Народно благостање
_ НЕ јануар 1937. _
"само по специјалном одобрењу федералних резервних“ банака. Ми смо већ у броју од 3. окт. нагласили да тројни ·
Ba? утни споразум не може да има неке друге циљеве сем повраћаја златном важењу. Свако друго гледиште је неосновано. Најмање би се могло веровати да би Енглеска напустила традиционалну политику слободног кретања капитала, која јој је створила позицију светског финансијера. . . -
Ове мере имају коњунктурно-политички карактер. Америчка влада хоће да остане господар домаћег тржишта капитала. Инострани капитал наиме долазиу С.А.Д. бежећи због опасности рата у Европи. Он тамо може да буде или бесплодно депонован или уложен у хартије од вредности. Ова друга могућност ће се, природно, због њене рентабилности, претпостављати. За америчку при: вреду, међутим, из овог произлазе опасности берзанске
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 25
хосе преко стварних могућности америчке привреде н погрешних инвестиција у индустрији. (Обе ове појаве би-. ле су својствене америчкој привреди за време т. зв. просперитета. Страни капитал пак доноси двоструку опасност: нездраво форсирање курсева на више и трагично стропоштавање истих у случају његовог повлачења. · Одлука америчке владе. да стане на пут неограни-. ченом приливу капитала заслужује утолико више пажњу, што су се неке европске земље налазиле у сличном положају, али се ипак нису усудиле да приступе ограничењу увоза злата. За то је била типична Француска, која је све до девалвације остала верна слободном меуђнародном кретању капитала и онда кад јој је овај у масама притицао и кад ју је напуштао. О том смо ми писали у броју од 16 маја 1936. Слично би се могло рећи за Швајцарску
"и Енглеску.
ОБАВЕШТАЈ!
ПОЉОПРИВРЕДА
— За последњих пет година у околини Мостара за'сађено је на кршу преко 300.000 садница разноврсног др"већа. Преко 200.000 садница засадила је шумска управа у Мостару, а 100.000 друштво Бор из свог расадника у Мостару. — Сељаци у Сплиту основали су извозну централу за зимско поврће, која је послала два вагона карфиола у Беч. Шене карфиола су врло добре. Тражња је врло жива.
= Грчка комисија за решење питања сељачких дугова установила је да сељачки дугови у Грчкој износе 9 милијарди драхми, од чега отпада: 5 милијарди на дугове банкама и приватницима, 2,25 милијарде на дугове Уреду за колонизацију усељеника и 1,7 милијарда држави. Комисија је предложила снижење камата и продужење рока отплате тих дугова. | — У источној Херцеговини у крајевима око Невесиња, Гацког и Билећа број стоке се цени на крају 1936 год. на ! мил. ком. за 30% више него у 1921. Становништво тих крајева је по „Хрватском дневнику“ тешко погођено од разних такса и дажбина у вези са испашом и прометом стоке.
— Италија сиромаши у стоци. Од марта 1930 до јануара 1936 г. према званичним подацима, смањио се број коња за 16,5% на 816.000, оваца за 14% на 8,862.000, мазги и мула за 12% на 422.000, магараца за 11% на 805.000, коза за 5% на 1,795,000 и свиња за 4% на 3,206.000; а пове: Ћао говеда за 2% на 7,245.000. Овде није узета у обзир државна стока која служи за војне потребе.
— У Совјетској Русији број рогате стоке још није достигао предратни ниво ни онај из 1929 г. Нарочито је неповољно утицала колективизација ширих размера која је извршена у 1988 и 1934 год. Последње две године је знатан пораст. Број говеда пао је са 60,5 мил. у 1916 г. на 38,5
мил. почетком 1984 г., а половином 1986 г. се попео на 56,6 ·
мил.) код коња су одговарајући бројеви 35,8 мил. 15,4 мил. и 166 мил, код оваца 118,0 мил. 36,5 мил. (заједно са козама) и 73,8 мил.; код свиња 20,9 мил., 11,5 мил. и 30,4 мил.
— У нашој земљи има пет приватних завода за производњу: серума против заразних сточних болести. (Патриа JJ. у Суботици, Камендин д.д. у Новом: Саду, Пастер и Предовић у Београду и Југословенски серум завод у Загребу). Од 1930 до 19385 год. повећала се производња серума са 6.000 литара на 'око 35.000 лит. За последњих пет Година цепљено је у нашој земљи 912.000 свиња, од ко-
СЛУЖБА
јих је угинуло само око 8.000 и са 61.000 цепљених у 1982 год. број се попео на 242.000 у 1934 г. и 453.000 у 1985 г. — према подацима Министарства пољопривреде.
— „Хрватски дневник> тражи да се досадањи начин давања премија на извезено вино измени тако да премију добијају само оригинална вина. Зато лист тражи преглед вина пре извоза, како би се онемогућило да се премија добија и за вештачка вина.
— ŽZetska banovina povela je akciju za veštačko razmnožavanje ribe u rekama njenog područia prenošenjem ikre iz drugih reka.
— Ministarstvo polioprivrede S.A.D. računa da će sledeće godine površina zasejana žitom iznositi oko 28 ти. ћекtara. To bi bila rekordna površina posle 1919 god.
— Monopolska uprava odobrila je za 1937 g. sađenje 174. mil. strukova duvana, za 30 mil. strukova više nego u prethodnoi godini. Sadiocima je to malo, oni traže naimanje . 250 mil. strukova.
ИНДУСТРИЈА
-— Владином уредбом утврђена је у Чехословачкој Квота сече шуме за пословне године 1936/37 до 1938/39 на 90%. Ово ограничење вреди за привредне јединице чија сеча прелази 150 мз. Влада ће моћи у појединим случајевима повећати ову квоту до 100% или снизити за 20%. (О увозу дрвета одлучује Синдикат дрвета, водећи рачуна о потреби земље која не може да се покрије домаћом сечом.
— Енглеска фабрика аутомобила и авионских мотора Ролс Ројс повисује главницу са 1 мил. на 1,5 мил. фунти и дели бонус на капитал у износу од 25%. :
— Ma područiu Trgovinsko-industrijske komore u Banjoj Luci ima ukupno 47 jinudstriiskih poduzeća. Računa se, sem toga, da preko 100 poduzeća pripadaju Zanatskoj komori, koja bi po svoioj prirodi i veličini pripadala Industrijskoi komori.. i
— U Sofiji boravi ovih dana pretstavnik talijanske fabrike aviona Kaproni radi pregovora sa bugarskom vladom o isporuci aviona.
—- Талијанска влада одобрила је предлоге 3a OCHHвање одн. проширење 39 индустријских предузећа. Нај-
више их је у: металној и хемијској индустрији (по 9), а затим. у текстилној (7),.и индустрији механичких транс-
портних средстава (6). Одбијено је 12 предлога, и то највише у металној (5) и стакларској индустрији (8).