Народно благостање

Страна 808

vima na granici Jugoslavije i u blagajnama francuske окираcione vojske u Mađarskoj. Mi smo tai zahtev odbili sa sledečom molivacijom: U mesecu decembru izvršena je nacionalizacija austro-ugarskih krunskih novčanica, koje su se nalazile na našoj teritoriji, i odmah zatim dekreftirana zabrana izvoza istih. Prema tome ako takvih naših novčanica ima u inostran-

stvu, ope su samo nezakonitim putem mogle tamo stići. Od.

mas se ne može iražiti da nagradimo krijumčare, primajući te .novčanice u zamenu za krunsko-dinarske. Naši su saveznici usvojili ovo. naše gledište. Slučaj je, dakle, identičan ili upravo naša je mera bila malo. strožija, jer su pomenute krunske novčanice stavljene van stečaja i oglašene za non-valeur, dok

·Nemačka prima još uvek svoje novčanice na vezane račune.

Француска је 29 новембра одобрила Лавалове декрете издате на основу овлашћења која је добио пре пола године; тиме је одобрена дефлација као средство за сузбијање кризе.

(Ово накнадно одобрење досадашњих мера значи

још увек дефлација у Француској

„уједно и одобрење да се оне наставе. Зачудо, оно долази

„управо у тренутку када се видело да је досадашња дефла„ција била недовољна. Данас ситуација није много боља него пре пола године. Буџетске уштеде могле су се, ра„зуме се, чинити само у другом полугодишту 1935, а биле „су прорачунате за целу годину; осим тога, биле су осно-

„ване на приходима који нису остварени. Дефицит који је

„требало. уклонити, опет је ту, и наступиле су исте после-

жице као пре пола године. Овоме су допринеле владине

критичке и програмске изјаве, а да не говоримо о општем страху парламента од одговорности за владин рад. Да се

„ве би поновила непријатна изненађења у погледу прихода,

као основа за. предрачуне неће се више узимати просто

просечни годишњи износи из ранијих година, него један

коефицијент из последњих 12 месеци.

Осим тога су још једном, као одговор девалвациони„стима: са Реноом на челу, јасно објашњени разлози и последице дефлационе политике. Она се образлаже једним фи"нансијским и једним привредним захтевом. Илузија богатства, створена инфлацијом, завела је државу те је од 1928 на даље огромно повећала издатке; то (је она несметано смогла да чини доклегод се могла поуздати у кредит зе-

"мље. Али кад се 1935 није више могло наћи кредита за по-

кривање дефицита, остало је као једини излаз прилагођее издатака приходима. Осим тога требало је издатке још

"више смањити, јер се морају смањити и приходи. Оптере-

"ћење земље бивало је, разуме се, и поред све кризе све "веће, и није више било ни у каквој сразмери са могућно-

"стима привреднога дохотка; стога се оно све више осе-

ћало као сметња. Декретима је дакле била сврха да уклоне дефицит и државног буџета и да олакшају пореске терете. Осим тога

| имали су да спроведу и извесно умањење добитка и сни-

жење каматних стопа, најамнина и робних цена; то је од-

говарало смањењу плата и ренти. Тиме је започело опште

"снижавање цена које је суштина дефлације.

„Одбија се, као једностран, приговор да се на тај начин смањује и куповна снага, а с њоме и привредна ак-

_ тивност. Потрошачима су смањени приходи, али и произ-

вођачима су смањени порески терети. У ствари се, дакле, Укупна. куповна снага и не мења; друкчија је само њена рас|подела. Ова промена треба да пренесе куповну снагу са "оних који чувају новац, на привредне кругове за које овај

"процес значи снижење трошкова, тј. повећање добити и

"снижење цена. Укупна куповна снага, дакле, остаје иста, "али се ипак оживљују производња и продаја што опет сма-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 51

њује незапосленост и подиже животни стандард. Овим повећањем куповне снаге и промета повећавају се и државни приходи; то се врло убедљиво види у Немачкој, а има примера за то чак већ и у Француској.

Влада, међутим, као да је била недоследна; она је, изгледа, заједно са Француском банком и поред свих ортодоксних начела учинила у нужди корак ка проширењу кредита, Забринута за иницијативу за оживљење привреде, Влада је предузела јавне радове. Немајући ликвидних средстава изгледа да је прибегла новчаничним кредитима: то се може закључити по великом повећању меничног портфеља Француске банке са 4 милијарде средином маја на преко 8 милијарди крајем јуна. На то не само да је од јула наступио застој и преокрет у паду индекса производње и порасту броја незапослених, него је дошло опет до пораста индекса цена. Ово последње, међутим, не само што парализује све дефлационе мере, него ствара и још гору сметњу: јер, чим престану новчанични кредити, мора онда доћи до поновног пада.

===" U vezi sa pregovorima sa Апstrijom, Čehoslovačkom i Jugoslavijom Mađarska: se opet vratila jednoobraznom određivanju vrednosti deviznih kurseva. Na devize u kliringu i prometu sa Švajcarskom, Belgijom i Francuskom računa se prilikom uvoza dodatak od 41%, a.prilikom izvoza od 38%; to računski odgovara dodatku od .13% odnosno 10% u prometu sa Austrijom. Kod deviza od slobodnog prometa, tj. kod onih koje ne potiču iz kliringa ili od kompenzacija, ove se premije povisuju na 53% odn. 50%. Za privatne kompenzacije nije predviđeno nikakvo opšte regulisanje, jer one ne tangiraju devizno tržište.

Ovim preuređenjem opet je ukinut sistem tzv. kompen-= zacionih povlastica koji je mađarska Narodna banka uvela krajem 1932 godine. Ovaj sistem je obuhvatao i slobodni ı klirinški promet. Uvoznici bili su odelieni od izvoznika. Devizni promet bio je usredsređen kod Narodne banke; ova je pri dodeljivanju deviza za uvoz naplaćivala ažio koji |e iZzVOZniciта дауап Као premija pri otkupu njihovih deviza. Sistem je imao svrhu da unapredi izvoz i ograniči uvoz na naipotrebnije sirovine. Naročita elastičnost i prednost sistema trebalo je da bude to što u njemu nije bilo jednoobraznosti, nego je obim izvoznih povlastica i ograničenja uvoza određivan različito prema vrsti robe, roku i zemlji kuda se izvozi, odnosno odakle se uvozi. Premija je varirala između 13% i 55%. Ali time je određivanje cena postalo nepregledno i zamršeno, te je izvoznicima nedostajala stabilna osnova ха Кајkulaciju. Krajnji efekt bio |e da se cela privreda, trgovina i proizvodnja, uputila novim, neprirodnim pravcima, upravljajući se po odlukama Narodne banke.

Sada je ukinuto ovo devizno-plansko dirigovanje i privredi je omogućen povratak na njene prirodne i tehničke osnove. Sada će postati naročito rentabilan izvoz onih artikala kod kojih je do sada premija bila niska, i verovatno je da će tu nastupiti povećanje izvoza, odnosno proizvodnje; s „druge strane, oni artikli čiji je izvoz do sada potpomagan premijama od preko 50%, neće više pružati onoliki dobitak kao ranije, ili se možda uopšte više neće izvoziti, tako da kod njih mora doći do smanjenja proizvodnje. Šta će sada biti, teško je dakle reći. Uglavnom se može kazati da su stvoreni novi uslovi za. OŽiVljenje izvoza, pošto su nove premije sigurno veće od prosečnih ranijih. Stvarno povećanje, međutim, zavisi od razvoja nivoa cena u zemlji; ovaj će sada biti jednoobrazniji, jer ел "уаlutni sistem opet izjednačen.

Najzad i penge depresiran

| Ova jednoobraznost deviznih premija istovicmeno prvi put omogućava: da se praktična „depresijacijaı izrazi brojevi a;

\.