Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |.

Бр 50

Страна 792

Из података, које је објавила Народна банка за месец октобар, добија се следећа слика извесног броја грана наше народне привреде. Нарочито је велико побољшање код индекса цена пољопривредних производа, као што смо на то већ упозорили у чланку „Идемо ли у сусрет повраћају сељачког благостања“ у прошлом броју нашега листа. Исто се тако доста знатно повећао извоз од 425 мил. колико је износио у октобру прошле године, на 494 мил. динара. Кроз првих десет месеци ове године извезено је- робе за 3.268 мил. динара, за 226 мил.

Наша народна привреда у октобру

динара више но у истом раздобљу прошле године. Увоз је

у месецу октобру износио 395 мил. динара, што значи за 46 мил. више но прошле године, а за 107 мил. више но У месецу септембру.

Иако су и извоз и увоз у октобру обично већи него у септембру, ипак је тај пораст ове године изванредно ве-

лик: 110 мил. динара у извозу и 107 мил. у увозу. Увоз у раздобљу јануар—октобар изнео је 3.015 мил. динара и већи је за свега 43,3 мил. динара од ЈЕ ла у

истој периоди прошле године.

У саобраћају је исто тако очито побољшање. Број утоварених вагона у месецу октобру изнео је 170 хиљада према 153 хиљ. у месецу септембру и истом броју у месецу октобру прошле године. Ако се узме у обзир период од маја до конца септембра, то повећање износи 57 хиљада вагона. За речни саобраћај имамо податке само до месеца септембра. Иако је тај месец бољи од месеца августа, још је увек осетно смањење од 30 милиона километарских тона или 41,6%. Обратно је међутим код поморског саобраћаја; ту имамо додуше смањење према месецу августу, али је то. нормална појава. Повећање према месецу септембру прошле године износи 138 хиљ. тона.

Број осигураних радника показује извесно повећа„ње и премашио је за 5,7 поена индекс месеца октобра 1934 вод (1928=100). Како се је повећала и наша рударска зпрбизводња то можемо закључити да и у индустрији по(стоји извесно побољшање.

O О државним приходима и расходима говоримо на другом месту.

б__-- ______- Povećanje diskontne stope Francuske banke, o kome smo pisali u prošlom broju, privuklo je ponova pažnju па međunarodno kretanje kapitala.

Put francuskog zlata, kao i ostaloga kapitala, koji se ovoga momenta seli, vodio je u Sjedinjene Američke Države. U broju 41 mi smo ukazali na kretanje zlata, koje je počelo početkom septembra i imalo za posledicu veliku čvrstoću do-

_ Uzbuna u Americi zbog velikog priliva zlata

„članica ne dovede do kreditne inflacije,

au Od tada kretanje zlata neprestano гаје. Prema izveštaju Njujorške federalne rezervne banke u septembru mesecu u S. A. D. je ušlo 220 mil. dol., a u oktobru 290 od čega 155.7 potiče iz Francuske, 108.1 iz Engleske i 38 iz Holandije.

Dok smo pre mesec dana mogi! da konstatujemo obim i pravac kretanja zlata, danas već možemo nešto reći i o tome

šta je bilo sa ovim zlatom u S. A. D. Amerikanci su kretanje

zlata, naročito od početka ove godine, posmatrali sa velikom pažnjom verujući da je po sredi bekstvo kapitala.

Naročitu pažnju privlačio je porast inostranih poftraživanja kod američkih banaka. Ulozi inostranih banaka kod Federalnih rezervnih banaka bili su početkom novembra 25.4 mil. dol. odnosno za 16.5 mil. dol. ili 200% viši nego u istom mesecu prošle godine. U ištoj razmeri porasla su i inostrana potraživanja kod privatnih banaka. Ulozi ihostranih banaka kod banaka članica iznosili su 372 mil. dol. prema 123 u 1934 g. Na efektnom tržištu primetilo se jače učešće inostranog kapitala. U izveštajima njujorške berze ukazuje se, da se u poslednje yreme znatno povećala kupovina akcija za račun inostranstva. Pretsednik njujorške berze za akcije, posle svoga puta u London, Amsterdam i Berlin, podneo je izveštai u kome konstatuje, da je na ovim tržištima primetio znatnu kupovinu američkih hartija od vrednosti, naročito od strane engleskih osiguravajućih društava i investmen trustova. U vezi s ovim takođe je interesantan i izveštai United States Steel Corporation po kome se koncem septembra 460.000 akcija nalazilo u rukama inostranstva prema 400.000 u istom vremenu 1934.

Ovaj priliv kapitala nije ni najmanje obradovao Amerikance. Naprotiv, on im zadaje veliku brigu. Novi kapitali poslužili su isključivo povećanju bankarskih rezervi pošto od njih nije mogla da bude učinjena upotreba za proširenje kredita, ili su otišli na berzu na kojoj sada: postoji u izvesnoj meri polet, koji je posledica. vračanja poverenja. Amerikanci se boje da kupovine od strane inostranstva. ne oteraiu berzanske kurseve suviše u vis, što bi moglo da prouzrokuje ponovno padanje. Oni se boje da znatno, povećanje suvišnih rezervi banaka Ali njih najviše zabrinjava, da se sadanji kapitali posle smirenja političkih prilika u Evropi, ne počnu iznenada vraćati te da time kreditnu ekspan= ziju i polet na berzi dovedu do ponovne katastrofe.

Otuda potiču i predlozi da se onemogući stvaranje suvišnih rezervi ukoliko ove potiču od odbeglih kapitala, Traži se da federalne rezervne banke ponova pristupe prodaji državnih papira što bi prinudilo banke da u ove ulože veći deo. rezerve. Ali pošto bi ovo moglo da ošteti državni kredit, to se predlaže da se povećaju obavezne rezerve banaka članica kod federalnih rezervnih banaka i to za onoliki iznos kol:'ko iznose suvišne rezerve nastale od priliva zlata. Najzad, postoji i niz drugih predloga u cilju smanjenja kredita za špekulaciju efektima. Pošto do sada nije ništa učinjeno, a rezerve rastu ı dalje, to se ne isključuje mogućnost nove inflacije.

_ дева а 6

ОБАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА

Жалимо што нисмо у стању да објавимо критику на монетарно-политичке погледе г. др. Кожуља и другова.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Da MW učvrstila svoju novu madmoć na svetskom tr žištu zlata, Argentina namerava da stvori naročitu organizaciju šžitarstva. Od deviza dobijenih od trgovine žitom, a. koje nisu

upotrebljene usled skoka cena na svetskom tržištu, sagradiće se.

mnogi silosi i elevatori. Novim zakonom o žitu stvara se naro-

čita komisija za žito i elevatore čiji će zadatak biti da standardizuje argentinsko žito.

—.U Italiji određena je maksimalna cena za kukuruz na 80 lira po metr. centi franko vagon otpremna stanica. Za bolje vrste sme se zahtevati najviše 3 lire više. Naročite niže cene uvedene su za organizaciju za zimsku pomoć.

= Управа државних монопола одобрила је да «се у идућој сезони у целој земљи може засадити 1.446 мил. струкова дувана. Откупна. цена дувана за _идућу годину. повећана је за 20%.