Народно благостање
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА | ет Корпорација. житарских трговаца у Италији овлашћена. je,. да може увозницима дозволити увоз извесне количине „кукуруза изван контингента. |, |
и Известан "број. аустријских увовбичких фирми удружио се -са циљем повећавања увоза из земаља са којима Аустрија има активан клириншки салдо. |
5 == "Између Швајцарске и Италије прекинути су трго"вински преговори-те ће прва завести принудни кљиринг.
'у == Између "румунске владе ли Народне банке склопљен је споразум којим се последња обавезала да ће исплаћивати извозне 0 из прихода од 44% на увозничке девизе.
_ — Мађарска је забранила извоз ражи:
— Према подацима француске компензационе касе почетком септембра француска НотраЖИваНа од наше зе: 2 -' износила су 159.64 мил. Фр. | — Румунија је продужила закон о извозним премијама за тненицу. "до'25 новембра о. г. и смањила проценат обавезне продаје слободних девиза од овога извоза са 60 на 50%.
— Америчка штампа пише о великим куповинама од
стране Италије бензина, бакра, машина, памука, аутомобила и тд. Један део ових набавки извршен је на кредит. - — Америка је известила Немачку, да ће 15 октобра укинути „клаузулу највећег повлашћења, те се Немачка од тога. дана неће моћи користити, на OČHOBy ове клаузуле, повластицама из трговинских уговора С.А.Д. са другим земљама; · m Rusija pregovara sa 0. jom o. većim isporukama ruskog benzina. U italijanskom uvozu nafte Rusija danas učestvuje jednom petinom; u prvom polgođu 1935 god. izvezia je u Italiju 137,3 hilj. tona prema 370,9 hilj, u 1934 god.
· —. Francuski ministar privrede Bona održao je govor pred „finansijskim komitetom Društva naroda ц коте је текао da je Етапсизка. хопа. да. pristupi liberalnijoj carinskoj politici, ako kod drugih država naiđe na ustupke, i ako se SaugOVo·rači obavežu (da za vreme trajanja ugovora neće pristupiti де-
· valivaciji svojih momneha. Takvo usko vezivanje vahutne politike
sa trgovinskom odgovor je. Englezima, koji na svaku aluziju o štetnim posledicama. depresijacije ukazuju na neobičnu krutost irancuske trgovinske politike. -
= Mađarska Nanodna banka odredila |e u avgustu o. e. za: uv.0Z kafe i.čaja. 12. hilj. engl. funti i 75 hil|. maraka, prema 14. hili. funti.i. 75. hilj. mk u. prethodnom meseču. | — Та prvih 8 meseci o. S. Mađarska je izvezla u Austriju robe Za 52,8 mil. p., a' uvezla za 50,8 mil. te je odnos između uvoza i izvoza 1:1:04' umesto 1:1,5, kako je predviđeno rimskim protokolom. Sa Italijom je Mađarska imala aktivu od F4,6. mil: penga; izvoz je'bio 33 mil., a uvoz 18,6 mil.
'—'U Moskvi se уоде +r ла ртесомоге između Rumiunije | Sovjetske Rusije. i
| СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА.
5 — Бадтја! u SOHO pa ORAO ai u Beogradu stupili su u. štrajk. i traže. sklapanie kolektivnog ugovora, podizanje nadnica plaćanje. prekovremenog rada.
А РБ
У извештају Друштва народа цени се, да се у периоду 1929—1935 светска резерва валутног злата повећала за 75%. Ефективно повећање износи 20%, а остатак отпада на ревалоризацију злата у разним земљама.
— У првој половини октобра у Лондону водиће се преговори између бечког Кредит аншталта и његових ИАКО поверилаца.
_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
„ročito u drugom polgođu o.
== ЗА
— 20 највећих њујоршких банака имало је крајем 1934 год. У милијарди дол. улога на штедњу. У првом полгођу ове године улози су порасли за 250 мил. дољ) У извештајима ових банака наводи се, да овај пораст није последица природног проширења кредита, већ поновне концетрације злата у САД. Од времена депресијације долара до данас С.А.Д. су успеле да понова привуку две милијарде долара, те садањи златни сток износи 9.2 милијарди.
— Крајем јуна улози на штедњу код Државке хипотекарне банке износили су 1.126.4 мил. дин. према 1083 у Малу о. г. и 984.5 у јуну прошле године.
— Američki ministar finansija g. Mongentau dolazi u Španiju i Portugal. Smatra se da će on ovaj dolazak u Evropu iskoristiti u cilju vođenja pregovora radi stabilizacije moneta. G. Morgentau je demantovao te glasove.
— Odliv holandskog zlata poslednjih dana ceni se na
okruglo 60 mil. hol. for.
— Kraljica Holandije ii SVOJOJ besedi rekla је, između ostaloga, da depresijacija ili devalvaci{a novca. ne bi
mogla doneti poboljšanje; za olakšanje spoljne trgovine i mor– 'skog saobraćaja potrebno је usavišavanje obaveštajne službe i prelaz s kontingentiranja па carinsku zaštitu ili. ma prelerenci-
jalni metod; vlada će pomagati osnivanje поуш industrijskih preduzeća pomoću cenitralne ustanove za finansiranje industrije; nastaviće se subvencionisanje .poljopriviede, pomiorskog i reč-
nog brodarstva.
— Нојапазка ђапка је и .odb rani forinte ромаа eskont
52 .2% na 6%.
— Devizni stolk austrijske Narodne barike iznosio. је 15 septembra o. go. 128,4 mil. šil.. za 93 mil. šil. više nego istog
„dana prošle godine. Uzrok povećanju je ·oslobođenje jednog "деја deviznih zaloga za zajam Društvu naroda u prvom ро!ео-
đu O. g., zatim vraćanje kapitala iz inostranstva i najžad naа. povećanje deviznih prinoda usled porasta turizma.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Румунија води у Паризу преговоре са својим фран-
"цуским повериоцима о регулисању трансфера за државне фи"нансијске и трговачке дугове, каоио плаћању лиферација за
наоружање. Румуни стоје на гледишту да се повољно решење овога питања може постићи само у том случају ако Француска пристане да повећа увоз из Румуније, (ер садање тешкоће трансфера потичу углавном од смањења извова у Француску. Док је у 1931 актива румунског трговинског биланса са Француском износила 450 мил. фр, у 1932 г. '360, у овој години неће ни у ком случају прећи 40 мил. фра.
— Jedan deo engleske štampe javlja da engleska vlada sprema emisiju novog zajma za naoružanje.u iznosu od 200, miliona funti (oko 44 milijarde dinara). |
— Siužbene novine od 16 o m. donele su lzmenu Рраvilnika o poslovnom redu u Ministarstvu linansija. Prema: tim izmenama” Bankovno i valutno odčelenje dali se na ti otseka: bankovni, administrati vno-personalni" i ohaj- za Gdevizno-valutne poslove. Izmena se odnosi i na Odelenje za “Tinansijsku kontrolu koje se sada deli na administrativno-personalni c otselk i ni о sek finansijske kontrole ха brodarstvo. 5 ; |
— Minstar privrede Rajha dr Šaht nagtasio je da, inovi unutrašnji zajam ima za cilj da državi pribavi sretstva za „Bihansiranje programa javnih radova i naoružanja. Prilikom preuzimanja vlasti od strane nacionalsocijalizma, prilike na 'iEŽiŠti kapitala su bile nepovoljne, tako da se vlada”morala zadovoljiti, kratkoročnim predujmovima. Sada se ona obraća neposredno štedišama. G Šaht je dodao da sada država sama finansira