Народно благостање

Страна 696

najmanjem pofresu mora doći do sloma državnog kredita 1 :do panike kod oštećenih, isto onako kako je to do sada bilo за privatnim kreditom.

Nas kod ovoga prikaza ne zanima toliko teorijsko tumačenje koliko njegov izraziti optimizam. Dozova izlaganja su potpuno u skladu sa današnjim stanjem, jer se u S.A.D. zaista javlja jako privredno poboljšanje koje svi tamo smatraju konačnim krajem krize.

To nas interesuje zato što je današnja situacija u Evropi manje ružičasta, bar po spoljašnjim znacima. 14] теrodavnim zemljama Evrope primećuje se danas porast kamafne stope koji je, izgleda, svuda jednak. Prema starom shvatanju

· konjunkture to je dosta siguran znak za konjurikturni preokret.

Naime, kada renta pada, sigurno je da će posle toga pasti i kursevi. akcija; to je prelaz u poslednju fazu poboljšanja. Ali ako pogledamo bolje, videćemo da su samo spoljašnja :obeležja jednaka, dok su uzroci u svakoj zemlji drugi. 'U zemljama zlatnoga bloka, porasla je kamafna stopa i pored stalne deflacije; to je prouzrokovano strahom za valutu Moji neprestano jskrsava. Porast rentabiliteta, hartija sa stalnim ukamaćenjem u

· Engleskoj i ostalim članicama sterlipg-bloka :biće да је озпо-

van jednim delom na konjunkturnom poboljšanju, a u :poslednje vreme najviše na bekstvu lutajućeg kapitala zbog таћле оразпоsti. Kretanje na nemačkom tržištu kapitala proizlazi iz čisto unutrašnjih privrednih događaja; oni su, međutim, potpuno pod kontrolom Rajhsbanke, tako da promene u rehtabilitetu koje su ı onako neznafne, ostaju bez uticaja.

Ipak se porast kamatne stope i u zemljama unutrašnje konjunkture može smatrati znakom 'da su tržišta kapitala ·preopterećena, što može dovesfi do izvesnog privrednog malaksavanja. Ali u tome pogledu poboljšanje u S.A.D. može donekle odagnati strah, jer ono bilo na koji način mora imati povoljnog dejstva i na Evropu.

Svetska agrarna proizvodnja, koja je u periodu 1929—1933 ostala stabilna na nivou one u 1928—29, prvi put u prošloj = = === 004 рокагаја је зтапјепје ха 0 Indeks je pao na 101 prema 104 u 1933, 104 u 1932, 103 u 1928 itd. Prosečna godišnja proizvodnja životnih namirnica i agrarnih sirovina, koje služe industriji, u periodu krize 1930 do 1934 jedva da je bila za 1% manja od proseka u periodu povoljne konjunkture 1925—29. Opadanje agrarne proizvodnje u prošloj godini ima dva uzroka: prvi leži u ograničavanju proizvodnje (žitarica u prekomorskim zemljama, zatim šećera, kaučuka, kakao, stoke itd.), a drugi u suši, koja je bila zahvatila severnu hemisferu. Najveći deeo ovog smanjenja otpada na Severnu Ameriku. Iz ovoga izlazi da je u periodu krize i depresije svetska agrarna proizvodnja ostala na istom nivou čime se objašnjava i oštrina agrarne krize. Volumen proizvodnje, suprotno industriji, nije se prilagođavao promenjenom odnosu ponude i tražnje. Ukoliko je bilo ovog prilagođavanja, ono je nastalo usled priraštaja stanovništva, 'koji je u periodu 1927—34 iznosio oko 8—10%. Povećanje tražnje zbog porasta stanovništva nije bilo tako veliko, jer je na drugoj strani ona opadala zbog smanjenja prihoda i uvećanja broja nezaposlenih. Jači uticaj na povećanje fražnje osetio se tek u prošloj godini usled povećanja industrijske delatnosti u svetu i konjunkturno-političkih mera za stvaranje posla. Zbog toga 'su vidljivi stokovi agrarnih proizvoda sve do prošle godine pokazivali vrlo malo smanjenje, a kod nekih čak i porast. Znatnije smanjenje nastupilo je tek u ovoj godini u čemu je imalo znatnog udela i prošlogodišnje opadanje proizvodnje. Dok je proizvodnja životnih namirnica poljoprivrednog porekla u 1934 ostala na istom nivou 'kao i 1929, dofle je me-

Svetska agrarna proizvodnja prvi put je opala u prošloj 2041 ni

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 44

đunarodna trgovina ovima u istom periodu pala za 15%. Promet je bio manji od onoga u 1932 kada je bila :đostignuta naj-

. niža tačka krize. ·'Ovo smanjenje iposledica je feritorijalnog pomeranja proizvodnje, koje se vršilo pod uticajem sve inten-

zivnijeg agrarnog iprofekcionizma o čemu smo wveć i pisali, 'U periodu 1928—34 uvozničke evropske zemlje povećale su proizvodnju pšenice za 20%, dok su je četiri prekomorske izvozmičke zemlje smanjile za 18%. Slično se desilo i sa mnogim drugim agrarnim proizvodima kao n. pr. pamukom, lanom, hmeljom, kukuruzom, voćem, uljanim biljkama itd.

Iz ovoga bi se moglo zaključiti, da opadanje međima-– rodne trgovine životnim namirnicama nije posledica 'smanjenja

'potrošnje, već uglavnom pomeranja proizvodnje ika uvozničkim

zeniljama 'kao posledice autarkijske politike.

Pojačanje agrarnog protekcionizma, pored ostaloga, imalo je za posledicu povećanje cena poljoprivređnih proizvoda i pomeranje u raspodeli prihoda na pojedine grupe u pojedi-

nim zemljama. Ovome su naročito doprinosila i sve veća sref'Stva javne ruke, koja su u obliku subvencija dotirana poljo-

privređi. Tako je Švajcarska u periodu 1920—33 povećala subvencije poljoprivredi sa 22 na 91 mil. fr. Engleska je u prošloj godini isplatila proizvođačima šećera, pšenice, mesa i mleka 12.250 hiljada funti sterlmga. Francuska je za saniranje žitnog tržišta žrtvovala milijardu i po franaka itd. Za finansijsko poboljšanje stanja poljoprivrede u pojedinim zemljama veliku ulogu igralo je i sniženje proizvodnih troškova, koje je bilo omogućeno s jedne strane državnim subvencijama, a s druge sniženjem kamatne stope na dugove. Posledica ove politike ogleda se 'u povećanju dohotka poljoprivređe u prošloj godini, koje je karakteristično za sve visoko protekcionističke zemlje. U svima :ovim zemljama razvoj cena agrarnih proizvoda bio je mnogo povoljniji i makaze cena znatno зи зе suzile. Indeks cena agrarnih proizvoda u Italiji prema 1933 povećao зе и 1934 za 9.4% i prema 1929 (100) dostigao je 63.8; u Nemačkoj povećanje je bilo 10.7%, a u Engleskoj 2.8%, te je indeks prema 1929 iznosio 76.3 odnosno 77.8. Neto prihod po hektaru u Nemačkoj u 1933—34 iznosio je 44 mk. približujući :se znatno onome u 1928/29 (52 mhk.). U 1931/32 umesto prihoda pokazivan je gubitak od 42 mk., a u 1932/33 prihod od 3 mk. U Danskoj neto prihod se povećavao stalno od 1932/33 1 (о: sa 61 па 73 Кг. ц 1933—34 одпозпо па 99 и 1934/35. U Holandiji prihod u 1933/34 bio je 18 hol. for. prema gubitku od 28 hol. for. u 1932/33. Suprotnu sliku ovome pružaju agrarne izvozničke zemlje, kao i prekomorske kada se uzme u obzir iznos depresijacije valute. Za izvozničke evropske agrarne zemlje nedostaju podaci, ali se na osnovu posmatranja cena i njihovog izvoza može lako konstatovati, da je njihova poljoprivreda u poboljšanju nastupelom 1934 imala najmanje učešća. Isto tako u mnogo boljem položaju bile su

zemlje čiji je agrar počivao na stočarstvu nego li one, koje se

bave uglavnom produkcijom žitarica. Izostanak poboljšanja u ovim zemljama bio je uglavnom posledica otežavanja njihovog izvoza, usled autarkiziranja uvozničkih država. Ove nisu ograničavale uvoz samo u granicama povećanja vlastite proizvodinje, već i preko toga, smanjujući potrošnju životnih namirnica. Tako je u periodu 19032—34 u Nemačkoj opala potrošnja po glavi stanovnika i to: butera sa 8.15 na 7.6 kg., margarina sa 8.8 na 6.15, masti sa 4.05 na 3.35 kg., jaja sa 120 na 99 kom. itd. Izuzetak čini meso čija se potrošnja u istom periodu povećala sa 54 na 60.3 kg., ali je zato nastupilo znatno smanjenje brojnog stanja stoke. lako ne ovoliko, ipak se izvesno opadanje potrošnje, naročito skupljih poljoprivrednih proizvoda, opaža i u drugim visoko protekcionističkim zemljama, a isto Тако 1 u agrarnim u kojima je poboljšanje još uvek dosta ograničeno .