Народно благостање

21. септембар 1935.

тедије ро platežnoi snazi i u pogledu rokova, visine kamate i

Slavnice. svesni da to postaje tekuća pantljika, koja će na kraju pohvatati sve dužnike. .

Zahtev o vanstečajnom poravnanju zanafliia, koji ne mogu iskazati svoju aktivnost, je izlišan pošto u individualnom sistemu zaštite nema diferenciranja.

U tačci četvrtoi rezolucije se traži da se za dugove zanatlija nastale pre 20 aprila 1932 god. uivrđuje kamatna stopa od 5%; a nenaplaćena kamata posle 20 aprila 1932 с. takođe potpada pod ovu Uredbu.

1 ovo je takođe parcijalno-linearna zaštita koja je potpuno bespredmetna u sistemu individualne zaštite. Poslednjih nedelja izbijaju и S.A.D. mnogi štrajkovi. Njihov je obim, istina, do sada bio dosta neznatan. Žarišta ih štrajkova su sindikati; pokret je uperen najviše protiv vlade, baš kao i pre godinu dana.

_ Jedan od opštih povoda bilo je lane pitanje regulisanja radnog vremena i nadnica u kodovima. Sindikati su tada izlavljivali za vreme svoje izborne propagande, da će potpomagati samo onoga kandidata koji će se zauzeti za opšte smanjenje radnog vremena na 30 časova bez ikakvog smanjenja nadnica. Protiv svih preduzeća koja su pokušala drukčije rešavanje stvari, sindikati su izazivali štrajkove. Uglavnom je tada radnicima i uspelo da nametnu svoje gledište, ukoliko je uopšte došlo do promena. To je bilo tim lakše što Ruzvelt nije ništa pre'duzimao profiv radnika; trebali su mu njinovi glasovi za izbore. Uspeh, ili bolie rečeno neuspeh, koji smo lane u Dr. 40 nagovestili i računskim putem obrazložili, u međuvremenu je zaista i nastupio. Povišenje nadnica prouzrokovalo je povišenje cena, a to je dovelo do novih teškoća.

ere Ir Ir Ir rar arm=m ЈЕРЕПАЕНИЕТИЕНИЕ ira ДСЕИ.

Sniženje падтса Као sre{stvo za smanjivanje nezapoмеши и ЗАР

реј

Mi smo, u svoje vreme, obrazložili da je nemoguće smanjiti broj nezaposlenih zaposlenjem većeg broja radnika, ako зе istovremeno ne podeli dosadašnji zbir nadnica na odgova– rajući novi Droj zaposlenih, ti. ako se ne smanje nadnice. Samo tako može se postići jače zaposlenje i jača produkcija, a da troškovi ostanu isti. U tome se slučaju, naime, mogu smanjiti i cene. Tu mogu učestovati u uspehu i radnici, čak i SvO.|im sniženim nadnicama.

Vlade st sada, svesno ili nesvesno, sve više sklone da prihvate to mišljenje. Ali sprovođenje tih mera u nekim zemliama ne biva u vidu javne deflacije, nego prikriveno, u obliku snižavanja nadnica kod javnih radova. Mi smo na to već upozorili, kada smo govorili o stvaranju mogućnosti za uposlenje u Nemačkoj; ta se činjenica danas uopšte više i ne Zataškava. |

Isto treba sada da nastupi iu S.A.D. Kao što smo izneli u br. 26, odmerio je program javnih radova nadnice tako da su, istina, veće.od potpora, ali manje nego nadnice u privatnoj privredi. U Nemačkoj javnost, manje ili više, uopšte nije ni shvatila deflacionističku prirodu javnih radova; ma kakvo protivlienje bilo je isključeno. U S.A.D., međutim, digli su se od samoga poče{ika sindikati, a naročito Američka federacija rada, protiv ove prikrivene dellacije. Razume se da Ruzvelt može da odgovori da je pomoću javfih radova smanjen broj nezaposlenih i da je njihov životni standard poboljšan; ali ti radovi mogli su se preduzeti samo pod datim uslovima. Ako se uzme sve ukupno, izlazi da se udeo radnika u nacionalnim prihodima zaista povećao, ako saberemo i nadnice i potpore; prema tome, nema razloga da se tuže.

Ali, kako niže nadnice treba da obuhvate 3,5 miliona no- .

'7aposlenih, to Američka federacija rada.strahuje da to ne dovede do opšteg sniženja nadnica i u privatnoj privredi. Ona je

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 0500 n da svima sretstvima protestuje protiv ih

Ovako formulisan zahtev je potpuno opravdan, iako smo |

Страна 615 | nižih

nadnica. Protest se vrši na uobičajeni način: štrajkovima u. svima važnim privrednim središtima i granama. Do sada i štrajkovi nisu bili opasni. Ali, veliko je pitanje da.li će uskoro doći do mirnog sporazuma. Naime, Ruzvelt je objavio da oni nezaposleni koji ne budu prihvatili ponuđeni .posao, neće više dobijati ni potpore. ' : | Ruzvelt, koji je pre dve godine počeo sa programom povećavanja nadnica, danas se, etO, obratio u zastupnika sniženja nadnica. Nažalost, njegove rođene preklanjske mere i ideje sada mu smetaju da odlučno pođe ovim pravim putem. шиита о рранцуски министар пољопривреде Катала, одржао је у Амеру говор у коме je Oцртао правац аграрне политике француске владе и осврHyOL Ce на искуства у прошлости, | 5

Пређашње владе које су превисоко утврдиле цену, пшенице, постигле су једино да се обогатила спекулација, пошто су пољопривредници морали плаћати већу цену. Ни депресијација валуте, по министру пољопривреде, није решење питања цена пољопривредних производа, пошто би“ то била само илузија за пољопривредника. Задатак владе је да контролише и да организује тржиште. То бива отварањем кредитних извора за пољопривреднике, омогућавањем образовања стокова и контролисањем трговине. Применом ових мера, каже министар пољопривреде, могло се постиБи повишење цене пшенице са декретиране минималне цене од 60 франака у почетку кампање на 80 франака. Иста начела примениће влада код санирања тржишта вина. Нарочито ће Народна банка давањем кредита изићи у сусрет виноградарима. Министар је затим указао на законе и мере које је влада донела за побољшање ситуације тржишта стоке, и то на закон против туберкулозе говеда, на

Француска поновно интервенише на тржишту пољопривредних производа

авва БЕБИ ПН.

оснивање кланица у провиацијама и на организовање непо-

средне продаје меса са стране произвођача. Пољопривредна криза у Француској је криза пласма“

на; зато ће француска влада учинити све да олакша прођу

пољопривредних производа и да заштити тржишта. Француска, штампа опширно је коментарисала говор

министра пољопривреде. Најинтересантнија расматрања до-

носи овога пута „ЈУ Енформасион“ који хосу пшенице Доводи у везу са хосом државних хартија од вредности. Сматра се да ће повећање куповне снаге пољопривредника, које се услед већих цена цени на 2 милијарде франака, проузроковати веће интересовање за државне хартије од вредности. У Француској су, како и овај пример показује, још живе идеје физиократа да је земљорадња једини извор народног благостања. Писац чланка г. Поти вели наиме Дословце да ће повећање куповне снаге земљорадника "повећати куповну снагу и осталих становника, пошто је земља темељ богатства француског народа. КА

Ser Robert Kindersley, koji vaŽi kao najveći gngleski „ stručnjak u pitanjima platnog bilansa, objavio je педахпо u 1 »The Economic Journal« interesantne podatke o kretanju engleskih prihoda na kapital investiran u dominione, engleske kolonije i ostale strane zemlje. On smatra da su ovi prihodi u 1934 izneli 158,3 miliona funta prema 1409,7 miliona u 1933 godini. 0

Sledeća. tablica .pokazuje kretanje pomenutih prihoda

Prihodi od engieskih investicija u inostranstvu opet rasti

ass arOr i eri Our ira ena ai

od 1020 do 1934. (u milionima funta sterlingca):