Народно благостање

26. октобар 1935.

— U Beogradu je održan zbor dužnika iz cele zemlje па

kome je, pored ostaloga, izraženo nezadovoljstvo u pogledu ·

nove uredbe o zaštiti zemljoradnika.

— Zagrebačka opština objavila je rat krijumčarima, koji su u poslednje vreme otpočeli rad na velko. Nema seoskog proizvoda, koji oni danas ne krijumčare. U okolnim selima napravili su tajne klanice. Nisu retki slučajevi krijumčarenja mesa

веве

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 701

od:crknute bolesne stoke usled čega se javljaju teška oboljenja. S obzirom na. visoku. trošarinu za rakiju, ova se krijumčari u flašama, koje se prenose u utrobi zaklanih prasića i ćurki.

— Opšta sednica. Kasacionog suda donela je odluku, da se i pored zvaničnih potvrda o urednosti vođenja irgovačkih knjiga na zahtev dužnika ima izvršiti veštačenje i utvrditi njihovo uredno vođenje.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 ОКТОБРА 1935 Г.

У недељи од 15 октобра имамо у стању Народве банке релативно знатне промене у подлози: злато на страни је повећано за 20 милиона округло, а девизе које улазе у подлогу, опале су за округло 19 милиона на 34.7 милиона. Ове две промене јасно указују на разлоге: Народна банка је продала

Стање Народне банке (у милионима динара)

ни 31. ХН | 31. ХИ 31. ХН 8: | 15 АКТИВА 1932 | 1933 | 1934 1935 i Педлога :

зл, у касама и на стр.|| 1760,8| 1794.9] 17846] — —

злато у касама — — 1278:6| 1281,3

злато на страни — — ; 72.9| 92,8

новч. у страној монети 0.8 0.0) 00.3 0.2 0,2

девизе — — — — — 2065) 1112: 1208) 53:6) 34,7

Укупно — | 1968.1| 1.906) 1905.5| 1405,4) 1409.0 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 1.91 54,5| 1044! 2918! 284.8 Кован новац:

у никлу и сребру— — || 1399 2390) 206.1! 2439) 2574 Зајмови:

на менице — — — — ||2111.9) 1808.8| 1528.8) 1549.7| 1552,9

на хартије од вреди. — || 3448] 2931 2351! 2681) 2695

Укупно — 2456 8) 2101.9| 1763.9 1818,4| 18225 Хартије од вредности — 154, 117) 169 55.3) 55.3 Ранији аванси држави — || 1208.6| 1715.5| 1686.6) 1679.4) 1679.5 Привремени аванси Глав.

Др. Благајни — — — | 600.0| 600.0! 600.0! 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — 58.0 549! 1064! 1261) 126. Вредности ост, фондова 7.91 4,7 12.0 #20 #1209 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 154.1| 153.7) 153.5| 1587| 158.9 Разна актива – — — — || 21.6) 115.1) 276.4! 4690) 473,8

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0) 180.0) 180.0| 180.0| 180,0 Резервни фонд — — — || 73,8] 84.3| 112.4| 1361) 136.1 Остали фондови — — — 8.6) 137! 205: 229) 22.9

Новчанице у оптицају —

" Обавезе по виђењу: потраживање Државе—

4112.1) 4321.1| 4383.9) 4819 6) 4812.3

13.5 7,3 6.9 33 4.2

жиро-рачуни — — — || 3841) 4744) 5319 6155! 6331 разни рачуни — — — || 299.6] 5492: 327.0| 6343 6402 Укупно — || 697.8| 1031.0| 865.8| 1253 2] 12775 · Обавезе са роком — — || !459,4| 1106.3| 652,9| 2032) 204 01. „Разна пасива — — — — || 40.3! 2229) 316.4! 246.0| 2474 Оптицај и обав. по виђ |5:70.5)5358.2) 5249, | 6072 8! 6089 8 Укуп, подл, -- 28':5% прим || — — — |18059|1810,7 Злато + 28'5% npaM —| — =: — | 16430) 1616,5 укупно покриће — —| — = — 12973 ' |2973 % покриће у злату — —|| — == = |2705' |2703'

златне девизе за злато, које се сада још налази у иностранству. Пер салдо повећана је укупна подлога у валоризираној вредности са 28.5% за 4.7 милиона на 1810.7 милиона динара а вредност злата у касама банчиним повећана је за 3.5 на 1.646.5 милиона динара. |

Девизе које не улазе у подлогу опале су за 7 на 284.8 милиона: кован новац показује прилив од 134 на 257.4 мил.

Зајмови су ове недеље повећани за 4.09 на 1.822.5 милиона и то менични зајмови за 3.2 на 1.552.9 милиона а ломбардни за око 1 милион на 269.5 милисна динара.

У пасиви повећане су обавезе по виђењу за 244 на 1.2775 милиона због прилива: по потраживању државе за 850 хиљада на 4.2 милиона, по жиро-рачунима за 17.6 на 633.1 милиона и по разним рачунима за 6 на 640.2 милиова. Обавезе са роком порасле су за 800 хиљада на 204 милиона а разна пасива већа је за 14 милион и износи 247.4 милионе,

Пер салдо ове је недеље смањен оптицај новчаница за 7.3 милиона на 4.812.3 милиона, док су томе на супрот оптицај и обавезе по виђењу порасли за 17.7 милиона на 6.089.8 милиона динара.

Београдска берза

Последња обавештајна недеља значајна је за обе врсте берзе, како за ефектну тако и за девизну. На обема берзама је у овој недељи настао врло велики обрт. Он је много важнији на девизном тржишту него на ефектном. Скоро је три недеље како је на девизном тржишту овладала чврстоћа девиза која је тако рећи из дана у дан расла. Још у почетку ове календарске недеље била је понуда потпуно ишчезла, а тражња врло значајна. Исто тако је на ефектној берзи настао велики оптимистички обрт. Рента Ратне штете која је бележила још 17 т. м. 338— скочила је за три дана на 356.—. То је један од најређих скокова за последње две године.

4Х 15-Х 18-Х 21-Х7 22 2+Х% 24Х%Х 79% Инв. зај. 80— 7850 —=- 8.50. 78.25. 78.50 —= 6% Бег: пр. 6275 62— —=— 6025 61— 64— 6215 6% Бег. тер. —== == === == == —— == 4 Агтрарци 45— —= —= 4525 46— —= —= 7% Блер 68.50 6425 65— —= 66—– 67— 67.50 8%: Блер о ——

7% Селигман —.— === == a —ı— a —iP. mrrera, ap. 357.50 338.87 338.50 342.50 346.— 355.50 353.75 P. mrera, rep. —.— 336.— 338.25 344.— 345.50 356.— 355.Нар. бака —— —= —= == == 5.800.- 5.800.Атрар. банка — = 222— 218—— 223— —=— == == 7% Ст. зајам —== —== === 7850. 78.550. —=== === Као што из горње таблице видимо, и сви су остали папири следовали ренти Ратне штете односно на први поглед кретали се паралелно с њом, премда у ствари нема паралелитета, већ. је Ратна штета ишла напред како приликом бесе прошлих недеља, тако и приликом ове хосе. Присталице теорије да су ратни заплети у Африци односно опасност да се тај рат пренесе и у Европу, главни