Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 733

9. новембар 1935,

— Preseljenjem Komande vazduhoplovstva iz N. Sada u Zemun u prvome će ostati oko 50 stanova, u kojima su do sada stanovali oficiri sa svojim porodicama.

— Uprava policije u Zagrebu izdala je naredbu kojom zabranjuje svim vozačima bez razlike upotrebu zvučnih signala od 23 do 6 časova. Ovo je učinjeno radi obezbeđenja noćnog mira.

— Prilikom otvaranja radio izložbe u Beogradu pretstavnik Ministarstva pošta i telegrafa izjavio je, da će Jugoslavija uskoro dobiti jake emisione radio stanice.

— Na posleđnim izborima u Danskoj vlada je dobila većinu. Tim su Danci odbili zahteve opozicije koja je tražila depresijaciju krune,

— Министар трговине и индустрије, изменио је Уредбу о избору за трговачке, индустријске и занатске коморе. Главна измена је у томе да за већнике могу бити бирани и функционери принудних удружења, али само у случају малог броја припадника изборног тела.

— U Ministarstvu pravde ima preko 600 molbi diplomiranih pravnika, koji traže mesto.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 ОКТОБРА 1935 Г.

Карактеристика стања Народне банке за ултимо OKRтобра 0. г. је повећање оптипаја новчаница за 103,2 мил. на 4,916,4 мил. динара, Ако Своме повебању новчаница додамо још 23,2 мил. кованог новца, за колико је смањен његов

Стање Народне банке (у милионима динара)

АКТИВА 18 | 1985 | "теза | 198 | 1938 Подлога :

зл, у касама и на стр.| 1760.8) 1794.9 17846] — —

злато у касама — — . 1288.0) 1290,3

злато на страни — — 88.7. 88,8

новч, у страној монети 0.8 0.0] 00.3 0.3 0,1

девизе — — — — — 206.5| 111.2) 120.8| 49,3 525

Укунно — || 1968,1| 1.906) 1905.5| 1426,4 14317 Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 1.91 54,5| 1044! 2746) 262.5 Кован новац:

у никлу и cpeOpy— — | 139.09) 239.0| 206.1! 270,8| 2476 Зајмови:

на менице — — — — ||2111.9) 1808,8| 1528.8| 1552 91 1554,5

на хартије од вреди. — 3443) 2931) 235 1! 268.1) 267.8

Укупно — || 2456 8 2101.9) 1763.9) 1821.1| 1822 4 Хартије од вредности — 15,4 11.7 i69 55.3 55.3 Ранији аванси држави — 1808,6| 1715.5| 1686.6) 1679,7| 1674.5 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — 600.0| 600.0/ 600.0) 600,0| 600.0 Вредности рез. фонда = 58.0 549! 1064! 1261 125.1 Вредности OCT, фондова 7.9 11271 12.0 12,9 12.8 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај 1541) 153.7) 153.5| 1590) 1593 Разна актива — — — —| 21.6) 115.1! 276,4! 477.1! 480.9

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0) 80,0] 180.0| 180.0] 180,0 Резервни фонд — — — || 73,8! 84,3 112.4| 1361) 136.1 Остали фондови — — — 8.6) 137! 205) 22.9 22. Новчанице у оптицају — || 4772,7! 4321,1! 4383,9) 4813.2) 4916,4 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе— | 13.5 7.3 6.9 29 2.1 · жиро-рачуни — — —l|| 384,7| 474.4) 5319| 6384) 618.7

разни рачуни — — —_ || 299.6| 5492 327.0| 708.5! 6459

Укупно — | 697.8| 1031.0| 265.8) 1349 8 1266 8 Обавезе са роком — — || 1459,4| 1106.3| 952,9) 1882! 1799 ·" Разна пасива — — — — 40,31 2229) 316.4 212.91 1754 Оптицај и обав. по виђ ||5470.5| 5358,2|.5249,8| 6163 0] 6183 1 Укуп. подл, --- 28:5% прим || — — — || 18330) 1830,7 Злато -- 28'5% прим — | — == = |1655.1) (6581

укупно покриће — —| — — — |2974 2975

покриће у злату — —| — = — |2685 |2681

сток у касама Народне банке, онда излази да је ове недеље оптицај платежних Сретстава код нас порастао за 126,4 мил. динара. Оптицај од 4.9 милијарде већ 4 године нисмо

могли забележити. Џајнижи за сво време био је оптицај у јуну 1934 године са 4 милијарде динара. Значи да је за последњих 16 месеци оптицај порастао за 900 мил. динара, _

Ово повећање долази углавном од промена код обавеза по виђењу: обавезе по жиро рачунима Опале су за округло 20 мил. на 618,7 мил. а разни рачуни за 62,6 на 645,0 мил, У активи промене су ове недеље биле незнатне. Подлога са 28,5% прима повећана је за 6,7 мил. на 1.839,7 мил. од чега злато за 2,8 на 1.658 мил. динара. Девизе које не улазе у подлогу смањене су за 12/2 мил. на 262,5 мил. динара.

Менични зајмови повећани су за 16 мил. на 1.554,5 мил. динада, док су томе насупрот ломбарни зајмови смањени са 300 хиљ. на 267,8 мил. динара.

Оптицај и обавезе по виђењу порасли су укупно за 20 мил, на 6.183,2 мил. динара.

Београдска берза

Ових дана је наше уредништво добило једно веома интересантно и за процењивање прилика на тржишту ефеката веома значајно саопштење. За једну од највећих државних поруџбина ове године извршилац исте приликом закључења уговора има да положи прилично велик износ у ренти Ратне штете. Као што је то обичај већ толико година, он се обратио београдским банкама и на његово велико изненађење свуда је добио одговор да се не располаже толиким износом у ренти ратне штете. Други се државни папири могу добити у томе износу. Извршилац поруџбине мораће да прибегне овоме средству, иако је рента Ратне штете најповољнији папир за полагаче кауције.

Из овога се врло лепо види колико је тачно наше тврђење да су банке као и берзијанци већим делом испразнили своје портфеље Ратном штетом и заменили је другим папирима. А то даље значи да је целокупан сток папира даље од берзанских кругова.

Уопште се примећује извесно замарање берзе у трговини рентом Ратне штете.

Обрт на београдској берзи у државним хартијама у октобру т. г. износио је 17,2 милиона динара, (приватне акције износе око 50.000 дин.). Од тога пада 9,2 милиона на ренту Ратне штете, а остатак од 8 милиона динара на остале папире и то, 3,7 на беглуке, 1,3 на инвестициони зајам и скоро 1 милион динара на 7% Блерове ит.д. У обрту је све веће учешће осталих папира. Ранијих година Ратна штета је износила по 80% целокупног обрта у; ефектима. Обрт у терминима износио је у октобру 5,2 милиона, што је много мање но у исто доба лањске године. Ово