Народно благостање

7. децембар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(прека 15

Владимир Предавец

КУЋНА ЗАДРУГА

Један социјадногекономски реакционаран захтев лечења пољопривредне. Криве

ТЕЗА Г. ПРОФ. ИВШИЋА |

Хитлерови земљораднички закони довели су и код нас неке на помисао да би требало ускрснути наше кућне задруге. Интересантно. је код тога да личности које то мишљење заступају, припадају врло различитим политичким и социјалним правцима.

би му биле економске и социјалне последице.

Један од заговорника институције кућних

задруга је и г. проф. Ившић. У својој књизи: „Темељи сељачког законика“ он износи следећу тезу:

У другој половини 19 века наши су законодавци под утицајем западно-европског индивидуализма створили законе који су деловали разорно на наше кућно задругарство.

Његова пропаст изазвала је распарчавање

Већ сам тај факат показује да једни или други немају тачне претставе о томе шта су биле наше кућне задруге, а нарочито не о томе шта би значило њихово поновно увођење и које

сељачких господарстава! и повукла их. у кризу. Лоше последице те распарчаности опазиле су и

_ друге државе па су и настојале да је спрече за-

конским мерама. Најприродније је да се то учини и код нас. Само што не треба у томе циљу копи-

рати страно ORO BI IPO HePO;,Bayba a CTBOpH-

мо своје које ће бити изражај наше: душе“. Једна

· од таквих институција је наша кућна задруга. Њено законско оживљавање оправдано је тим више

што су је закони и упропастили и што ће њено поновно увођење значити и спас наше пољопривреде. ;

Ми се са том тезом не можемо сложити. Не можемо прихватити тврдњу да је законодавство узрок распада кућних задруга.

За проучавање могућности успостављања кућних задруга потребно је пре свега упознати се са узроцима њиховог распада.

ШТА ЈЕ ПРОУЗРОКОВАЛО РАСПАД КУЋНИХ ЗАДРУГАР

Сматрамо да тај распад има својих унутрашњих узрока у самој задрузи и спољних, у промени економске, социјалне и културне структуре друштва. У почетним ступњевима привредног развитка право својине на земљу није припадало појединцу већ. групама. Те су групе постајале све мање да преко кућних задруга заврше и код нас као и другде на инокосној породици.

Кућне задруге су дакле један ступањ еко„номског и социјалног развитка који је под разним утицајима добијао и разне облике. Тако јеим код нас добио своју специјалну форму. Као што је био природан развој од колективизма веће групе до кућне задруге, тако је исто природан и прелаз од ње до индивидуалне својине. Интересантно је у том погледу мишљење г. д-р Драгољуба Јовановића: „Сеоски комунизам је био добар у почетку: племеници су се штитили, морали

су на време да обраде земљу и оберу плод, мора-

ли су да живе у слози. Али он је заводио једнакост у подели производа што је рђав услов за унапређење. Зато он значи сиромаштво. Незгода

за јужно-еловенску задругу почела је онда кад је земљорадња узела већи значај него сточарство и. кад је требало производњу. i Ба тој

она није била способна. '%)

То је тачно, али има још нешто. Потреба | BHтензификације настаје тек када је задруга прешла из натуралне у новчану привреду Последица овога које су деловале на распад задруге, има више. Та"ко на пример са уласком новчаног елемента у при-

вреду кућне задруге настаје и појам индивидуал-

ног власништва. [По својој природи новац је врло лако дељив; стога и у задрузи свако тражи свој

део чим она стане претварати своје производе и новац.

%) Аграрна политика 135—6.

_њу под условима које је он створио.

Осим тога и улога кућног домаћина постаје знатнија. Пре је његов задатак био ограничен на то да претставља задругу, да расподељује посао и, што је било доста ретко, да подузме коју дисциплинску меру. Злоупотребе је могао углавном вр-

„ шити код овог последњег па је и само код тога

могао наићи на јаче незадовољство и отпор код чланова. Чим се у кући појави новац у већој мери, поље могућих злоупотреба постаје много веће. Па не само то; сад и остали чланови могу доћи у прилику да утаје један део на пр. од продаје. То мора да роди сумњу, незадовољство и падање ауторитета. Затим, један велики део земљорадника мора да тражи нуззараду у творници или слично. Тешко је замислити да ће један члан хтети да даје зарађени новац у задругу у којој је све заједничко осим одела, накита и породичних успомена.

То је још могло да буде онда када је задруга задовољавала готово све потребе. својих чланова. Данас се, међутим, један велики део по1 добара мора набављати изван к

· Јасно је према томе да. У. ce е распале под. утицајем извесних сила. бу дошле као последица вишег ступња економске културе и социјалног развоја, исто тако као што су могле настати и развити се само на извесном нижем, ступНе смеју се заборавити ни промене које су настале код појединаца. Чим је наш сељак постао свестан да може да постоји индивидуално власнишиво, ослабио је код. њега осећај привржености задрузи.

"Не бисмо се могли сложити ни са тврдњом да је кућна задруга продукт психе нашега народа. Да је то збиља тако онда је он не би почео напуштати чим му је либерално законодавство дало за то прилику.