Народно благостање

Т. јануар 1937. 0.

__ Pređiog budžeta grada Varaždina za 1997/38 god. iznosi 11,5 mil. din., za 1,3 mil. din. _Više nego U prethodnoi ik, Predlog: budžeta obuhvata || bolnicu i

Predlog ата. adi _Karlovea та 1937/38 god.

L-20,5 mil. din.,

proitnosti sa prethodnima, obuhvata i gradska .preduzeća. PL Za poslednje dve godine izdato ie u .Savskoi. НЕ vihi:27 „mil. din. iz državnih згефабауа za hidrotehničke. тећбтасјопе_ radove. U Primorskoj banovini. utrošeno je na ке гадоуе 96,1 mil. din. : ||

U — Francuska ukida odredbu zakona o dayalyaciji, kojom зе“ inostranstvu propisuje da sve svoje dugove: Francuskoj plaća” i dalie: po starom рате. Odredba se ukida, jer niko · u jnostranstvu nije pristao uz nju. Tako je пирг. Ацstrija Ovih · dana objavila da će dospele kupone francuskih tranša svojih · zajmova iz 1938 i 1934 platiti po _ јел (ursu.

O ПРИВРЕДА

— Талијански сенатор Боћардо навео је у сенатској дискусији нови аргуменат у корист картела. Он сматра да су. картели потребни за одржавање виших продукционих капацитета појединих предузећа потребних у случају рата. ИЗ разлога земаљске одбране, мисли он, потребно је у мирно доба омогућити предузећима, да одржавају веће капацитете. Код државних предузећа трошкови тор одржавања не претстављају проблем, него само код приватних. Ако би се међу овим допустила слободна конкуренмија они се не би могли одржати. Зато мисли Боћардо да је картелско повећање цена у овом случају опште корисно.

— Одредбе о пријави и понуди жита у Немачкој знатно су пооштрене. Пошто је обавеза понуде за хлебно жито протегнута на-све фирме, сада је обухваћено и жито за исхрану стоке. Јечам и 306, пре него што се продају неком другом житном савезу, морају се прво понудити властитом савезу. До сада је ова обавеза постојала само за количине изнад 5 тона. За 306 је обавеза понуде уведена и за продаје у оквиру властитог житног савеза; од тога су изузете само количине испод 5 метричких центи.

САОБРАЋАЈ

— Čehoslovačka će s izvršenjem programa za 1987 god. utrošiti za tri godine 635 mil. kruna za poboljšanje postojećih železničkih linija. Od toga otpada na 1985 god. 159 mil. Ki. 1936 god. 9240 mil. ı 1937 god. 236 mil. kr.

| — Prema novinskim места država će kupiti тел ište Za. podizanie moderne ložionice u Vinkovcima, koja će stati 50—60 miliona dinara.

"0 Епејезкој ба nove “Sodine Svi ОВ тогаји biti snabdeveni nesalomljivim :oknima. Od te mere: očekuje se” yeća Đežbednost saobfaćaja' i usled toga O auto" RO prometa, a i staklarske industrije.

i . = Francuski ministar saobraćaja podneo je Privredno! i}. savetu nacrt uredbe o uvođenju 40- -satne radne nedelje kod Železnica. Ako se Ova. uredba” primi, moraće se. postaviti skoro 200.00 ovih železničara.

~ „Промет. Панамским каналом порастао | цел у првих 9. "месеци 1936 према истом раздобљу. 1985 за. 2,2. „мил, регистарских тона. или, за 11%, Ha 22 мил. тона. Робе је. превезено, за. 3,4 мил. тоне или „18, 6% више. Највише је пре: вожено дрвене грађе, челика, гвожђа и минералних _ уља,

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

gradska pre-

| та 2,6 пи!. убе песо.. u prošloj godini. Bzedlog: budžeta је- ·povećan zbog :toga · što. sadanji, u su-

Crpama 27

— Француске железнице имале су у 1936 год. 10,1 милијарди фр. прихода (за 36 мил. мање него 1935), 10,97 милијарди издатака (918 мил. више него 1985). Са службом камата и губицима, пренесеним из ранијих година, изнеће губитак у 1936 год. 4,89 милијарде фр. (за 900 мил. више него што се предвиђало). У 1937 рачуна се са уку пним добитком од 7,08 милијарди фр; да би се овај изравнао, требало би повисити ставове за 70%.

____-- У Белгијском Конгу завршено је грађење аутомобилског друма, дугачког 3250 км., од главног места Леополдвил "до Албертвила на језеру Тангањика у Иточној Африци. = Engleskoi O. na svaku miliu drumova otpada О ата prema 1,8 u 1913.

КОЊУНКТУРА

— Месечни извештај Народне банке за новембар 1986 показује у скоро свим важним ставкама рекордно стање од 1933. Извоз је изнео 454 мил. према 410 у 1985, 375 у 1934 и 408 у новембру 1983. Одговарајуће цифре за увоз износе: 360 према 357, 298, 276 мил. дин. У саобраћају има- · мо код броја утоварених вагона за поменуто време 151 према 147, 132, 131 хиљ. а код речне пловидбе 96 према 50, 72, 63 хиљ. Промет ефеката на берзи изнео је 27 мил. дин. према 18, 18 и 24 мил. девиза и валута 262 мил. према 176, 150 и 92 мил. дин. Државни приходи и индекс производње у последњем новембру нису обухваћени у извештају. | —- Mesečni bilten Guaranty Trust-a podvlači veliku opasnost suvišnog proširenja kredita i novčane ekspanzije i skreće pažnju da ie nezaposlenost još uvek najvažniji ekonomski program. Velike emisije, čili je volumen trostruko veći nego 19935 g., Guaranty Trust smatra najkarakterističnijim elementom sadašnje situacije.

— U toku 1936 g. na njujorškoi berzi porasla je vrednost kotiranih papira za 13 milijardi dolara. Višak se pripisuiie pobolišaniu privrednog: stanja S. A. D. i deklaracijama dividendi, koje su dostigle rekordnu visinu.

— U petroleumskim krugovima S. A. D. očekuje se za januar velika hosa cene petroleumu. Neke kompanije, medutim, računaju s hosom tek u aprilu, kada počinje sezona pune potrošnje pogonskog materijala.

— U 1936 g. obrt na Novosadskoj produktnoj berzi bio je -10.000 vagona, za 694 vagona više nego u 1935 god. Povećao se obrt u pšenici i mlinskim proizvodima, dok se u kukuruzu smanjio.

— Рочједпје decembarske nedelie porastao je indeks cena na veliko u Francuskoj (iuli 1914 — 100) za 7 na 495. Od devalvacije franka do kraja 1936 cene su porasle za 2365%, a od Blumovogp dolaska na vlast skoro za 35%.

= Према статистици, развијале су

доноси »Тће Есопот15««, и сировина од почетка

коју се' цене намирница

кризе до данас овако: . (у центима по јединици) авг. — јуни јуни дец. септ. 1932 1936 1936 | 1929 пшеница 181.3 57.— 91.683 · 136.63 _ кукуруз 100.4 29.5 62.88 ~ 106.63 говеда _ 13.8 657 7.75 10 _ памук _ 18.98 5.05 11.79 12.92 вуна 1 89.10 34.88 77.93 94.09 | бакар 17.91 5.25 9.50 11.челик 18.06 9.50 18— 18.50 каучук. 20.07 2.69 15:75 19.90