Народно благостање

21, вептембар 1935.

имају право оцењивања да ли постоји случај зеленаштва, пошто је оно по нашем кривичном закону релативан појам који се има ценити само на основу индивидуалних околности. Али и дужник треба да има право жалбе на редован суд (у једној инстанци) против негативне одлуке.

Можда зеленашки диференцијалисти мисле да помоћу Уредбе о заштити дужника прошверцују један погром зеленаша у маси. То може да

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„|. Странабја.

буде, али само преко редовних судова. Не може проста изјава дужника да дуг не постоји или да је зеленашки, бити разлог да судови ад ћос пониште обавезе. Њихов је задатак да само код неоспорених и никаквом кривичном радњом неупрљаних тражбина доносе одлуку о заштити. Све остало прелази у надлежност редовних судова, који имају да чувају права, деле правду и гоне злочинце. 5

ЈУ. Још неколико диференцијала

Врло се често чују предлози, који циљају на диференцијално третирање дужника по разним другим знацима; међу којима су најчешће они који се заснивају на социјалним моментима. То је била и основна идеја нашег досадашњег законодавства. Оно је схваћено као мера за заштиту малих или мањих. У ту групу предлога спадају и они односно статуирања новог широког ћоте згеадеа, тј. минимума заштићеног од егзекуције. Ме сме се допустити, каже се, да се земљорадници претварају у пролетере. (А што се тиче велепоседника, они могу да постану пролетерима). Цела је мера схваћена као социјална, као заштита сељака а не земљорадника уопште. У ту групу спада и предлог г. д-ра Франгеша да се заштите само они који су способни за привређивање. Ту спадају предлози од стране поверилаца и њихових пријатеља да се изузму од заштите сви они који су се лакомислено задужили.

Предлог д-ра Франгеша је једна нелогична конструкција. Способност за привређивање је субјективна и објективна; једна се цени по личним способностима, а друга по стању у коме се налазе газдинства. Може се мислити докле би довели судови који би имали да цене сељакову личну способност за привређивање. Они би створили много више неправде и много веће незадовољство, но што су то урадили лекари уверењем о способности за брак. Способност је чисто субјективна категорија, као лепота. Ту се могу варати будући тастови и повериоци, али не и држава. Што се пак тиче објективних услова за привређивање ту важи као правило, да је оно обично угрожено баш самим дуговима. И док акдија заштите има за циљ да оспособи задужене дужнике за привређивање олакшавајући им терет дугова, дотле г. д-р Франгеш хоће да се пре решења питања дугова реши питање способности.

Изузимање из заштите дугова који су постали из лакомислености личи много на испитивање субјективне способности за привређивање. Половина судија би отишла у лудницу, ако би се уред· бом допустило да поверилац доказује да се дуж-

ник лакомислено задужио. ___Али поред ових специјалних разлога против разних диференцијала постоји један општи, начелни. Да бисмо га што боље објаснили, узећемо као пример један диференцијал, који се врло често помиње: то је онај дефлације. Тражи се да се заштита има подесити према губитку који долази услед дефлације. То је потпуно правилно гледиште, али се оно може остварити без икаквог диференцијала. Мора се бити пре свега начисто с тим, на чему се заснива право земљордника на заштиту.

Да ли на његовој способности за привређивање или на његовом добром владању или на његовој партијско-политичкој припадности или на висини његовог поседа или на његовом праву, изузетном од својих привредних редова, на заштиту дужника. Наравно да ни једно од тога није тачно.

Питање сељачке задужености мотивише ее двема чињеницама: кризом у пољопривреди и дефлацијом. Друго је опште за све дужнике, а прво специјално код пољопривреде. Према томе закон о заштити дужника не може да се удаљи од ове мотивације; она једина може да служи као руководна идеја. Ми смо се уморили доказујући да је пољопривреди рђаво и да јој је потребна многострука помоћ. Управо никад до данас није наша аграрна политика имала толико много и тако тешких задатака као што је последње године. То признаје цео свет. Сав свет осећа или се бар прави да осећа са сељаком чији је положај тако тежак. Свест о дужности према сељаку можда је узрок што многи и нехотице држе да је уредба о заштити сељака прилика да му се пружи што већа помоћ.

Међутим, то би компликовало извођење саме уредбе. Уредба не сме да постане закон о се љачком праву. Не сме због тога што би се лаички судови за заштиту дужника који ће с муком да сврше и онај уски задатак давања заштите, услед неспособности за макакав други задатак скрхали под теретом истих и компромитовали саму заштиту. Нема земље у свету у којој се толико декламовало о невољама сељака, а у којој је толико мало учињено за њега, као код нас. Не треба допустити да се прошверцују и друге одредбе да би се казало да је за сељака нешто учињено. Ми мислимо да се то и не намерава. Јер оно што ће се учинити за сељака, то ће ићи одвојено и видљиво.

Присталице разних диференцијала траже ово, јер нису разумели систем индивидуалне заштите. Оно садржи све диференцијале. На пример онај дефлације: уколико је већа разлика између цена производа кад је закључен зајам и ових дана, утолико је мања вредност имања, утолико је мама платежна способност и утолико ће бити потребна већа заштита. Као што се види, то долази аутоматски до изражаја у платежној способности. У њој долази до изражаја и способност за привређивање, али у обрнутом смислу од онога, како то разуме г. д-р Франгеш, — тј. уколико је дужник способнији, утолико ће бити мања његова задуженост и утолико ће он бити мање у опасности да постане пролетер. Као што смо истакли у прошлом броју, принцип да имовина јамчи за ду-