Народно благостање

Страна 664 . | НАРОДНО " тврђује фактом да у Београду не постоји ни јединствени ни стални тип-хлеба у погледу квалитета, Најзад, изјавили су да данас немају рачуна да продају хлеб ни по 3.50. дин. Ако би то било тачно онда би губици били толики, да би барем која пекарска радња морала да банкротира. Уместо тога ми видимо да се број пекарских радња стално умножава итд. Ових неколико чињеница сасвим је довољно. да укажу 'на „оправданост пекарске акције,

Али, они се не задовољавају само извршеним пове_ћањима. У резолуцијама поднетим Општини и Одељењу за радње Управе града Београда они кажу, да ће понова повећати цене ако се њиховим захтевима не изиђе у сусрет. A њихов је главни захтев, да се укине снабдевање по куКама потрошача хлеба и забрани продаја хлеба у свима радњама ван пекарница. После неуспеле борбе за монопол производње, који је срушен подизањем фабрике хлеба, они се сада боре за монопол продаје, који је противу инлереса потрошача.

'Последња скугштина пекара сведочи најбоље колике је размере узело хлебарско зеленаштво у Београду и колико је постао моћан њихов картел, који несметано делује упркос постојању Закона о картелима.

Ових дана светска штампа је врло много (писала о. несташици бутера и свињетине у неким немачким варошима,

Ова несташица има својих разлога, и природних и политичких. ТЕрриродни разлог је тај „што је побољшање привредних прилика проузроковало већу „тражњу, док је понуда услед суше слабија. Како је лане због „несташице сточне хране дошло до јачег клања стоке, при-мећују се сада последице тога на тржишту свиња; а због овогодишње несташице сточне хране краве дају све мање млека. Међутим, те природне појаве не јављају се само у Немачкој; примећују се у целоме свету. Иако су до сада одговорни чиниоци свуда упорно ћутали о томе, ове чињенице све више излазе на видело, у облику општег јаког „скока цена и нестајања. залиха.

Несташица намирница у Немачкој и другде

Што. је ова природна несташица баш у Немачкој добила овакве изненадне и велике размере, криве су извесне привредно-политичке околности. Међутим, оне се деломице могу поправити. Ако боље загледамо ствар, излази да је "несташица једним делом само релативна. Док је у великим страдовима у знатној мери нестало ових намирница, проиввођачки предели показују погдегде врло много вишкова. У томе погледу кривица је до расподеле; уведен је систем утврђених цена, али није спроведена планска 'расподела која: је при томе неопходна, јер надокнађује досадашњи механизам аутоматске регулације цена. Да (би 'отстранила овај релативни недостатак, влада је сада наредила контингентирање клања свиња на селу, да би за велике градове остало више, и јаче довозе бутера из произвођачких крајева у централу која ће робу упутити тамо где је нема.

Међутим, донекле робе и апсолутно нема. То долази отуда што Немачка, као ни многе друге земље, није у стању да домаћом производњом (задовољи потребе у намирницама; извесне врсте робе она мора да увози из ино"странства, у одређено доба и у разним количинама. Пре снего шта је дошло до садашње несташице бутера и свињетине, 'била је несташица младог поврћа и воћа што. је "довело и до пораста цена; пролетос је читавим пределима понестајало говедине, а летос је већ занело са довозом јаја. Ранијих година овакве су појаве у Европи биле немогућне. Добављала се са стране роба које нема, на кредит или за "примања од извоза. Али то је данас у Немачкој у ствари

БЛАГОСТАЊЕ _Бр. 42 врло тешко или чак немогуће. Несташица девиза приморава све државе да строго одмеравају њихову употребу. Нови Рајх има два привредно- и национално-политичка циља: стварање посла и наоружање. Зато. у првом реду треба сировина. И, пре него што се постигну ови циљеви, о неком јачем увозу намирница неће влада да зна. Увозе се једино оне намирнице које су неопходно потребне. Зато је влада и пристала на повећање увоза бутера и свињетине; не треба заборавити да је с обзиром на њезин девизни положај Немачкој теже добављати јевтинију сточну храну него ли скупље готове производе које може добити путем клиринга. Према томе нема другог излаза до смањења потрошње. Има тога у већини земаља које су ради решења кризе прибегле аутаркизацији. Ове жртве које су раније употребљаване само за време рата, сада су у Немачкој само зато видније него у другим земљама што се она: почела служити и ратним мерама за регулацију цена и расподеле. Али је у основици она последица светског аутаркизирања. И уколико у некој земљи буде оскудица животних намирница узела већих размера, и она не буде имала резерви у девизама за увоз, мораће приступити баш због тога мерама које су практиковане за време рата, Ми смо увек тврдили да аутаркија води у планску привреду.

444 Бен је у октобру прошле године било говора о томе да ће престати расцеп у Фран дуском синдикалном покрету који траје „скоро 15 година. Тада се сматрало да је остварење поновног синдикалног јединства готова ствар. Међутим, до пре неки дан инак су још постојале две генералне конфедерације рада: независна „Соптедеганоп сепегаје дц (гауа!“ и комунистичка ,Соптеаетаноп оепегаје ди #гауа! ипшате". Оба синдикална 'саве-. за држала су истовремено од 25 до 27 септембра о. г. своје. конгресе у Паризу. Жеља за сложним радом била је ове године јача, па је решено да се приступи уједињењу. У јануару 1936 одржаће се први конгрес обновљене и јединствене конфедерације рада.

Према принципима традиционалне синдикалистичке доктрине требало је да синдикати остану независни према свим политичким (странкама и филозофским учењима. Ради остварења својих професионалних циљева, радничка удружења су имала да се ослоне само на своју КОРУ акцију, а не на рад неке политичке странке.

Уједињење Синдикалних организација у Француској

Међутим, француски синдикализам није се увек држао принципа независности и неутралвости. Најчешће се ослањао (на левичарске политичке странке. Због тога није чудо што је дошло до расцепа и у синдикалном покрету, кад се пре петнаест година комунистичка странка одвојила од социјалистичке.

Интересантно је да се и остварењу синдикалног. јединства приступа после образовања заједничког фронта комунистичке и социјалистичке «странке под именом „Народни. фронт". Прва претпоставка за «стварање јединствене синдикалне организације је политичко приближење између Фран-. цуске и Русије, а непосредни повод све јаче ширење фа-. шизма у свету. Велик значај имало је и незадовољство. Лаваловим декретима. Оба се савеза противе дефлацији и залажу се за дириговану привреду. Оваки је савез израдио, чак и свој план. Између та два плана постоје извесне. разлике, али оне нису битне. Оба предвиђају делимичну национализацију, велике јавне радове и завођење обавезних KO лективних уговора. Према изјави генералног секретара комунистичке »С. 6. Т. Опнате« национализација несме да. буде истоветна са једноставном експропријанијом, Синдика-.