Народно благостање

26. октобар 1935. ____

В. Миленковић

ОЧАЈНО CTA!

И ЈЕДИНИ ИЗЛАЗ ИЗ

У нашој земљи има преко 30.000 рударских радника. Ниједан физички рад не троши органи“ зам колико рударски. Да би збринули себе и своје породице, они годинама улажу у Братинске Олага|-

не, које су наше најстарије установе сопијалног осигурања. Међутим, Братинске благајне за болес-

ничко, пензионо и инвалидско осигурање рудар-

ских радника, последњих година, показују ове неге

повољније финансијско стање. Прилике су се погоршале до те мере да угрожавају нормално функционисање ових установа. Извештаји сарајевске и љубљанске благајне за 1934 показују дасеиу овој години продужило погоршавање њиховог стања. Док је ранијих година криза постојала само у грани пензионог осигурања, сада је обухватила све три гране. .

Кризу болесничког осигурања карактеришу ове чињенице: опадање прихода и у тој сразмери редуцирање расхода и погоршавање услова осигурања; стално опалање вишка прихода над расходима и услед тога све спорији прираштај имовине; све већи број пасивних благајни. У прошлој години

број осигураних чланова се повећао, али је приход

у овој грани опао. Код сарајевске благајне ова грана осигурања завршила је годину са вишком прихода од 79.3 хиљ. дин. према 435.9 у 1988 год. а љубљанска са 354.0 према 2550.0. Вишак се могао показати благодарећи редукцији расхода, која је извршена у јачој мери него ли ранијих година. Љубљанска благајна редуцирала је расходе за преко пола милиона динара. Политика нерационалне реедукције расхода имала је за последицу

погоршавање здравственог стања рудара. Број обо-

лелих осигураних чланова код сарајевске благајне повећао се са 11.861“на 12.779, а умрлих са 65 на

185. Код љубљанске благајне боловало је.16.785 од

чега је умрло 77. Највећи број боловања проузрокован је несрећним случајевима. Тако је код сарајевске благајне било повређено 2.533, а код љубљанске 1983. Затим долазе болести плућа, органа ва варење, заразне болести итд. Све је већи број реуматичних обољења, као и оних од туберкулозе. Код чланова породице, нарочито деце, стално расте смртност. од туберкулозе. Издаци за лечење нису смањивани само из разлога уравнотежења бупета, већ и због обезбеђења извесног вишка прихода ради увећања резервних сретстава. Имовина болесничког осигурања од 1929 године показује врло мале промене; резервна сретства или стагнирају или се врло споро увећавају. Имовина сарајев-

ске благајне износила је крајем године 5.87 мил,

дин. од чега скоро 20% отпада на заостала потраживања. Сем тога, у спецификацији имовине овога пута на страни потраживања јављају се пензиона и инвалидска благајна. Зајмови члановима претстављају око 25% укупне имовине. Имовина љубљанске благајне од 1928 стоји на истој висини, нешто преко 18 мил. дин. чији је највећи део пласи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 7 7

0 Crpana Ва о

bETA

дин.) и непокрет- ·

Е БРАТИНСКИХ БЛАГАЈНИ |

ран у штедионицама (8.084 мил.

ностима (7.99 мил. дин.). У много тежем положају налази се осигурање |

"противу несрећних случајева. Број рентника стал-

но се повећава; расту расходи за чије се покриће . почиње да користи и један део имовине (за сада приход од капитала); вишак прихода бива све ма-. њи, те се отуда имовина ове гране осигурања све. спорије увећава, док код сарајевске благајне пока: | зује већ неколико година опадање. Сарадјевска благајна је, услед рударске катастрофе у Какњу, у Hal. горем положају. Прошле године број рентника се: повећао за 400 или 93%. У периоду 1929-34 број рентника повећао се са 229 на 827 или за 261%, а из: нос исплаћених ренти са 568.2 на 1.614 хиљада дин, односно за 186%. Отуда је од 1980 ова грана осигу: рања дефицитарна: 1981 год. 208, 1932 год. 267, 1933 год. 265, 1984 год. 170 хиљада динара. Имовина ове гране осигурања увећавала се све до 1930 када је достигла 4.23 мил. дин. Од тада до прошле године пала је на 2.01 мил. дин. или за 31.3%. Главпи део имовине чине непокретности (1.27 мил. ди: пара). Имовина љубљанске благајне ове врсте осигурања износи 5.04 мил. дин. и упркос закључивању последњих година са извесним активним салдом, она се не увећава, из чега излази да и она почиње да крњи имовину.

У најтежем или, боље рећи, катастрофалном положају налази се пензионо осигурање, чије извршење претставља најважнији задатак Братинских благајни. Карактеристике кризе ове гране осигурања' јесу следеће: број: пензионера се повећава услед чега расту и расходи, док се приходи смањују. Вилнак прихода све:је мањи услед чега стање имовине стагнира. Код сарајевске: благајне у периоду 1929—84 број пензионера повећао се од 799 на 1652 или за 108%, а исплаћених пензија са 1.826 на 3.585 хиљада дин. односно за 95%. Укупни приходи били су 5.24, а издаци 5.0 мил. дин., те је прошла година закључена са вишком прихода од 908 хиљ. дин. У годинама пре кризе вишак прихода је редовно премашивао 2 мил. дин. Пораст имовине у годинама кризе био је знатно успорен. На концу прошле године њено стање било, је 17:91 мил. дин. Највећи део, 145 мил. дин. отпада на готовину, 3.01 мил. претстављају потраживања, а 2.55 мил. вредност непокретности, Исте карактеристике развоја показује ова грана осигурања и код љубљанске Братинске благајне; која је у знатно тежем положају, јер има много већи број пензионера. У 1934 број пензионера по новом статуту увећао се за. 212 на 3626, док се број оних по старом статуту смањио за 107 на 2060. Приходи ове гране осигурања били су 184 мил. дин., а расходи 14.2, те је пословање завршено са дефицитом од 800 хиљада дин., док је у 1933 било суфицита од 249 хиљ. дин. Стање имовине концем 1934 било је 22.4 мил. дин.