodišnji prinos grožđa: u Primorskoj banovini biti za 20 do 25%% veći nego, prošloigiodišniji. — Na kongresu agronoma traženo je da se osnuju роljoprivredne komore i reorganizuje polioprivredna služba sprovođenjem regionaliteta na osnovu privredno-prirodnih reona.

— Grčko Ministarstvo poljoprivrede predvidelo је da izda 60 mil. drahmi za subvenciju proizvođača pšenice u ovoj

_ kampanji. Ministarstvo је злато Такви Која је išla na teret potrošača i u korist fonda za lagerovanje žita da bi pojevtinila cenu hleba.

ИНДУСТРИЈА

— „Vreme” donosi ida su kraj Tuzle otkrivene ogromne naslage kamene soli. Uprava državnih monopola vrši nova istraživanja.

— U prvom polgođu o. g. proizvedeno je u našoi zemlji 1,57 mil. tona uglja prema 1,58 mil. u istom periodu prošle vodine; 0,43 t. lignita prema 0,42, bakarne rude 0,28 prema 0,32, olovne 0,36 prema 0,35, gvozdene 0,08 prema 0,06. Proizvodnja bauksita se povećava sa 27 na 46 hili. t., pirita sa 10 ua 44 hilj. i hroma sa 19 na 25 hilj. tona.

— Pretstavnici industrije azota Belgije, Engleske, Italije, Norveške, Poljske, Holandije, Švajcarske, Čehoslovačke i Nemačke potpisali su novi međunarodni sporazum O regulisanju proizvodnje i izvoza veštačkog azota s jedne i s druge strane sporazum sa ·Čile-om kao jedinim proizvođačem prirodnog azota. Novi sporazum se umnogome razlikuje od dosadanjeg. Osnovni princip evropskog sporazuma sastoji se u međusobnoj zaštiti proizvođača i ufvrđivanju pokretnih umesto dosadanjih fiksnih izvoznih kvota. Izvoz evropskih proizvođača biće ubuduće centralizovan preko prodajnog sindikata, koji će ujedno biti organ kartela za utvrđivanje izvoznih kvota. Ugovor predviđa obustavu rada novopodignutih velikih preduzeća u Holandiji i Belgiii, koja će dobiti obaveštenje. U ugovoru sa Čilecom ovome je priznata evropska uvozna kvota od 50 do 60.000 tona godišnje, koju će preduzeti ove zemije: 25.000 tona Engleska, 13.000 Nemačka, 10.000 Francuska, ostalo Italija i Belgija. Izvan sporazuma ostala su američko i japansko tržište. Na prvome, koje troši 1/s svetskog izvoza, Čile će i dalje imati prednost, usled povoljnih cena. Jer dok Čile prodaje 5.50—6 mk. metc., doile evropska cena iznosi 10—16 mk. Što se Japana tiče sa njime će i ubuduće evropski proizvođači sklapati periodične sporazume.

— Bugarska je ukinula monopol petroleuma i soli.

— Proizvodnja veštačke svile porasla je u prvom polgođu o. g. na 211 mil. kg. prema 168 mil. u istom periodu prošle godine, fo jest za 25%. Uzrok tome je jače naoružanje.

— Савез електричних централа из наше земље одржава 14 о. м. своју годишњу скупштину у Љубљани на којој ће бити одржано више предавања.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Austrijski Zavod za unapređenje spoline drgovine

osnovao je u Afini otsek preko koga će nastojati da kod grčke |

vlade izdejstvuje superkontingente.

— Između Rumunije i Švajcarske zaključen je ugovor o platnom prometu, koji će stupiti na snagu 15 septembra.

— Španija je povela sa Rumunijom pregovore o zamrzntitom pofraživanju od 7 mil. pezeta, koje treba da bude realizoyano izvozom petroleuma.

— U poslednje vreme wu Austriji se povećala potrošnja jaia, pa pošto domaća proizvodnja nije dovoljna, to se pojavio uvoz iz Poljske. #

— Holandija je produženje kontingenkiranja uvoza Sijalica učinila zavisnim od sniženja cena.

— Uvoz vina u Grčku ubuduće biće dozvoljen зато zvanično priznatim uvoznicima. — U izveštaju čehosMovačko-jugoslovenske trgovinske

komore, između ostaloga, kaže se sledeće: U tekstilnom uvozu Jugoslavije Italija je zauzela prvo mesto. Kod metala, kaučuka i hamtije prvo mesto drži Austrija, a kod mašina i hemikalija Nemačka. U svima ovim proizvodima zainteresovana je i Čehoslovačka, koja svoj izvoz mora da obezbedi boljim organizacionim metodama.

— Turska je u 1934 с. izvezla 20,4 mil. kg. duvana, i to najviše u S. A . D. (9,2 mil. kg.) zatim u Nemačku (6 mil. kg.), Italiju, (1,3 mil. kg.), Austriju, (860 hilj. kg.), Holandiju (664 hilj. kg.) i Egipat (548 hilj. kg.).