Народно благостање

Страна 620 НАРОДНО

— Broj OON u MON 7 septembra o. g. iznosio je 381 hiljadu prema 329 hiljada na isti dan u 1934.

— Švajcarska vilada primila je nacrt zakoma o javnim radovima, 'koji daje punomoć vladi da d4 subvencije opštinama, samoupravama i Dr i ima za IO Tie većih građevinskih objekata.

— Zastupnik Ministra „socijalne politike i патодпог zdravlja izjavio je da će se pitanje ishrane pasivnih krajeva ove godine rešavati na tri načina: preduzimanjem javnih radova, pomoću u naluri i smanjenjem tarife na prevoz hrane, u prvom redu kukuruza, a što se tiče pšenice i stočne hrane rešiće se docnije,

— Mihistar saobraćaja je izjavio da će se od zajma od 300 mil. din. kod Hipotekarne banke, koji je predviđen finansijskim zakonom, 200 mil. din. utrošiti na radnu snagu za opravku železničke mreže, a 150 mil. din. za nabavku materijala iz inostranstva.

— Ministar građevina izjavio je da je po prvoj Uredbi o javnim radovima iz prošle godine bilo predviđeno 60 mil. din., a iz zajma od jedne milijarde dinara za javne radove Ministarstvo građevina dobilo je kredit od 580 mil. din. i sada se u resoru Ministarstva građevina izvode javni radovi za sumu od 220 mil. din.

— Francuska vlada, da bi sprečila porast nezaposlemosti, rešila je da.od 1 novembra o. g. oipočne sa, velikim vanrednim javnim radovima i stavila je na raspoloženje svotu od 900 mil. franaka. Za 590 mil. fr. izgradiće se drumovi iz Pariza za Štrasburg, Kale, Lion i Bordo; njihov će se kvalitet približiti onome automobilskih drumova. 180 mil. fr. izdaće se za opravku postojećih drumova, a 112 mil. fr. za radove za svetsku izložbu 1937 god. Osim toga predviđeni su radovi u luci Le Avr i regulacije nekih reka na jugoistoku.

— Prema podacima čehoslovačkog Saveza metalne Hdndustrije 370 preduzeća povećala su u prošloj godini broj uposlenih radnika za 15.490 na 119.365. Najveće povećanje otpada na fabrike oružja (sa 5.457 na 10.060 ili za 90%). Osam Škodinih preduzeća povećala su broj uposlenih sa 10.446 na 14.077 ili za 45%. U fabrikama aviona broj zaposlenih radnika povećao se sa 2003 na 3226 ili za 60%. Najmanji porast pokazuju fabrike gyožđa (sa 31.059 na 33.212).

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Trgovački registar

Srpska štedionica u Erdeviku, upis članova upravnog odbora g. g. Stevana Jovančevića i Žarka Tadića. — Ikarus a. d u Zemunu, upis člana upravnog odbora pe. d-r Joška ја-

neza. — Srpsko ftrgovačko d d. u Petrovgradu, upis članova:

upravnog odbora g. g. Ristića Đoke, d-r Vasića Andrije, Stankovića Miše i Radičeva Lazara. — Apatinska banka i štedionica d. d., Apatin, upis promene člana 4 društvenih pravila, — Varaždinska industrija svile d. d. u Varaždinu, upis promene člana 5 društvenih pravila.

Zborovi akcionarskih društava

21 septembar — Zagorka, tvornica vunenih tkanina d. d., Zagreb (vanredam).

24 septembar — „Dallmacija” а. а. та фуогепје · cementa portland, K. Sućurac. — Muetro-Goldvin, Majer, jugoslovensko d. d. za promet filmova, Zagreb. „Union”, građevno d. d. u Zagrebu.

26 septembar — 3Vinicki d. d. za promet i konfekciju krzna, Zagreb (vamredanm:;).

27 septembar — Prva jugoslovenska tvornica šešira i tuljaca d. d., Sisak. ·

БЛАГОСТАЊЕ | _Bp, 30.

28 septembar — Rađio Zagreb а. d., Zagreb.

30 septembar — „Orijent” a. а. gomile papirnate robe i graličko-umetnički zavod u Novom Sadu. _ .

1 oktobar — Prva jugoslovenska kemička fabrika d. d., Novi Sad. .

22 oktobar — „Ibar” a. d. preduzeće za frgovimu i preradu drveta u Kos. Mitrovici (prethodan). Bibliogratija:

L. Tauber: »Udžbenik trgovačkog prava«, Beograd, 1935

god. — D-r Drag. Gvozdenović: »Mataruška banja«, Beograd, 1935 god.

PA3HO

— По подацима немачког министарства просвете број студената на немачким универзитетима био је у летњем семестру 1935 год, 77 хиљ., према 89 хиљ. у зимском семестру исте школске године и 116 хиљ. у летњем семестру 1933 год. Пораст показују само Више педагошке школе,

— Немачки министар привреде издао је привредним сталешким организацијама наредбу да не штеде на реклами, како се то у последње време чини, јер таква штедња шкоди извозу, а шкодиће целој привреди, када попусти коњунктура јавних радова,

— Ljubljan: su priključene susedne opštine Moste, Šiška i Vič, i delovi opština Ježice, Polje i Dobrunje. Varoš koja je 1931 god. imala 60 hilj. stanovnika, imaće ih sada oko 80 ћи]. Površina gradskog područja iznosiće preko 6.100 hektara (mesto 3830). Dugovi pripojenih opština koji će pasti" na teret ljubljaniskoj prelaze iznos od 12 mil. dinara.

— „Jugoslovenska pošta” donosi da u Sarajevu-od 550 kafedžija, ima dozvolu za rad 253, dok ostali rade u prostorijama raznih društava, čiji broj prelazi preko 200, Ovde nisu uračunate kafedžije po raznim državnim i drugim nadleštvima.

— Mbaistar saobraćaja je izjavio da se ugovor sa Lozingerom o građenju pruga smafra za državu razrešenim i on treba da ide pred arbitražni sud (?), Prugu 'Kučevo—Požarevac država će dovršiti u vlastitoj režiji.

— Ministar građevina je izjavio ida pri državnim licitacijama postoji rđava praksa da takmičari obaraju cene naniže i Ministarstvo je u nemogućnosti da uvek primi najjevtinije ponude, jer je jasno ida one nisu uvek najpovolinije. Takva praksa izaziva i pad nadnica. Kakva garancija postoji da će radnici dobiti veću nadnicu ako nije primljena najjevtinija ponuda.

— Povodom mnogobrojnih žalbi privrednika na visoka ili nesrazmerno utvrđenu članarinu od strane prinudnih udruženja, Ministarstvo irgovine i industrije uputilo je upravnim vlastima i privrednim organizacijama raspis u kome se kaže da zakon ne utvrđuje nadležnost o konkretnom određivanju članarine, ali članovi udruženja imaju pravo žalbe na nadležno mesto, a Banska uprava može uvek ispitati da li je rad Udruženja zakonit i celishodan.

— Ministar građevina je izjavio ida je nemogućno izVOditi sve radove u režiji, nego se mnogi moraju dati u rad. preduzimačima, naročito oni radovi, koji zahtevaju velike investicije. — francuske seljačke organizacije ujedinjene iu i. ZV. »Seljački front«, izdale su proglas kojim pozivaju zemljoradnike na poreski štrajk. U proglasu se priznaje da su сепе роljoprivrednim proizvodima nešto veće, ali se kaže da to nije dovoljno. Seljaci će svoje poreske platežne naloge predati vođstvu organizacije i stupiti u poreski štrajk, ako vlada ne odobri zemljoradnicima opšte odlaganje plaćanja poreza. Međutim, sumnja se u uspeh cele ove akcije, jer Seljački front obuhvata samo mali deo francuskog seljaštva. |

#4 (RL Ba BB