Народно благостање
Страна 30
"У пасиви су смањене обавезе по виђењу за 116 милиона динара и то тако да су жиро рачуни смањени за 230,5 милиона док су државна потраживања и разни рачуни порасли. Велико смањење жиро рачуна пред крај године сасвим је разумљиво. Док се у другим земљама повећава позиција зајмова у активи у главном; дотле се код нас смањује позиција жиро рачуна. Разна пасива: смањена је за 179,4 милиона динара. |
Новчанични оптицај повећао се за 2294 мил. на 5,408,5 хиљ. дин. Оптицај и обавезе по виђењу, достижу рекордну висину 7,087,8 ХИЉ. ДИН. Покриће се незнатно смањило са 29,86% на 29,68%, а златом ЈУ касама са 29, 42% Ha 29%.
Beogradska berza
EFEKTNO TRŽIŠTE
Krnja obaveštaina nedelja. (Rad svega dva dana)
Teško je u roku od dva dana utvrditi određenu tendenciju kod berze. Pa ipak može da se kaže da i ova dvodnevna berza ima svoju naročitu karakteristiku. Ona leži u kočenju hosističke težnje berzijanaca, ne pod pritiskom prodaje, kao što je to bilo u prošloj nedelji, već više od straha da neće dotična ruka koja je prodavala Ratnu štetu prošle nedelje, to da uradi i ove nedelje. Faktički je dotična ruka bila prodavac i ove nedelje, ali izgleda da je njezin stok pri kraju, jer se nije žurila da proda, iako je kurs pokazao čvIstu tendenciju. Iz toga se vidi koliko je tačno bilo naše tvrđenje u prošloj nedelji da je naročito kod Ratne štete tendencija čvrsta i da bi ona došla do punog izražaja da nije jedna ruka obilno prodavala robu. Čim je ta. ruka umerila svoju ponudu, Šteta je skočila od 374 na 375,75. Glavna pDažnja berzijanaca bila je obraćena Ratnoij šteti, jer se oseća “da ie na tome sektoru najveći interes i da će taj papir najpre da ide naviše. Zbog toga su svi ostali papiri zanemareni i zbog toga je obrt u tim papirima minimalan. Ali kursevi nisu ništa popustili sem nešto kod Agrame banke. Мета nikakve jače ponude koja bi obarala kurseve tih papira.
Na početku nove godine interesantno је да bacimo kratak pogled na kretanje obrta i kurseva državnih hartija od vrednosti za poslednje četiri godine. Promet u svima efektima bio je u novembru 1936 godine 927 miliona, najveći za poslednie četiri godine u istom mesecu (laniske i preklanjske godine po 18 miliona). Kurs Ratne štete u novembru bio ie 377,68 prema 355,10 u prošloi godini i 330,80 u pretprošloj godini. Investicioni zajam kretao se za poslednje četiri godine, uvek u novembru: 51,85; 70,85; 78,88 i 85,46 u
"ovoj godini. Begluci: 37,35; 55,80; 64,08; 69,58. 4-1 5-1 7% Investicioni zajam 83.75
6% Begluci, prompt 500 6% Begluci, prompt 2.500 6% Begluci, prompt 5.000 6% Begluci, termin
4% Agrarci
7% Bler
8% Bler
7% Seligman
„Il
| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__Бр. 2
375.75 37570 57
'Ratna šteta, prompt - Ratna šteta, termin ~ . | Narodna banka = Agrarna banka 191.25 7% Stabilizacioni zajam 6% Dalm., prompt 500 6% Dalm, prompt 1.000 6% Dalm., prompt 5.000 '6% Рајт. termin Duvanski loz 1880 Crveni krst | 92% Lutr. zajam. : Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio. le: 41: 49.9416: II IO II M
5 не 37550
Di (65.95 67.95
|||
Naši papiri na stranim berzama
Čvrsta tendenćija naših papira potrajala je i u izvečštajnoj nedelji. Popustio je jedino 5% zajam od 1902 g. za 5 poena na 132. Stabilni su bili 7% Stabilizacioni zaiam od 1931
g. sa 196 i 41/|e% od 1910 sa 117. 4% zajam od 1895 g. rađen je svega 29-XII po 132. Skočio je kurs 41|]- % zaima od 1906
· та 2 poena na 121, 41/e% zaima od 1909 za 5 poena na 125,
41J-% zaima od 1911 za 6 poena na 123, 5% zaima od 1915
·za 4 poena na 132 i 5% Funding obveznica za 4 poena na 111.
Kursevi. su bili sledeći:
29-XII 31-XII
30-XII 4% 1895 132 — 5% 1902 1. 55. 92 132 41Jo% 1906 119 il «12 4ј2% 1909 120 119 125 41J-% 1910 117 117 117 41jo% 1911 117 122 123 5% 1913 128 130 132 7%.1931 · 196 195 196 5% Funding 1933 107 109 ~. 111
DEVIZNO TRŽIŠTE
Devizno tržište još uvek je uzbuđeno usled marke. Rađeno je po 19:80 i 19,83.-Za 15. ianuar se nudi po 19, 78.a sve do ultimo. marta se nudi po 19,80. Ponuda je silna. Beč je takođe jako u padu. Nudi se po 8,181)» i bez posla je. Grčki bonovi idu po 31,50. Funta sterlinga se nudi obilno po. 238, tako da mora da interveniše Narodna banka.
Grčki
London Berlin Beč Pešta Madrid Milano bonovi
41. 958 | _ 50 „-__ ___ 5150
За pr.) 213.72 1751.— |I ___ ____1/850 —
ђ. рт. 16630. 15626 - | 20% ~
51. 1288. 1983.— 61850. — — —: 8150
___ Kursevi na ciriškoi deviznoi berzi su HOD OL
O ТЕЖЕ '26XI. 3-XH. 24 2 S31-XI | ~ 51
London 21. 2774 21 30 21 34. 27.37» 21.97 91 371 >
Amsterdam 234.80 235.90 '236.60938.95 238. 30. 938.30
Njujork Ја и „Ad 435. 43951). 85.114 - 4851 /8
Berlin „174.75; 17 Пе | i - 175.10. 175.05 20. 93 20.99 90.30 20.325 20.328 90.321
15. 40 1540 15.40 15.90 15.225 15. 24
510. o 10... 10. 10— |O.—
Beograd
Ширите.