Народно благостање

19. октобар 1935,

ослобођењу преносне таксе, као и таксе за упис у земљишне књиге. Оне се дају: кад се индустријска предузећа претварају у акционарска друштва или друштва са ограниченим јемством или задруге спајају; затим, кад се инокосна индустријска предузећа, као и она у облику трговачког или командитног друштва, спајају с акционарским друштвом или са друштвом с опраниченим јемством или задругом; кад се индустријска предузећа у облику инокосног или јавног трговачког и командитног друштва претварају у акционарско друштво, у друштво са ограниченим јемством или задругу. На све акције и уделе, који се овом приликом понова издају, ако премашају износ спојених, плаћају се таксе по постојећим законским прописима. Олакшице уживају предузећа, која поднесу молбу у року од две године.

— Париз је емитовао зајам у 5% обвезницама по курсу од 967,5 фр. франака на 1000 фр. номинале. Зајам износи 720 мил. фр. франака. Употребиће се за финансирање јавних радова, а нарочито светске изложбе у год. 1937. Зајам ће се амортизовати извлачењем или купова„њем обвезница на берзи у року од 39 година. Камате теку од 16 окт, о, Г.

— Монополски приходи за август текуће године изнели су 173.8 милиона дин. за 124 милиона. више но у истом месецу прошле године. Сем жижица (мањак 1.8. милиона дин.) сви остали монополски артикли показују ви_шак, од чега највише петролеум (5.6 милиона дин.). За првих 5 месеца текуће буџетске године (почев од 1 априла) монополски приходи износе 814.9 милиона, за 45,5 милиона више но у истом раздобљу прошле године. Сви монополски артикли сем жижица показују вишак.

— Италија је забранила уношење у земљу талијанских банкнота сем 2000 лира колико је дозвољено сваком лицу да може изнети приликом одласка у иностранство.

— Канада је извршила конверзију трогодишњих и двогодишњих бонова у износу од 135 мил. долара са 4 и

3:/.% у једногодишње и двогодишње (бонове са каматом Ma и 2%.

САОБРАЋАЈ

— U prvoj polovini ove godine naše železnice prevezle su 16.076.157 putnika prema 14.198.925 u istom periodu 1934. Povećanje otpada uglavnom na mesece mart, april, maj i juni, pošto je snižena tarifa stupila na snagu 1 marta. U ova četiri meseca prevezemo je 12.007.267 putnika prema 9.814.605 u istom periodu 1934, odnosno 6.944.556 ц 1933, 10.540.675 u 1932 1 13.986.555 и 1931 god. Za isto vreme prihod od putničkog saobraćaja bio je: 1035 g. 136.3 mil. din., 1934 g. 183.0, 1933 g. 177.8, 1933 g. 177.8, 1932 g. 189.4, 1031 с. 240.0 ти. ап, Prema tome, prihod je prema 1934 opao za 12%.

— Удружење банкарских и осигуравајућих предузећа из Новог Сада тражило је од Министарства пошта да се измени одредба новог телефонског правилника, по којој се претплатницима међуградских телефонских разговора издају месечни обрачуни у сумарним дневним износима. Тражено је да се специфицирају сви вођени разговори као што је то било и до сада. Захтев је сасвим "оправдан, јер је нови начин састава обрачуна онемогућавао претплатницима да „из-

врше накнадни обрачун телеффнских разговора са својим по- ·

словним пријатељима, а не видимо разлога сумарном исказивању. | — Према новим прописима повластица о недавно установљеним недељним и празничним картама може се користити само на одстојању од 11 до 250 километара. Иначе, ако у полазној станици нема возова између 12 и 13 часова, путник може употребити и оне који саобраћају. из_ међу 11 и 12 часова уочи празника, а у повратку може

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 683

отпочети своје путовање најраније у недељу или на дан празника,

— У току првих 9 месеци о. г. прошло је кроз Суецки канал 4347 бродова према 24196 у истом раздобљу 1934 год., а приходи су изнели 650,93 према 636,46 милиона франака.

— У претставци упућеној Министарству пошта и телеграфа загребачка комора истиче следеће потребе поштанског саобраћаја: повећање броја особља, увођење нових међуградских телефонских линија и појачање преоптерећених, проширење локалних телефонских мрежа, повећање броја пошта, проширење поштанских зграда, извршење продуктивних инвестиција, које се могу у најкраћем року амортизовати, употребу вишка прихода од телефона за рационализацију целокупног поштанског саобраћаја.

— Између Румуније односно луке Констанце на Црном мору и Чехословачке закључена је директна железничка тарифа, којој је циљ да један део чехословачког извоза, увоза и транзита наврати на Констанцу. Ова тарифа претставља конкуренцију немачким и пољским лукама с једне и јадранским с друге стране. Поводом овога привредни кругови са Приморја тражили су да се што пре закључи директна тарифа између Сушака и Чехословачке.

— Бугарско паробродско друштво добило је субвенцију од 20 мил. лева за куповину нових и оправку старих бродова. _

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— „Финаншел Тајмс“ доноси да садашњи велики прилив злата у С. А. Д. омогућује америчким банкама да знатно повећају обим одобрених кредита. То је скопчано с извесном опасношћу, јер олакшава спекулацију. Због тога лист позива америчку владу да благовремено предузме све потребне мере, да се не би поновио крах из 1929 год., коме је претходио полет из 1928 године, који има доста сличности са данашњим стањем.

— Белгијски индекс цена на велико био је крајем септембра о. г. за 20,7% већи него почетком априла, кад је извршена девалвација белге.

— Ovogodišnji prinos duvana ceni se na 11 mil. kg. od čega otpada: na Južnu Srbiju 6.5, severnu Srbiju 0.5, Hercegovinu, Dalmaciju i Crnu Goru 2.5, Vojvodinu 1.5. U izveštaju Uprave državnih monopola navodi se, da je potrošnja duvana u ovoj godini znatno porasla. U periodu april—septembar prodato je duvana za 27 mil. din. više nego u istom periodu 1934. Povećanje potrošnje monopol pripisuje цуодепји поуог раkovanja. — Загребачки кућевласници затражили“ су једном молбом да им Градска штедионица претвори краткорочне и средњерочне дугове у дугорочне хипотекарне. У молби се наводи, да им је отплаћивање дугова с кратким роком онемогућено, не само због пада кирија, већ и услед повећања градских, бановинских и државних дација, тако да су порези на нове куће повећани за 100, а често и за 300%.

— У време најповољније коњунктуре у Љубљани је било 1350 трговачких радња, док их данас има нешто преко 1100. Са проширењем на три околне општине O jom 700 "радњи:

— На подручју 11. занатских комора у нашој земљи има 8.165 берберско-фриверских мајстора. Код 9 комора

било је 4.512 помоћника и 3.374 ученика-ца.

— У Београду су поново повишене цене хлебу за

- 0.50 по килограму односно црном на 3, -а белом на 3,50 дин.

што значи да је за последњих месец. дана месечни издатак београдског становништва на хлеб повећан за преко. ·„че-

" тири милиона динара,