Народно благостање

Страна 740 НАРОДНО

mogućuje redovno snabdevanje lekovima i ostalim neophodnim inventarom. Iz tih razloga stvoren je veći broj poslovica, kao što su »Beži od bolnice kao đavo od krsta« ili »Radije u pakao nego u boln:ću!«.

Ovakvo stanje bolnica ne zadovoljava potrebe narodnog zdravlja ni u kom pogledu. One ne mogu da vrše funkciju u smislu pobolišanja narodnog zdravlja, koja im je namenjena preko države i koju je ova u svima zemljama preuzela na sehe. Ustanova Ministarstva narodnog zdravlja za ovo nije dovoljna. Potrebna su sretstva, koja je pozvana država da stvori. Narodno zdravlje pretstavlja danas jednu od prešnih briga državne politike. Negovanje i podizanje zdravlja naroda važno je sa ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog gled ta.

Данас, када се толико говори 0 „широким“ 'и „најширим“ самоуправама и када један зелик део народа гледа у томе сређење државе, поставља се као једно од најважнијих питања њихово финансијско уређење. О томе проблему донело је љубљанско „Јутро“ недавно врло интересантан чланак.

Финансијски проблем самоуправа. Полазећи са исправног становишта да без финансијске самоуправе нема ни политичке, да без децентрализације финансија пема ни децентрализације управе, и не улазећи у питање „ширине“ самоуправа, „Јутро“ тражи да држава 3аједно са делокругом отступи и одговарајући део фичавсијских извора. Не би смело да се понови више оно што се је догодило са областима које примајући на себе разне терете (болнице, путеве итд.) нису имале осигурана сретства, него тек обећање државе да ће им дати одговарајућу дотацију. Слично се је после догодило и са бановинама, само што оке опет за покриће својих расхода морају подизати прирезе до несносне висине,

Врло је тачно његово становиште оприрезима. Код њих се полази са поставке да је основно оптерећење праведно. Као што знамо то није увек случај, па је последица приреза да се неједнакост још и повећава. Друга му је врло лоша страна и то што се тај терет сноси заједно са државним па тога ради пада нерасположење у првом реду на државу.

Сигурно је да се прирези не могу потпуно искључити али се принцип да држава са теретом предаје самоуправи и одговарајући порески извор мора задржати као правило.

Ако се на то не обрати довољна пажња врло је вероватно да ће самоуправе већ у самом почетку, па ма како оне биле широке, бити осуђене на пропаст.

Потпуно се слажемо са мишљењем „Јутра“ иако сматрамо да је проблем још много тежи.

По нашем мишљењу тим „широким' самоуправама прети још једна велика опасност. Тачно је да оне морају бити независне у својој финансијској политици али је тачно и то да су до сада односиле грдне новце а да нису дале готово вишта.. Њихова финансијска политика била је до сада увек подложна свим могућим моментима, личним, политичко-демагошким итд. који цемају савршено никакве везе са финансијским начелима. (Осим тога су користи од њих билеу великом несразмеру са теретима, које су проузроковале. Далеко смо од тога да се противимо самоуправама, без обзира на њихову „ширину“, ако је то политичка потреба. Хтели смо упозорити само на то да се било код реорганизације садашњих бановина, било код њиховог проширења мора BOдити озбиљног рачуна о финансијским проблемима.

Могло би, се наиме иначе догодити то да финансијске самоуправе закопају идеју самоуправе уопште и да не донесу оно смирење које се од њих очекује,

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 47 На наш напис „Истине и заДуплика „Трговском блуде о скупоћи“ (бр. 45 од листу“ по питању 2 новембра т. г.) љубљански скупоће „Грговски лист“ одговара тешажопаштттчашшташта нам извртањем, делимично намерао, а делимично из незнања. Док је у свом првом напису заступао тезу о неоправданости акције противу

скупоће, сада каже да му је главно било тврђење о нецелисходности акције на бази закона од 1922 год. Ту се слаже са нашим гледиштем на начин и методе којима су се код нас служиле власти приликом сузбијања скупоће помоћу поменутог закона. Међутим то су у првоме чланку биле узгредне напомене „Грговског листа“. Теза његовог. написа била је у указивању на нелогичност акције за подизање цена ес једне и незадовољство с повећањем цена с дру= ге стране. „Грговски лист" не познаје, изгледа, логичке законе када брка главно са споредним. То становиште, које одговара сталешким интересима његових господара, ми смо подвргли критици са гледишта интереса општости не претпостављајући ни једног момента да би се „Трговски лист“ могао сложити са нашим гледиштем. Када би то било онда бисмо посумњали у исправност свога гледишта.

Друга замерка ,Трговског листа“ односи се на проблем цена и скупоће. За „Трговски лист“ је нова ствар, да је скупоћа однос између цена и производних трошкова у датом тренутку. По њему цео свет сматра скупоћу несразмерно високим ценама животних намирница у односу према другим ценама, нарочито надницама. Колико је тачно ово тврђење „Трговског листа“, најбоље могу показати следећи примери. Најјевтинији пар ципела у Европи за Абисинце толико је скуп да три четвртине њих иду боси. Или, други пример: када би фабрике шећера цену спустиле толико да шећер продају 50% испод производних трошкова, његова потрошња би била још увек мала, иако се не би могло рећи да је скуп. Ови примери показују карактер нове теорије „Трговског листа“, коме би требало да зна да се тео-= рије не могу измишљати, већ се оне уче из књига,

Скупоћа се може посматрати са више гледишта. У нашем жапису ми смо је посматрали са калкулаторног гледишта, које је једино могуће када се има у виду акција за сузбијање скупоће. По члану 8 поменутог закона, скупоћа се састоји у несразмерно великој квоти добити у цени. У закону се нигде не говори о величини прихода и надница.

Врхунац извртања „Грговског листа“ претставља тврђење да смо тобоже рекли у поменутом напису, да картели и трустови нису проузроковачи скупоће. Упркос томе што имамо прилично искуства из полемике са сталешким органима па и „Трговским листом“ нисмо могли претпоставити, да се у подметањима може отићи тако далеко. У нашем напису ми смо констатовали само следеће: „Он пребацује питање скупоће животних намирница на терен борбе противу картела. У овом погледу гледиште ,/ЛГрговског листа“ идентично је са гледиштем београдског „Занатлије“. Ми не видимо из чега је ,/Грговски лист“ могао извести горњи закључак. Уосталом, да бисмо спречили даља подметања у овом питању, уколико је то могуће с обзиром на менталитет ,ТГрговског листа“, ми га можемо улознати и са нашим гледиштем на скупоћу у вези са питањем картела. Питање скупоће картелисаних производа је фактично. Никакав се суд о томе не може донети док се не упореде цене и производни трошкови и то за сваки картел појединачно. Ми нисмо тврдили да картел не може бити проузро-= ковач скупоће. Али не можемо допустити ни то, да се а приори у виду пароле, поставља једно овакво генералисано тврђење из економске области ничим недоказано. Што се тиче државног надзора над ценама картела, ми упозоравамо „Грговски лист“ на број 50 од 9 децембра 1933 год.