Народно благостање

5. октобар 1935.

no oko 715.000 gazdinstava ili 40% njihovog ukupnog broja. Najveći broj. dužnika bio je u Savskoj banovini (128.884), zatim u Drinskoj, Dunavskoi, Vrbaskoj itd. Kako prema istim podacima na jedno gazdinstvo Otpada prosečno 6 stanovnika, to znači da |e od oko 10.5 miliona ukupnog broja polioprivrednika bilo zaduženo ·4,207.000. Sam taj fakat dovoljno jasno ukazuje na ČIi'njenicu da problem dugova ne postoji za poljoprivredu kao celinu, već samo za jedan deo, i to manji od polovine. Na osnovu ovoga sledi i logički zaključak O роgrešnosti izjednačavanja akcije za zaštitu zemljoradničkih dužnika sa akcijom u korist celokupne poljopri'vrede. To nije učinjeno ni u jednoj zemlji pa ni u onima u kojima je zaduženost poljoprivrede bila mnogo većih razmera. :

Zaduženi poljoprivrednici raspolagali su sa 3,431.208 ha. zemlje od čega је na obradivu zemlju Otpadalo 2,380.321. Kada ukupni dug podelimo sa ovom površinom, izuzimajući dakle zemljište pod zgradama i dvorištima, onda izlazi da. prosečni dug: po hektaru iznosi 2551 din. Ovo je druga karakteristična činjenica na koju ukazuju rezultati pomenute ankete. Ona |e utoliko karakterističnija što još ni danas nema kraja u коте bi prometna vrednost hektara obradivog zemijišta bila ispod 5—6000- din. Izuzimajući individualne slučajeve, na osnovu ovoga podatka svakako bi bila na svome mestu pretpostavka, da prezaduženost kao socijalna. poiava na selu ne postoji. Pa i kod izvesnog broja individualnih slučajeva možda bi se pre moglo govoriti o pri'vremenoj nelikvidnosti, nego li o prezaduženosti.

U pogledu zaduženosti vrlo je različito stanje po pojedinim banovinama. Po hektaru obradive površine najveće je zaduženje u Primorskoj banovini (6.8 hili.

din), zatim Dravskoji (5.29: hilj. din.). U Dunavskoj +

Savskoj zaduženost iznosi: po. 2.8 hilj. din., Zetskoj 2.6, Moravskoj 1.6, Vardarskoj 1.5, Drinskoj 1.4, Vrbaskoj 0.03 hili. din. Prosečni dugovi, kao što se iz ovoga vidi, · u većini banovina ne pretstavljaju ni 25—30% sadašnje prometne vrednosti jednog: hektara обгафуоа zemljišta.

Poljoprivrednici su zaduženi kod Državne hipotekarne banke, Agrarne banke, privatnih novčanih zaVvOda, zemljoradničkih zadruga i privatnih lica (trgovaca, zanatlija itd.). Javna ruka kao poverilac u ukupnom паđenom zaduženju seljaka učestvovala je samo sa 10.54%. Ostalih devet desetina duga otpada na privatne poverioce. I u ovom pogledu naša zemlja čini izuzetak.

· Situacija sa gledišta zemljoradničkih dugova kod nas je takoreći u svetu izuzetna, i to naročito u Srbiji, Vojvodini, Bosni i Hercegovini. To su bile tri oblasti bez sopstvenih velikih banaka. Bankarstvo je u njima dobilo čisto lokalni karakter. Bankarski kapital i velike 'banke mogu se razvijati samo sa razvojem frgovine i industrije. U zemljama gotovo potpuno agrarnim nema uslova za razvoj bankarstva većega stila, a naročito ne u agrarnim zemljama sa sitnim posedom i primitivnomi tehnikom. To je bio slučaj uv„Srbiji, a u Vojvodini i 50sni i Hercegovini veliki posed je imao svoje bankarstvo u Beču i Pešti. Međutim, ovo se bankarstvo za mali posed i sitnu trgovinu uopšte nije interesovalo. Otuda u ·ovim trima: pokrajinama, koje su se razvijale. pod sasvim drugim političkim uslovima, vidimo pojavu lokal·nog bankarstva; Ovo imamo samo još u Americi i to

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ бправа 645

zbog toga, što je tamo bio zabranjen sistem filijala kod banaka. Kod nas je bilo mnozo potsmeha i nipodaštava– nja za ovo malo bankarstvo koje je bilo oglašeno za zelenaško i nekulturno. Međutim, ono. je učinilo nedoglednih usluga odnosnim privredama. Ima krajeva u Jugoslaviji gde mali čovek ni do danas ne bi dobio kfedita, da se nije pojavilo malo bankarstvo. Sasvim je prirodno da se ono, pošto je snabdelo lokalnu trgovinu kreditom, obratilo poljoprivredi koja je sačinjavala 90% stanovništva. Da nije toga. bilo, poljoprivreda u ovim krajevima ni do danas ne bi dobila kredit. базу prirodno to bankarstvo nije moglo da bude jevtino. Ono ie glavna sretstva povlačilo od velikih banaka putem reeskonta. Naročito bi u Srbiji bila nečuvena kontrakcija poljoprivrednog kredita, da nije bilo tih malih banaka. Zelenaš bi bio jedini mogući poverilac. Srbi|anske banke učinile su veliki napor za koji im se mora odati priznanje. Utoliko pre, jer je srbijanska zemljoradnja bila trostruko. zakonski sprečena u dobijanju kredita: S 471 građansko-sudskog postupka o zaštićenosti 5 dana oranja i jednog dela inventara; otsustvom svakog zakonskog propisa o. hipotekarnom kreditu; zabranom seljaku da se menično zadužuje. Sa gledišta zdrave bankarske politike banke u Srbiji ne bi smele dati ni pare kredita polioprivredi. Pa ipak one su to činile, i to u velikom obimu.

U drugom svetu država se starala za poljoprivredni kredit bilo putem osnivanja državnih banaka ili putem organizacije zadrugarstva. Seljak se snabdevao kreditom za duže rokove hipotekarnim preko državnih banaka, a za kratke rokove jevtinim zadružnim kreditom. U pomenutim našim krajevima pak, seljak je mocao dobiti kredit samo kod malih lokalnih banaka i to jedino kratkoročni, jer one nisu ni smele davati amortizacioni hipotekarni kredit. I tako je stvoreno stanje u većem delu naše zemlje da su lokalne banke poštale glavni poverilac seljaka, obično na hipotekovanu menicu sa rokom od mnogo puta po tri meseca, dok se u drugim zemljama seljački kredit konsolidovao s jedne strane u hipotekarni kod javnih banaka, a s druge u kratkoročni kod zadruga. | baš zbog toga stanja stvari naš zemljoradnik neće moći da dobije kredit sve dotle, dok privatne banke budu bile nesposobne da mu ga dadu.

Kadigod se kod nas govorilo o seljačkim dugovima,

obično se uzimala za primer ova ili ona zemlja i isti-

calo se da je pitanje rešeno otpisivanjem. toliko i toliko procenata. Pri tome se gubio iz vida fakat da je glavni poverilac javna ruka i da je sledstveno: ona nosila teret otpisivanja, a ne i privatni poverioci. Naprimer u Polj-

„skoj ceo poljoprivredni kredit nose na svojim leđima

Poliska zemaljska poljoprivredna banka i Poljska državna agrarna banka. U Bugarskoj je glavni poverilac Bugarska poljoprivredna banka, a veliki deo ptrivatnih banaka spojen je u jednu veliku u kojoj učestvuje i država. Isto tako je u Bugarskoj moćna i Zadružna centrama banka. U Mađarskoj je ceo hipotekarni kredit u rukama javne ruke. U Nemačkoj takođe veliki deo itd. Kod nas se, međutim, do sada radilo obrnuto. Dajući olakšice zaduženim zemljoradnicima redovno su se od ovoga izuzimala potraživanja Agrarne banke. Iz raspodele dugova izlazi da |e naše pitanje seljačkih dugova u najužoj vezi sa pitanjem seljakovih poverilaca.

08 8 BB BB