Народно благостање

26. октобар 1935.

predviđene sume, odnosno 2755 miliona umesto 2880 predviđenih i 2781 ostvarenih u istom razdobliu 1934 g. Kod prihoda državnih preduzeća i ustanova ostvareno je 87,55% odnosno 1326 miliona umesto predviđenih 1515. Prihodi :administracije su veći od predviđenih suma kod posebnih neposrednih poreza, carina, monopola rudnika i državnih železnica. Prihodi Ministarstva saobraćaja (železnice) ostvareni su sa 1758% od predviđene sume, odnosno за 218,6 miliona umesto predviđenih 12,4 miliona. Ovaj ogromni višak postoji uprkos tome što je vozarinska taksa uneta samo za prva dva meseca ove budžetske godine, za Које је утете ! обгасипата. U istom razdoblju prošle godine ostvareno je kod državnih železnica takođe 1707% od predviđene sume. Iz toga bi se mogao izvesti zaključak, da su predviđanja netačna odnosno da je netačan iskaz o ostvarenju prihoda. Taj porast prihoda je, zaista, samo fiktivan, a potiče otuda, Što su Železnice u toku prvih 5 meseci pokazale i veće uštede u svojim rashodima. Predviđene i neutrošene sume javljaju se kao prihod. To je knjigovodstveno i računski tačno, ali ne odgovara budžetskom načelu jasnosti i preglednosti.

Kod парјаје taksa predviđanja su ostvarena samo za 68,0!%; od aprila do avgusta naplaćeno je 313 miliona umesto predviđenih 460 i ostvarenih 332 miliona u istom razdobiju 1934 g. 1 kod opštih neposrednih poreza ostvareno je samo 80,06% prema 87,34% u istim mesecima prošle godine. Monopoli su doneli 680 miliona odnosno za 42 miliona više nego u istom razdoblju 1934. Podbacile su sve vrste prihoda od preduzeća, osim onih od šuma i železnica. Prihodi od železnica ostvareni su sa 100,26%, uprkos smanjeniu putničke tarife. Oni su doneli 804,9 umesto predviđenih 802,8 miliona dinara. Prihodi Uprave monopola 'bili su 134 miliona umesto predviđenih 116, što znači da su predviđanja ostvarena sa 80,52%. Kod rudnika ostvareno je 64,07%, a kod pošta 84,94%.

Rashodi administracije od aprila do kraja avgusta 1935 izneli su 2207 miliona prema predviđenih 2937 i utrošenih 2215 u istom razdoblju 1634.g. Za 5 meseci ove godine bilo je predviđeno 57 miliona više nego prošle godine, ali je utrošeno za 3 miliona manje. U odnosu na istih 5 meseci prošle godine više je utrošeno za penzije (19 miliona) i za vojsku i mornaricu (51 milion), a manje za državne dugove (70 miliona). Rashodi preduzeća izneli su 1326 miliona (87,55%) „prema predviđenih 1515. | |

| April 1934 — avgust 1935

Za poslednjih 17 meseci, tj. od 1 aprila 1934 do kraia avgusta o. g. prihodi državne administracije bili su 66098 umesto predviđenih 694 miliona, što znači da su ostvareni sa 96,87%. U odgovarajućim mesecima 1933/34 ostvareno je samo :92,52%. Kod neposrednih poreza prihodi su ostvareni sa .94.84%, a ·kod,monopola sa 99,18%. Ove dve vrste prihoda dale su 3 milijarde i 70 miliona. U istim mesecima 1933/34 ne'posredni porezi ostvareni-su sa 111,95% га топорон за 96,52%. Na ime taksa naplaćeno je 982 miliona (88,91%) umesto pred:viđenih 1105 miliona i 891 milion .(72,44%) u istih 17 meseci 1933/34 godine. Prihodi od vanrednih poreza porasli su u odnosu na 1933/34 sa.98 na 157 miliona, ali su u odnosu na predviđanja ostvareni samo za 95,54%. Trošarine su donele 811 (101,40%) umesto 773 miliona (88;87%) u istih 17 meseci 1933/34. I prihodi od carina su porasli sa 635 na 660 miliona,

a procenat ostvarenja sa 81,45% ma 101,65%. Nasuprot tome, pao je procenat ostvarenja kod posebnih poreza sa 129,21% na 101,80%, jer je predviđeni prihod porastao sa 373 na 498 imiliona, .a ostvareni samo sa :482 na 507 miliona.

_ U istom razdoblju ·prihodi preduzeća izneli su 3454 miliona umesto predviđenih 3642 i ostvareni su sa 94,84%. Najveći prihod u ovoj grupi ostvaren je od strane Uprave železmica (10958 miliona odnosno 101,65% od predviđene sume). ·ĐDrugi važniji prihod je onaj od pošta, koji je ostvaren sa

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

«Страна 693

89,92% (434 miliona). Uprava топороја парјаша је 314 те liona odnosno 77,43% od predviđene sume, a rudnici su dali 209 miliona odnosno 78,61%. Najjače su podbacili prihodi Rečne plovidbe, koji su ostvareni samo sa 56,40% (52 miliona umesto predviđenih 93). i

Za poslednjih 17 meseci administrativni rashodi izneli su 6319 miliona (91,39%) prema :predviđenih 6914 1 6507 miliona utrošenih u istih 17 meseci 1933/34 god. Na lične rashode je utrošeno 3814, a na materijalne 2504 miliona. Izdaci na penzije izneli su 1083 miliona odnosno 108,6% od ·predviđene sume. Izdato je više nego što je predviđeno i na invalidske potроге (109 umesto 103 miliona). Najveće rashode imalo je Ministarstvo vojno (1704 miliona, odnosno 87,00% :od predviđene sume), a majmanje je utrošeno za Ministarštvo fizičkog vaspitanja (12 miliona). Za otplatu državnih dugova utrošeno je 5680 miliona odnosno 72,81% od predviđene sume prema 796 miliona (67,39%) u istih 17 meseci 1933/34 god. U Ministarstvu saobraćaja utrošeno je зато 92 miliona odnosno 45,62% od predviđene sume. Procent izvršenja predviđenih rashoda bio je veći kod svih drugih razdela, izuzevši budžetske rezervne kredite (24,56%.).

U toku pomenutih 17 meseci rashodi preduzeća izneli su 3074 miliona prema predviđenih 3256 miliona, što znači da su izvršeni sa 94,39%. Najviše je utrošila Uprava železnića (1834 miliona odnosno 96,70% od predviđene sume). Poštanska štedionica utrošila. je 246,11% od predviđene sume, odnošno 36 miliona umesto 15 miliona, a Direkcija Rečne plovidbe 61,72% odnosno 56 miliona umesto predviđenih .90. Više od budžetom predviđenih suma izdato je za Državnu štampariju u Beogradu '(123,77%), za imanja »Beljee i »Topolovac« (124,75%) i za fabriku šećera na Сикапа (111,65%). Kod svih ostalih privrednih preduzeća i ustanova stvarni prihodi bili su manji od predviđenih. - }

== _ пу шланку „Ефект нове уредбе

Тачан рачун ефекта за. O заштити земљорадника" штите земљорадника (Бр 42 од 12 октобра 0.)

: анализирали смо олакшања

шеенеештининшене. соја су дата дужним 'сељацима од 20 априла 1932 до данас. Да би читаоци одмах добили што 'пластичнију слику, донели смо и податке о процентуалном растерећењу дужника. Као што омо у помену-

"том чланку већ саопштили, објављене цифре о добитку на каматама су само приближне. У данашњем (броју доносимо,

због тога, накнадно 'израчунате детаљне податке.

Законом од 19 априла 1932 каматна стопа је утврђена са 6% за тражбине, чија је принудна наплата одложена, а повериоцима који својевољно одобре одлагање плаћања дужнику — земљораднику било је дозвољено да уговоре камате до 10%. Овај пропис је измењен Уредбом од 22 новембра 1933, која је донела два отплатна плана на бази укамаћења од 6,00% банкама H 3,54% приватницима. У вези с тим разврстали смо све повериоце у 4 групе. ТУ прве две долазе банке, а у трећу и четврту групу — приватници. Повериоци који су према Закону од 19 априла 1932 могли да уговоре камате до 10% унети су у другу и четврту групу.

Уредба од 3 августа 1934 прописала је два нова дванаесто-

годишња отплатна плана са каматама од 6 односно 3,5%, а она од 2 фебруара 1935 смањила је каматну стопу на. 4,58% sa новчане заводе и 1% за приватне повериоце. Најновија Уредба (од 30 септембра 1985) предвиђа нов мораторијум и отпис једног дела дуга, али не дира у камате непосредно, већ посредно, дајући судовима овлашћење да смање камате банкама поверилицама са 4,5 на 2%.

У следећој таблици је означено колико се има стварно платити камате на главницу од 100: динара за време од :20 априла 1932 до 15 новембра 1947, т. ј. до потпуне ис-