Народно благостање

Страна 726

međutim, ovoj borbi ima vrlo malo mesta, jer ovaj počiva uglavnom na iskorišćavanju radne Snage. Uticaj kapitala nije rešavajući, možda samo utoliko što se sa malo više sretstava radnja može luksuznije da uredi. Zahtev da se utvrde minimalne cene pretstavlja apsurd. Pre svega minimalne cene pretstavljaju načelno pitanje. One se ne bi mogle uvesti u berberskom zanatu, a da ih ne dobiju i svi ostali prodavci dobara i usluga. To bi značilo prećutan ·prelaz u novi privredni sistem. I to je mogućno, samo se svakako neće dogodifi na inicijativu berbera. Najapsurdniji je, međutim, žahtev zabrane prodaje i opterećenju visokim carinama uvoza žileta. U toliko pre, jer žileti, kao i svaki drugi industrijski proizvod, pretstavljaju trgovački artikal, a sem toga njihova ie proizvodnja već znatno razvijena i u samoj zemlji. Po logici berbera sutra bi se mogli pojaviti i restorateri i tražiti zabranu kuvanja po domovima. Železnice i tramvaji mogli bi zahtevati da niko ne ide peške itd. Žilet je postao jedan od naipotrebnijih atributa savremenog čoveka. On se pojavio kao posledica sve veće oskudice u vremenu i promene uslova i načina života. U doba kada pristojnost zahteva da se čovek svakoga dama. brije, samo orijentalci mogu gubiti vreme u berbernici. Svojim zahtevom berberi bi želeli da zarobe potrošača, da ga u pogledu načina Жуоја vrate za nekoliko vekova unazad. Sličnih primera bilo je u prošlosti, a najdrastičniji je onaj sa prženjem kave u Pruskoj. Pod Fridrihom Velikim, kada je merkantilizam bio na vrhuncu, u Pruskoj je nekoliko velikih kapitalista imalo pod zakup pravo prženja kave. Međutim, oni su cene prženo] kavi povisili do te mere, da su potrošači počeli sami da prže kavu. Zakupci su se žalili vladi kako ceo svet »bespravno« počinje sam da prži kavu i ova, indignirana na ovu pojavu, odlučila je da postavi hvatače, koji bi išli ulicama i mirisali ode se prži kava. То je bio najveći kuriozum ekonomske politike XVIII veka do čega bi dovelo i ostvarenje zahteva naših berbera u pogledu zabrane prodaje i uvoza žileta. No i kad bi se zabranio uvoz, žilet je artikal, koji se može vrlo lako švercovati. Sem toga,

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр. 46 _ to bi bio razlog da se njegova domaća proizvodnja joši više razvije. Zabrana prodaje u duvandžinicama i na ulici пета п- | kakvog značaja, sem što bi malo poremetila komoditet potrošača. Uostalom, oni na ovim mestima kupuju najgoru robu. ~

Pored ovih apsurdnih berberi su istakli i jedan umesan zahtev, na ime zabrane daljeg uzimanja šegrta. To bi bilo „роtrebno i iz razloga omogućenja sindikalne organizacije Бетђег- | skih radnika. Veliki broj šegrta ne samo što ovu onemogućava, nego čini nemogućim i svaki pokret radnika za poboljšanje – nadnica i uslova rada. Berberski zanat, po svojoj prirodi, spa– da u najlakše. Za najkraće vreme šegrt biva skoro potpuno obučen. Otuda je njihov veliki broj u berberskom zanatu glavni _ razlog: veoma niskim nagradama kvalifikovanog · osoblja. _

Kada analizujemo zahteve berbera, vidimo da postoji. velika sličnost između prinudnog kartela i srednjevekovnog esnafa. Osivarenje istaknutih zahteva berbera ne· bi značilo ništa drugo, nego njihovo svrstavanje u prinudni kartel. -Ne: smeta ništa što su ovde po sredi lične usluge, dok je kartel vezan za proizvodnju i promet robe. Sa ekonomske tačke gledišta, a to je najvažnije, zahtevi berbera imaju u osnovi kartelske ideje. U stvari monopol je u osnovi i prinudnog kartela: i srednjevekovnog esnafa. Oba imaju isti cilj, njihovo dejstvo je istovetno. lako naši berberi nisu to jasno izrazili, oni bi u stvari želeli prinudni kartel. Svi njihovi dosadašnji pokušaji da se međusobno sporazumeju u pogledu uslova rada, održavanja cena i otklanjanja besomučne konkurentske borbe, ostali su bez uspeha. U nemogućnosti da sami što učine, oni sada traže intervenciju države, koja bi se izvodila preko njihovih prinudnih staleških organizacija, odnosno ove pretvorila u prinudni kartel. Interesantna je stvar kako pojedinci, inače obdareni zdravim razumom, kad počnu da učestvuju u kolektivnom. radu na ekonomsko-političkim problemima, izgube svaki smisao za stvarnost. Ako berberi budu očekivali pobolišanje od ostvarenja ovih svojih predloga, onda će dotle ostati mnogo pustih berberskih kapa. ·

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ _

Narodna banka objavila je podatke za mesec septembar iz kojih se dobija sledeća slika:

Naročito poboljšanje opaža se kod izvoza, zaposlenosti i u saobraćaju. Kod poljoprivrednih proizvoda imamo, doduše, bolje cene ali je zasada još teško reći da li su one u stanju da kompenziraju slabi prinos.

Naša narodna privreda u - septembru

Kod spoljne trgovine, kao što smo rekli, pada u oči znatno povećanje izvoza na 384 mil. dinara prema 376 mil. u septembru prošle godine. -

Kroz prvih O meseci izvoz je iznosio 2.774 mil, prema 2.617 mil. d prošloi godini. To znači povećanje od 157 mil. dinara, odnosno 6,1%, dok je povećanje po količini iznosilo svega 988 tona ili 0,04%. Iz toga proizlazi da smo ove godine za našu ıobu postizali na stranom tržištu bolju cenu no u prošloj godini ili da smo uvezli skupoceniju robu.

Uvoz je u mesecu septembru iznosio svega 288 mil. dinara, što znači smanjenje od 23 mil. prema mesecu septembru 1934 godine. Kroz prvih 9 meseci on je dostigao vrednost od 6.620 mil. ı manji ie za svega 2,7 mil. din. od uvoza u istoni razdoblju prošle godine. Uprkos tome smanjenju од 0,1% ро

vrednosti, po količini se uvoz povećao za 10.589 tona ili 1,61%.

U saobraćaju se isto tako vidi izvesno poboljšanje. Broj utovarenih vagona povećao se za I6 hilj. prema septembru 1934 g. i iznosio je 153 hilj. Ako se uzme u obzir period od maja do konca septembra, to povećanje iznosi 40 hilj. vagona.

Za rečni saobraćaj imamo podatke samo do meseca jula i oni u Ovoj godini pokazuju dosta jako smanjenje. Obratno je sa pomorskim saobraćajem koji se od meseca aprila stalno роvećava prema prošloj godini. U avgustu to povećanje iznosi 252 hilj. tona, pa je tonaža svih brodova iznosila 2,03. mil. Kako je naša spoljna trgovina po količini porasla za svega 11.577 tona, to ovaj porast saobraćaja pokazuje u isto vreme i povoljan razvoj naše unutrašnje trgovine.

Nivo cena na veliko popravio se za 4,6 poena prema septembru prošle godine i za 3 poena od prošlog meseca pa ižnosi 67,8 (1926—100). To je povećanje došlo uglavnom zahvaljujuči skoku indeksa biljnih proizvoda koji iznosi 78,1, što znači povećanje za 30 poena prema septembru 1933 godine, za 17 poena prema istom mesecu 1934 o. i za 10,5 prema mesecu avgustu.

Kao što smo već napred naglasili, ne može se još znali” da li taj nivo cena pretstavlja, s obzirom na'slabiji.prinos, kompenzaciju. indeks životinjskih proizvoda pao je naprotiv prema septembru 1934 za 1 poen i iznosio je 53,6, što znači DO nje od 0,5 poena prema mesecu avžustu. 5:

Indeksi mineralnih i industrijskih produkata malo su se popravili i iznosili su 80,4 odnosno 67,3.

Cene na malo u Beogradu pale su za 1,4 poena па. 68, 4. prema septembru 1934, dok su u neznatnom. porastu. prema; mesecu avgustu. Pad kod indeksa živofnih namirnica iznosi 0,6. i on stoji na 70,9. Nešto je veći pad kod odevnih predmeta