Народно благостање

Пана 698 НАРОДНО

· вреде подвлачи, да наша дрвна индустрија пласира на ита-

лијанском тржишту 60% производње и да је искључено наћи замену за италијанско тржиште на другим пијацама у колико се одмах не би приступило преоријентисању увоза

си извоза осталих европских држава.

— Орбфта и Хастефи (Нту. Zagorje) даје besplatno

zemljište do 6000 kv. mef. svakom interesentu, koji želi da po-

digne fabriku.

— Belgijska samostalna automobilska industrija vrlo pati od strane konkurencije. Poslednja veća fabrika koja proizvodi originalne modele, Fabrik Nasional d'Arm, nosi se mišlju да takođe obustavi proizvodnju ili da. dobije pravo na. izradu tuđih modela.

| <= Strugi je podignuta fabrika cigle i crepa »Rekord«, koja je vlasništvo braće Ilić, ciglara iz Leskovca.

"ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Prema naređenju ministarstva poljoprivrede ne mogu

Ма Više izvoziti konji iz Jugoslavije bez prethodnog odobrenja,

koje izdaje ministarstvo poljoprivrede u sporazumu sa mini-

| starstvom vojnim. Ova zabrana je došla kao posledica pojačanog izvoza konja u Italiju, Bugarsku i Grčku.

—_ Iz Čehoslovačke su poslednjih meseci skoro 9/10 iz-

- voza drva išle u Nemačku; kako je u Nemačkoj sada povećana _ seča, a i poljska konkurenćija biva sve veća, Čehoslovaci se

boje da će to nepovoljno uticati na njihov izvoz u Nemačku. — U švedstoj je nega životinja za krzno poslednjih godina vrlo znatna. Naročito se gaji srebrna lisica (24,000 komada

| u 1934, od čega je izvezeno, naročito u Englesku, oko 85% u · vrednosti od 4 mil. šved. kruna). Isto toliki je i izvoz crvene li| sice, U S.A.D. izvozi se veverica oko 1,5 mil. komada godišnje.

Ostalo krzno se skoro i ne izvozi, jer Švedska još uvek ne može

da zadovolji ni domaću potrošnju, već uvozi mnoge specija-

lilete.

| — Kod holandsk:h rudnika uglja oko Limburga izazvalo . je veliku uznemirenost rešenje vlade da se pridruži sankcijama · protiv Italije, jer je u poslednje vreme naročito Italija vršila

velike kupovine. — Čehoslovačka je povećala taksu za pregled voća kod.

'uvoza sa 650 na 900 kruna po kvintalu. Naš Zavod za unapre-

đenje spoline trgovine preduzeo je potrebne korake da:se ova taksa smanji, jer iako otežava izvoz voća: u Čehoslovačku.

— U septembra naš izvoz drva izneo je 17 hiljada kub- .

nih metara. Od toga je izvezeno 600 kubnih metara u Albaniju,

100 u Englesku a ostatak u Italiju.

— 3 AyCcrpuHjH yBOB CHpOBHHa 3HaTHO се повећао пре-

Ma rON. 1934. 3a npBMx OčaM MecemH 1935 год. увезено је

сировог гвожђа 128,2 хиљ. мтц. (према 83,4 хиљ. у истом раздобљу 1934), сировог бакра 88,5 хиљ. (52,4 хиљ.), ста-

"por бакра. 3,8 хиљ. (2,8 хиљ.), старог месинга 3,25 хиљ. 10157“ хиљ,.), никла 6,6 хиљ. (4,3 хиљ.) и-цинка 394 хиљ.

(32,4 хиљ.у. Порастаб је и извоз конопље, јуте и овчје вуне. , ; ] — Египатско министарство трговине намерава да по-

"ново: уведе премије за повећање увоза лимунова. Осим тога је преко египатских конзулата послало у иностранство ко-

лекције лимунова у рекламне сврхе што је само из Енглеске донело поруџбина за 20 хиљ. сандука. То је тим зна-

„ чајније што се. у иностранству „плаћа за сандук од 250 ко· мада 10—-12 пиастера (око 25 дин.), док је цена у самој

земљи само 4:/, пиастра (око. 10 ДИН.). — U Hercegovinu su došli pretstavnici nemačkih fabrika

· duvana, koji žele da otkupe veću količinu naših duvana. Pored · Nemaca za hercegovački duvan se interesuju Egipćani i Poljaci.

Tražnja ovoga duvana je tolika, da je Uprava M pot-

~ puno ispraznila svoja skladišta.

— Amerikanci. su kupili 30.000 kg. nažeg opijuma | javljaju zagrebačke Novosti.

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 44

— 22 oktobra sfupila je na snagu sankcija br. 1 prema MHaliji. Rešenjem Min. saveta zabranjeni su izvoz i posredni i ne'posredni provoz ofužja i ratnog materi za Maliju i njene kolonije.

Zagrebačka Trgovinsko-industrijska komora tražila je

- od Ministarstva trgovine i industrije da sazove zemaljsku kon-

ferenciju privrednika na kojoj bi se potražio put za primenu sankcija prema. Italiji, kako se našoj privredi ne bi nanele isu-

- više velike štete.

— Izvoz bauksita u DOslednic vreme znaino je porastao, naročito u Italiju, Nemačku, Englesku i Švedsku.

— Rusija je do polovine oktobra poručila u S.A.D. mašina u vrednosti od 10 mil. dolara. Računa se da će doći do još većih porudžbina. Roba se neće davati na kredit. Plaćaće se u zlatu, jer se američki uvoz iz Rusije jedva može povećati.

— U italiji je objavljen zakon da se sva u godinama do 1934 proizvedena svila i svilena roba od nje mora prodati u inostranstvu do 1 jan. 1936. Ova se svila ne sme dalje prerađivati. Neprodata svila i svilena roba oduzeće se uz otštetu od 90% cene na svetskom tržištu.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U avgustu 0. g. umrla su 162 osigurana radnika i паmeštenika (133 muškarca i 29 žena). Od tuberkuloze pluća umrla su 52 osiguranika (36,4%), a od ostalih zaraznih bolesti sedmorica. 11 radnika je počinilo samoubistvo, 10 ih se une= srećilo kod posla, a 14 van posla. 19 umrlih bili su činovnici, 47 kvalifikovani radnici, 75 nekvalifikovani i 21 šegrti. Najveći broj umrlih bio je zaposlen kod javnih radova (20); zatim dolaze tekstilna industrija (14), šumsko-pilanska (14), građevine nad zemljom (13), metalna industrija (12), industrija odeće i čišćenja (12), trgovina (11). Četvorica umrlih bili su grafičari. Najveći broj umrlih bio je osiguran sa obezbeđenom nadnicom od 48 dinara (25 umrlih).

— Beroj zaposlenih u avgustu o. g. iznosio je prema pOdacima »Suzora« 586.688, i to 430.982 muških i 155.706 ženskih. U odnosu na juli o. g. bilo je 10.115 više zaposlenih. Porast zaposlenih prema avgustu 1934 iznosi 27.704 (4, 96%), a prema avgustu 1933 g. 47.862. U odnosu na avgust 1934 najveći porast zaposlenosti bio je u Nišu (za 4921 više ili za 19,35%) i u Sarajevu (za 4578 odnosno za 17 ,93% više). Broj osiguranika je manji u Karlovcu (za 729 odnosno 5,59%) ı na Sušaktu (za 360 odnosno 2,60%). U istom razdoblju poraslo je članstvo i kod sve tri privatne bolesničke blagaine, i to u apsolutnom broju najviše kod zagrebačkog »Merkura« (za 566), -а u relativnom kod Trg. omladine u Beogradu (za 11,80%). Od ukupnog broja osiguranih bilo ih je u avgustu o. g. 76.665 sa zaradom do 8 dinara, 279.006 sa zaradom od 8—24 dinara, 08.688 sa zaradom od 24 do 34 dinara, 64.021, sa zaradom od 34 do 48 dinara i 68.308 sa zaradom preko 48 dinara.

__ Савез монополских радника тражио је од Управе монопола да му се стави на расположење новоизрађени Правилник о раду у монополским предузећима пре но TITO би овај ступио на снагу. А сад већ тражи отсуство, сталност и Правилник о пензионом 0 | монополских радника.

_— Hercegovini je ove godine potrebno za Плата око 8000 vagona žita i kukuruza.

_—- Ravnateljsivo Suzora odlučilo je da smanji DO svima činovnicima socijalnoz osiguranja.

— Nemački zakon o razduženju činovnika određuje neprikosnoveni dohodak činovnika na 1200 maraka godišnje. Od viška dohotka mogu se 2/3 obustaviti radi obezbeđenja dugova. Razduženje odn. prebacivanje dugova vršiće se preko naročitih nadleštava koja će stvoriti Savez nemačkih činovnika i SaVez nacionalsocijalističkih nemačkih pravnika. di