Народно благостање
4. рат 1936.
ДОГАЂАЈИ
— „ITlomumpka” од 22 децембра, Карактеристичан коментар доносећи вест о тестаменту "0 заоставштини поч. Летића 004. епископа Георгија Летића, између осталога, каже: „Ефективна вредност заоставштине поч. др. Летића не може се тачно проценити, 'пошто се махом састоји из хартија од вредности и уложних књижица“.
Горњи коментар врло је карактеристичан. По среди је или галиматијас или знак времена. До сада је важило да имовина састављена из хартија од вредности и уложних књижица претставља најчистију ситуацију пошто су по среди две објективне вредности уочљиве на први поглед. Уложна књижица вредела је онолико колико је да њој било означено. Хартије од вредности пак, уколико нису претстављале вредност на њима (назначену, имале су курсну вредност. Код таквог стања ништа није било лакше него утврдити вредност имовине састављене из ових двају елемената. Тешкоће и спорости утврђивања вредности имовине бивало је у случајевима у којима су одлучивале и субјективне околности. Код хартија од вредности и уложних књижица вредност претставља објективну чињеницу подједнако вредећу за свакога. Горњи коментар међутим, то негира. Из њега излази, да су се објективне вредности толико пореметиле да утврђивање њиховог ефекта наилази на тешкоће. У овом другом случају он потврђује становиште да се капитализам налази одиста у кризи.
== =U0-==——=0=Z=zIz==
| ——_— “”TYr =
У члану 2 Закона о осигураРеформа старања о неза- њу радника од 1922 предвиђе-
посленим радницима но је, да ће се осигурање радника за случај незапослечости уредити доцније. После пет година (1927) донета је Уредба о организацији посредовања рада, којом је при Министарству социјалне. политике установљена Средишна управа, чији су органи били јавне берзе рада, њихове подружнице и експозитуре. Главни задатак' ових установа био је да посредују око упослења незапослених радника. Међутим, у периоду депресије, услед све већег броја незапослених њихова главна функција постала је помагање незапослених. Да би се створила сретства за извршење овога задатка, финансијским заковом за 1932/33 повећан је принос послодаваца и радника, који наплаћују органи Сугора уз остало осигурање, са 1.8 на 3.6% не-
|
дељно од једнодневне обезбеђене наднице. Тако повећано
принос даје годишњи бруто приход од 20 мил. дин. Остали
приходи били су: од такса за повлашћену вожњу (око
50 хиљ. годишње), и 5% прихода Државног фонда за јавне радове на основу Уредбе о извођењу јавних радова одокто-бра 1934 (3—3.5 мил. дин. годишње). Ова сретства служила су за покриће административних расхода, за образовање ре"зервног фонда и за давање помоћи: редовне, путне и ванредне. Редовна помоћ састојала се из личне и породичне; прва је износила дневно највише 10 дин. а друга 18 дин. Трајала је најдуже 6 недеља. Ванредна помоћ давала се у случајевима трајне незапослености и износила је највише 300 дин. за незапосленог и 300 дин. за његову породицу у току једне године. У 1934 на име ових помоћи исплаћено је 11.3 тил. дин.
" На основу ове Уредбе сада је донета Наредба о збрињавању. незапослених радника и намештеника. Она прет"ставља систематизацију досадањег посредовања рада и помагања незапослених, које сада постаје главни задатак уста-
нове посредовања рада. Оредишњој управи посредовања рада.
(8 помагања незапослености одређено је за главни задатак
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
И ПРОБ.
старање о стварању могућности за упосљење незапослених радника. То ће она чинити: прикупљањем података о јавHMM радовима, организовањем радова за сузбијање незапослености, проучавањем питања осиромашења села и старањем о привредном јачању оскудних крајева, изналажењем сретстава за извођење потребних радова предвиђених У претходним тачкама итд. Из ових задатака излази да организација посредовања „није само социјалночполитичка установа. Јавне радове изводе држава, бановине и општине. Како бе и на основу Чега установа посредовања рада организовати радове, када за то нису предвиђеча никаква сретства,
нама је непознато. Исто тако не знамо на који ће се
начин Средишња управа старати о привредном јачању оскудних крајева или о изналажењу сретстава за извођење јавних радова. У чл. 71 наредбе каже се: „Градске и сеоске општине у сарадњи са органима посредовања рада, предузимају потребне мере у сврху сузбијања незапослености и помагања незапослених радника; у ту сврху обезбедиће потребна буџетска сретства за помагање својих незапослених оскудних општинара у катури или путем јавних радова или у готовом“. Овај члан најбоље показује недовољно познавање материје, која је требала да буде обрађена у Наредби. Постоји Закон о: општинама, којим су утврђене њихове дужности. Зна се тачко ко се може јавити у улози наредбодавца према општини.
Новом Наредбом извршена је донекле децентрализација посредовања рада и помагања незапослених. Поред јаваих берза предвиђа се и стварање посебних стручних берза рада са властитим месним органима. Исто тако могу се изузети из надлежности јавних берза рада послови посредовања и помагања незапослених за одређене скупине за које се укаже потреба појачаног старања и веће помоћи. Овде се очевидно мислило на изузимање приватних намештеника. Ми сматрамо да за то није било разлога ни у погледу посредовања нити помагања. У толико. пре, јер Наредба не предвиђа ни финансијска сретства нити посебне, веће помоћи за ове категорије. Излвајањем извесних скупина и стварањем посебних организација за старање о, њима ствара се сувишан бирокрапски апарат и поскупљују режијски трошкови. У овом погледу могло се користити искуством друсгих земаља, које настоје да службу посредовања и помагања што више централишу, ради смањења расхода, боље
. контроле и ефикаснијег испуњевања задатка посредовања.
(Систематизација помагања незапослених, · извршена овом Наредбом, 'обухвата само раднике осигуране код Сузора, уз извесна ограничења. Таколн. пр. помоћ за случај незапослености не могу уживати радници сезонских занимања у времену у које не пада њихова уобичајена упосленост. То важи у првом реду за раднике са села, затим грађевинске, шумске, цигларске раднике итд. Друго ограничење односи се на малолетне раднике до 18 год., који не уживају помоћ, ако имају породицу. Такође су од помагања искључени и сви пољопривредни радници пошто они не потпадају под 'обавезу осигурања. На тај начин круг интересената са правом на помоћ знатно је сужен. Врсте помоћи остале су исте као и до сада: редовне, ванредпе, путне и тренутне. Али су услови за њихово уживање знатно измењени, односно поошетрени. У свима земљама прави се разлика између
услова за уживање помоћи код осигурања за случај неза-
послености и код обичног социјалшог старања. Код нас, иако се ради о овоме другом старању, усвојени су услови првога. Тако право на помоћ имају: који су способни и вољни за рад, који су остали без упослења мимо своју вољу и који
имају најмање 15 год. Помоћ не уживају: лица ·отпу-
штена својом кривицом или која су својевољно напустила