Народно благостање

26, Поло НИ 1935.

8% Блер

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

7% Селигман

на, дан 7% 0 20 јануара ~ 31327 27: |6—35:26 фебруара 37 98 7. 382 је 41 _тражња 28 марта 28:ј25—308] 30%/8—33: |, 34.——49!|, 27 априла 32. 33.— 32. 35— 33———353 маја 40 28 30 30 — 921 19 јуна 29— 20.50 29: 2050 30 0 0 24 јула 29. 291. 291/-—31.— · 38— новац 31 јула 291|s—291|, 28:ј2—30— 39—40"/, 7 августа 28. 2875 28: 2915 40.50—41.75 28 августа 253ј8—257 |. 20%, O 21.— 37. 38.10 септембра 283] 294. 29. 30— 31. 37.24 септембра 26. DO 215] 308 221Ja —30.8 октобра. 25: 21 26. 279), 2198 291 15 октобра 251J —26.— 25 ј2— 20. 215 ј8—29.22 октобра 25——258 | „ 261] | 2529 = =

На међународном девизком тржишту је ове недеље ситуација била углавноме мирва — упркос извесној нервози; једино је курс италијанске лире лабав, док су девизе Ам= стердам, Ловдон и Њујорк у Цириху мало поскупеле.

На циришкој берзи забележени су следећи курсеви девиза:

311 OV 10% IN 25% Амстердам 200.10 200.30 207.85 20815 208.65 Лондон 1516. | 1528. 15075. 15005 , 15.14 Милано 26.38 25457 | 24975 25037 24975 Њујорк 310.05 306625 | 30750 30736. З0тоје Берлин 127.50 | 12460) | 12255 | 12325) 12855 Париз 20:38 20314 20245 20255 20275 Праг 1207 12875 „275 215 1275 Београд 7.02 7.02 7.00 7.00 7.00

Курс динара је остао непромењен, ga 7.00 швајцарских ·

франака за 190.— динара.

На београдској девизној берзи обрт је последњих четрнаест дана знатно повећан. Ове недеље трговано је У девизама за 17 милиона равно (што већ годинама није био случај) према 12.1 милиона у прошлој и 9.3 милиона у претпрошлој недељи. Највећи обрт је прављен у девизи Лондон, за 5.9 милиона, што је свакако последица наглог скока курса девиза Лондон у прошлој недељи код нас. На последњим састанцима ове недеље је курс фунте мало попустио. У аустриским шилинзима обрт је износио 4.2 милиона; на место велике понуде у прошлој недељи појавила се сада већа тражња, која је отерала курс шилинга од 829.90 на 852.50 на дан 23. о. м. Пред крај недеље курс је опет попустио на 847.84. Код девизе Мадрид је тенденција остала непромењена, грчки 6о-

нови су попустили на 28.— а девиза Милано у слободном“ клирингу и даље је лабава; курс „лире је попустио од. 300.—

почетком недеље на 200. — крајем недеље.

| На појединим бераавским састанцима. курсеви девиза били су следећи:

Лондон Милано _ Беч Пешта Мадрид грч. бан. 18-Х 24402 300— 82990 —= .575— 2921-Х 24211. 295— 83609 —= 57250. 2825 22-Х 24425 290— 84—" —= _ 572.50 · 28.25 23-X 24311 290—" 85250 —= 57250 28.08 24-Х 243.50 290— 572.50 28—

84:84 | ____

__Бовнови

Страна 703 Што се тиче других девиза, обрт је износио: у девизи Солун односно грчким боновима 380 хиљада, Милано

780 хиљада, Пешта 1.1 милион, Париз 360 хиљада, 0 1.9 милион, и Цирих 1.99 милион динара.

На београдском приватном девизном тржишту нотира швајцарски франак 16.05 до 16.15 што значи према прошлој | недељи ново поскупљење за 5 до 15 пара. Долар се трговао по 49.20 до 49.60, девиза Лондон по 343— до 344.—. Париз по 324.— до 327— и т. д. Почетком недеље није било никаквих понуда, али се је у току недеље ситуација поправила; . по горњим ценама појавила се роба, због чега су курсеви девиза опет мало попустили,

ROBNO TEŽIŠTE

Sirovine

Na svetskom {ržištu sirovina, posle odluke Društva natoda o primeni sankcija prema Italiji, zavladala je reakcija i cene su prilično popustile. Nastala je brza Likvidacija špekulativnih kupovina iz bojazni da se usled seozavanja cena ne bi pretrpeli znatno veći gubici: Najviše su popustile- cene metala, koji su bili favoriti hose. Za njima otpočele su da padaju” li cene žitdrica. Na slučai da sankcije budu stvarno preduzete, smatra se da bi to imalo za posledicu novo otežanje svetske. trgovine i još veće popuštanje cena.

Pšenica

Siluacija na svetskom iržištu pšenice karakteriše se O bavom fendencijom. Za dve poslednje nedelje cene na kontinentalnim berzama popustile su za više od 10%. Roterđam je ove nedelie sišao na 4.52 hol. for., a Čikago na 100.50 centi za bušel. i

I na domaćem {ržištu, uprkos minimalnoj ponudi, cene su popustile. Na Tisi prompfna roba rađena je u.ovoj nedelji po 165, na Savi takođe po 165, a za novembar 167 din.

Sada se već može pozitivno tvrditi da ie ova godina bila jedna od najgorih. Sva je sreća da je suša vlađala uglavnom u drugoj polovini, te se fako donekle sačuvala žetva žitarića. Inače, da je suša bila zahvatila i prvu polovinu godine katastrofa bi bila još veća. Ali velika opasnost preti idućoj godini. Pozna suša omemogućila je seljaku da izvrši setvu ozimih useva. Ukoliko je to učinjeno, na mnogim mestima plice su raznele seme. Otuda je seljak mnogo zabrinut, jer on u današnjim prilikama teško izdržava i jednu, a kamoli dve rđave godine.

Kukuruz

I na svetskom tržištu kukuruza u ovoj nedelji vladala ie: labavija tendencija. Cene su nofitale: Roterdam 2.65 hol. fof.,: Čikago 59.50 centi za. bušel. ;

Uprkos maloj ponudi na domaćem tržištu cene sti popu" stile i. notičale. su: sušeni 90—901, vagonska roba sušeni 93, paritet Inđija 94—95, za ATI nal paritet Inđija 106, šlepska” roba za maj 108 din: NO

Grožđe Ovogodišnji rod grožđa bio je vrlo dobar. Berba ie u glavnim vinorodnim krajevima dala 30—40%, više no u рго=, šloj godini. Ovako dobar rod i veoma slabi izgledi za izVOZ imali su za posledicu, da je cena kliuku u zemlji pala na 50. din. 100 kg., koja se odavno ne pamti. Proizvođači su prinu-

đeni da po ovoj ceni prodaju, jer nemaju ni dovoljno sudova. u koje bi smestili novo vino,