Народно благостање
Страна. 648
акционару једног стогодишњег предузећа. Оно што се у комаду на једном месту помиње; То је да он није спустио ниво свога живота откако је предузеће дошло у кризу. То се уосталом "никад не ради, пре свега: ради блефирања поверилаца, и друго што на рачун губитка и добитка од много милиона лични издаци нису судбоносни;. То није уосталом била главна замерка: Оно што је најнеприродније, није у комаду, и што му је највише шкодило, то-је његова теза, да је сасвим свеједно радио — не радио, мучио се — не мучио се, ипак ће на крају бити просјак. То је теорија обломовска, теорија фатализма, каквог има: само у Индији.
По. писцу сигурнију егзистенцију има: сликар—аматер него. један вредан, приљежан, паметан и снажан. индустријалац. А врхунац нереалности и неозбиљности налази се у последњој сцени, кад главни акционари сазнају да су се њихова милионска богатства претворила у чисте дугове, који се никад не могу исплатити. У оваквим случајевима, откада је света и века, наступају очајања, убиства и самоубиства. Банкротство је економска смрт, оно је велика трагедија. Бурде је од тога направио комедију. Погођени само што се не убише од смеха. Жером се нешто мало жестио, али се брзо умирио. Госпођа: Ларош предаје добровољно суду у стечајну масу милионе“ свога: приватног имања, иако је неспособна за ма' какав рад и има сина: кретена. "Ситуацију спасава сликарева: кћи. Ана: Марија, лепа: девојка, коју један филмски подузетник узима на: пробу. Бурде то претставља као главни згодитак, који спасава све пострадале од авети глади.
На. крају морамо и овом приликом да напоменемо, да би позоришна управа: требала да обрати мало: пажње на стручну терминологију. „Поднети биланс“ је француски, трговачко-правни термин „предаје кључева суду“. Тако је исто: мало. њих знало шта значи „дићи опцију“. Публика не може да прати комад, ако: не- разуме: изразе, којима се обележавају најкритичнији: моменти: у комаду.
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Бр, 41
Покојни Стеван био је најрепрезентативнија' личност београдске чаршије. Дошао је као дете са села и прошао и нинитениненн 008 тежак шерртски. живот. Пењући “се даље постепено уз хијерархијске степенице тадашње београдске: чаршије, долази он једнога дана до положаја ортака у великој кожарској трговини Радосав Joвановић и Браћа — Ресавци. То је био пут, којим су пошли Михајло Павловић, П. Јовановић, Ризнић, Марић, Ранковић, Стефановић, Симић, Јечменица, ГПрујичић и т. д. Неки су од њих почињали као ортаци у радњама у којима су до тада били намештени, а неки су отварали нову радњу, обично у друштву (по двојица до тројица) уз помоћ командитора или уз обилан кредит београдских банака.
Ресавци су необично добро напредовали. Шумадија је у њима дошла до сјајног изражаја. један од њих имао је више маште и дара за апстракцију, други више умешности у опхођењу с муштеријама. Пок. Стеван је био изразито пословна глава, а пословност значи реалност, тд. рачуницу, предвиђање и савлађивање осећајности.
Идући путем, који му је природа одредила; он је из трговачког посла: прешао у банкарство, где је — иако без икаквих стручних школа — положио испит- боље него 99% његових колега. Он је имао дара да избегава ризичне стазе и да пронађе путеве максималне сигурности: Он.је од почетка повео своју банку путем, којим сада-иду увелико американске: бачке: Велики део“ активе банчине пласирао је у првокласне хартије од“ вредности: На ликвидност је тако пазио да. његова банка није ни један тренутак осетила кризу.
Пок: Стеван се- интересовао за: опште ствари. Био је врло немилосрдан критичар и заклети непријатељ корупције. Невероватном · снагом је умео: да отклања из посла: сваки чепослован обзир: Ту је био Као гранит;
Омрт' покојног Стевана је. велик губитак за наш пословни свет,
т Стеван јовановић Ресавац У
НОЉОПРИВРЕДА
— На скупштини: Главног савеза. српских земљорадвичких задруга у Зајечару, 22 септембра изјавио је управник Савеза г. Воја Ђорђевић, да задругари не плаћају своје дугове Аграрној банци, него. да их је Савез великим делом морао платити из својих сретстава. Даље је изјавио г., Ђорђевић да од улога код Савеза српских земљорадничких задруга само 2 мил. дин. припадају задругарима, док су све остало уложили београдски чиновници и ситне занатлије. Најзад рекао је г. Ђорђевић да је свако који је лане трговао стоком, изгубио. Губитак Савеза износи 2 мил. динара, али се изравњава, ако се веже за раније године када је Чило добитка.
— Годишња скупштина. Централне рибарске задруге у Цриквеници, одржана 22 септ., донела је резолуцију у којој тражи: да се рибља берза на Сушаку уреди тако да буде у рукама самих рибара произвођача; да се респектују забране у погледу поморског рибарства које је издала банска Управа; да се правилником регулишу сва до сада запостављена или ометана (питања,
— На конференцији. пољопривредних наставника. у Крижевцима истакнут. је; захтев, да се уведе јединствена настава, да. се трогодишње превори. у четворогодишње да. се. уведе. издавање. јединствених умџбени-
школовање, ка и тТ,Д.
БА.
— У Жалцу одржана је конференција произвођача и трговаца хмеља на којој је тражено доношење закона о хмељу, који би садржавао следеће прописе: овлашћење да се сваке године утврђују минималне цене, које не смеју бити ниже испод цена најгорег хмеља у Чехословачкој нити 20% ниже од оних жатецког; да: се спречи концентрација трговине у рукама иностраних комисионара; који ће смети заступати само по једну инострану фирму; да се. хмељар-= ско друштво прогласи принудном организацијом хмељара; да се оснује продајна задруга, која би вршила сортирање и класификацију; да се спречи прекомерно ширење засађене површине хмеља и спроведе реонирање; да се изван савинских крајева право гајења хмеља призна само онима, који се овом културом баве најмање. 15 година. Из овога излази да хмељари Оавинске. долине траже монопол производње и обезбеђену минималну цену. Ми сматрамо да они од тога не би имали ништа, јер њих не дави домаћа понуда, већ чехословачка и немачка.
— Министарство: пољопривреде одлучило је да 30.000 кат. јут. земље у Панчевачком риту подели на 4000 добровољаца. Боље земљиште издаће се у закуп до 30 септембра: 1937, а оно под шикаром и врбацима: до 30 септембра 1938. Колико је нама познато по првобитном плану ово је. земљиште требало продати и њиме исплатити панчевачки мост. Овако ће цео мост са исушењем пасти на терет државне касе, |