Народно благостање

о · Италија | је забранила: сваки извоз добара | _ потреб- НЕ

них за исхрану. Изузеци се могу учинити само са дозволом

пе Министра“ финансија. За другу робу остају на снази доса» дашњи прописи уколико се ради.о извозу у земље које нису |

прихватиле санкције. У тав. „санкцијске“ =) може вршити само са посебном дозволом. бије "Увоз добара неопходно потребних вршиће пл

земље 15205 се

ни увозници. Увоз осталих добара, наравно само из. земаља | на санкције и то Пи ко- |

__које нису. пристале a "дичинама: слободан. је.

— Preko Danciga pojačao, se u poslednje vreme 12М0%

.. žita u Italiju. Početkom novembra upućeno je 10 hilj. tona suvim _ butem, preko Švajcarske, a sredinom meseca otišlo је Oiprilike :-isto. toliko morem.

— Amerika je ОТАЦА MU starih lađa:„koja hoće da ih upotrebi kao staro. gvožđe.

Italiji

507. e Proikom: pregovora o cemi mađarske pšenice između

Pi а i Mađarske rešeno је да cena·može biti i veća od 20

- Šil: DO metr.. centi, samo u tome slučaju treba razliku: između

. ugovorene i stvarne cene nadoknaditi. povećanjem dobitka austrijskih izvoznika.

_ СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА | —- 93% од 438.566 енглеских рударских радника изјаснило. се, да ће водити до краја борбу за повећање „надница. После ове одлуке заоштреност односа између рад| "ника H послодаваца постаје све већа и штрајк се очекује овакога часа. Садањи односи Ју многоме потсећају на 1926 у којој се одиграо највећи социјални сукоб у Европи. Тадањи генерални штрајк рударсках радника трајао је седам месеци. Радници траже линеарно повећање свих надница за "два шилинга по шихлти за одрасле и.један шилинг за младе раднике, као и закључење јединственог тарифског уговора за целокупву угљарску индустрију. Послодавци наводе да би „ово повећало продајну цену тоне угља за 1 шилинг и 10 „пенса што годишње претставља 18 мил. фест. односно толиоко колико износи добит свих PJAHOKA угља за последњих шест година.

— „На скупштини сплитске радничке коморе, у знак у протеста противу управе, радници су напустили скупштину ои ова је наставила рад са тројицом радника. Поа буџет "коморе предвиђа расходе од 537.070 дин. = За прошлих пет година ( 1930—34) просечни број оситураних радника. у нашој земљи био је 692.151. Од овога Фило: је осигурано: код Сузора 568.105 или: 52: 08%, код Враотинских благајни рударских и топионичких радника 39.899 или 5.76%, код хуманиларних фондова саобраћајног особља државних жељезница 81,541 или 11 :18%, код“ Болесничког - фонда особља. речне пловидбе - 2.606 или 0.38%. У појединим годинама апсолутни број осигураних радника и намештеника кретао се:овако: 1950 г. 76/.774, 1931 г. 735.212; 1032 r. 655.057, :1933:.7. '639.150, 1934 г.- 663.565. "У периоду 1930—54 “број осигураних код појединих установа осигурања смањио "државних железница 81.54: или 11.78%, код Болесничког „благајне за::4171 или 10.9%, код Фонда особља државних железница за 11.976 односно 13.4%, док се код Фонда особља речне пловидбе показује повећање за 160. или 6.2%. = Савез рударских радника Југославије одржао је освој трећи редовни конгрес "20 овог месеца у "Параћину. У резолуцији, коју је на крају заседања донео, конгрес тражи сода “се "обезбеде радничке зараде “од предузећа која, неуредно мрокаћају раднике и: да се установи тун' ларитет у управама клератинских благ ајна. Осим тога: у резолуцији бе констатује "НА данашње управе у Радничким. коморама: чису“ прави изag: расположења“ 0 већ- “су, шта. више, 0 ЗЛО њихове воље,“ 0 50855 5 Је o 0

__НАРБОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр. 49

O _ за првих седам месеци 0. г. умрло. је 1758 чланова

осиг гураних код Сузора. Од. овога отпада 1378 на мушкарце "и 380 на жене. |

ДУ Љубљани је одржана велика скупштина прађе-

винских радника. У резолуцији траже осамсатно радно време

и најмање 5 динара на сат.

— У Љубљани има 18.916 радника. Највећи део отпада на занатско радништво (32,53%), затим на индустријско (17,57%), кућну послугу (15,92%), трговачко особље (14,28%). Од тога броја отпада 8.707 на женску радну снагу, која је разумљиво упослена у највећој мери као кућна послуга, Значи дакле да на сваких 100 радника долази 85 радница. Наднице жу међутим доста слабе. Свега 57,2% радника има дневну зараду већу од 24 динара, а тек 20.57%

већу од 48 динара,

НОВЧАРСТВО

— У аустријско-талијанском платном промету настале су тешкоће, које спречавају аустријски извоз у Италију. Поводом тога поведени. су преговори приликом којих су учињени следећи предлози: да се слободне дознаке повећају са 1.000 на 10.000 лира; да се за исплату једног дела извоза у Италију употребе аустријске хартије са сталним укамаћењем, које поседују Талијани и тиме избегну губици на курсу.

— Министар пољопривреде прописао је нов Правилник о вршењу прегледа задруга (савеза) и о фонду за покриће трошкова прегледа извршених у вези са молбама задруга. Фонд за прегледе образује се приносима које уплаћују сваке године кредитне и друге привредне задруге које примају улоге на штедњу и њихови савези, и то 0,54) од укупних износа уплаћених чланских удела и резервног фон-

"да исказаних у њиховом годишњем билансу.

— У Министарству пољопривреде одржана је конференција по питању о раздужењу колониста којој је присуствовао и сам Министар пољопривреде. Израђен је предлог, који ће Министар пољопривреде да изнесе Мианистарском савету, да се дугови кологиста у северним крајевима (Бачка, Банат, Срем, Славонија, Хрватска и Међумурје) отпишу са 50%, а у јужним крајевима, где је отање теже него у северним крајевима, да се отпише 80%. Исто тако предложено је да колонисти тај свој дуг могу плаћати у хартијама од вредности изданим или гарантованим од државе, и то по њиховој номиналној вредности. Треба напоменути да дуг колониста износи 90 милиона динара и да интересује 45.000 насељеничких породица.

— Француски листови јављају, да амерички девизни фонд за изравнање купује у великој мери француски фра-

нак помажуће, на тај начин, Француску Фанку у њеној борби

за одржавање златног стандарда, На исти начин франак помаже и енглески девизни фонд.

= Војвођански улагачи протестују против досадашњег решавања раздужења земљорадника. Место обвезница на којима оматрају да би изгубили 80% уложеног новца, они предлажу издавање државних банкнота,

:— · Овлашћене банке могу по визираним путним исправама продавати нашим држављанима, као и странцима који стално живе у нашој земљи, страна платежна сретства до 3000 динара ако је виза издана за Албанију, Аустрију, Бугарску, Грчку, Мађарску, и Румунију, а до 5000 динара на

"визе за остале земље,

— У Румунији „је уведен нови режим за стране девизе.

"Отеада их ИЗВОЗНИЦИ "морају предати једној. од 8 повлашћеHHX банака по курсу који установи Народна банка, _ Један "део ће. "бити. предан. Народној банци за плаћања У иност [ ан"ству док ће се остатак продати на слободном тржишту,