Народно благостање

i

1. јануар 1937.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 23

_ ДОГАЂАЈ И И ПРОБЛЕМИ

У дневној штампи, у последње време, постали су врло чести напади на рад Уреда за контролу извоза стоке. Тенор

Рт свих замерака своди се на поделу контингената и регистрацију, односно ограничење броја извозника. На први поглед разлог овој кампањи могао би се наћи у садањој веома повољној извозној коњунктури говеда и свиња. Обилна продукција у земљи, нарочито свиња, чини да је понуда већа од тражње те су и цене релативно ниске. На иностраним тржиштима пак, на којима је понуда ограничена контингентирањем увоза, цене су врло повољне и зарада по вагону свиња цени се на: 20.000 динара. При тако високој заради борба извозника је разумљива; добити извозницу значи њеним препу: штањем другоме, по свакоме вагону реализовати без по -муке 10.000 динара. То је главни мотив акције у којој нема ничег принципијелног нити национално-економског. Извозника се не тиче положај произвођача, који при овоме најгоре пролази, већ њихова зарада. Али поред тога, има. и других разлога у крсташкој акцији извозника стоке противу Уреда за контролу извоза стоке. Ти разлози „нису јасно дошли до изражаја, јер би нашкодили угледу самих извозника. Стога су они маскирани тобожњим незадовољством са расподелом контингената коју врши Уред и са регистрацијом извозника. (5 ствари, иза овога, крије се нешто друго.

Шта се крије иза повике на Сточни уреде

До пре годину и више дана Стручни одбор, као врховни орган Уреда за контролу извоза стоке, вршио је н детаљну расподелу контингената на поједине извознике. На то су долазиле честе примедбе о фаворизирању појединих извозника, о злоупотребама које се чине итд. Даби сето прекратило измењен је систем детаљне поделе контингената. Према процентуалном учешћу загарантованом законом (40% задруге, 40% извозници и 20% произвођачи), Уред је додељивао глобалне контингенте централним организацијама, а ове су вршиле њихову детаљну расподелу коју је потом потврђивао, редовно без икаквих измена, Стручни одбор. У циљу спровођења овог новог система у Удружењу извозника у Београду основана је сточарска секција, а у Новом Саду основано је Удружење произвођача. Рад обеју ових установа, као и задруга које се баве извозом свиња, остао је до сада потпуно непознат јавности. Зна се само толико да је Удружење произвођача у Новом Саду JOBO неке кауције и утврђивања „обрачунске просечне цене", да се продају извознице и т. д., да је сточарска секција у Удружењу извозника монополисала извоз за најближе и т. д. Први сукоби избили су у сточарској секцији Удружења извозника, а кад је акција пренета у јавност, онда други није могао да буде крив до Уред. Мзвознини воде акцију да добију што веће контингенте, да остваре што већу зараду. То је њихово право. Али, када се про: блем посматра национално-економски, онда има нешто што је изнад права извозника, а то је интерес произвођача. Тај је општи, интересантнији и заслужан веће пажње. Он до сада, међутим, уопште није био заштићен у области производње и трговине стоком. 4

Садањи систем регулисаног извоза стоке има три ка. рактеристике: прва је подела недеља између земље извознице и увознице са правом избора извозника; друга, регистрација извозника т.ј. ограничење броја оних који с: могу бавити извозом; трећа, подела контингената преко стручних удружења. Подела недеља између државе увознице и извознице са правом избора извозника омогућује

ONO неколицине великих извозника и тиме кон“ центрише тражњу у земљи у мали број руку које се врло лако споразумевају у погледу цена које плаћају произвођачу. Исто то повлачи за собом и регистрација извозника. На тај начин, тражња је концентрисана тако да омогућује врло лако маневрисање на пијацама ради одржавања што нижих цена. Према томе, интереси произвођача при оваквом систему прошли су врло рђаво. Отуда у ценама на домаћем тржишту никада нису дошли до изражаја премије и повољније цене које се остварују на тржиштима увозничких земаља услед контингентираног увоза односно ограничене понуде. Расподела контингената преко стручних удружења пак, створила је терен за рад без ика-: кве контроле. Аутономија привредних стручних организација је лепа ствар, али само под условом да њихов рад може да контролише јавност. Чим је он избегао тој кон» троли ствара се могућност за корупцију најгоре врсте, много гору од оне која би се евентуално вршила у државним установама. Из тога разлога Народно благостање је увек, у сличним приликама, давало предност државним установама. М Уред за контролу извоза стоке, и: Призад и сличне установе боље су и пружају више гаранције за исправан рад, него ли удружења неколицине интересената. Према овоме, положај произвођача захтева да се у садањем регулисаном извозу стоке и сточарских производа изврше радикалне промене. Циљ ових промена требало би да буде што потпунија заштита интереса произвођача, односно јачања куповне снаге наших сточарских крајева, који су последњих година врло много страдали.

Тежиште промене система са гледишта интереса произвођача лежи у повећању броја лица заинтересованих на извозу. Систем расподеле глобалних квота на извознике, задруге и произвођаче треба укинути и извозу припусти: ти свако лице и установу који на то имају право или га буду стекле. На тај начин избећи ће се да тражња буде концентрисана у мали број руку, већи број купаца аутоматски ће довести до јаче конкуренције и створити повољ-

"пије услове за формирање цена. Да би се постигао прави

гфекат ове промене свакако је потребно да се путем пре: говора са Аустријанцима и Чесима укине право избора извозника земљи увозници. Што се тиче давања контингената"' оно би се имало вршити путем кратке лицитације за сваки контенгенат понаособ. Тиме би се смањила маржа између цене коју добија произвођач и оне по којој се продаје стока У иностранству. Истина та разлика не би дошла до изражаја у. повећаној цени произвођача, већ би се јавила код Уреда. Како овај пак не интервенише непосредно на тржишту, то .би је он морао посредним путем упутити сточарским крајевима. Један од тих путева јесте организација и унапређивање ветеринарске службе, која је данас приступачна врло танком имућном слоју одгајивача стоке. |

_______________АЛЕРАУ je odgovorio potrebi

naše stručne literature, kad je broj od 1 okt. o. g. posvetio primeni sistema rada u akord u našoj privredi. Među oblicima akordne nadnice kod nas treba prvo pomenuti individualne i grupne. Kod prvih pojedinac prima nagradu za svoj rad, kod drugih se ona deli po grupama. Grupni akord dolazi kod nas najviše do primene u šumskoj industriji, Tu se između poduzetnika i radnika pojavljuje često posrednik, t.zv. pred-

Rad u akord slabije je plaćen od vremenskom