Народно благостање
8. фебруар 1936.
Привредна штедионица ад. Београд (редован). — Маутнер Елмунд Југословенско ад. за производњу и трговину 'семења у Новом Саду (редован). — Смедеревска кредитна банка, Београд (редован). — Крушевачка окружна банка, Крушевац (редован).
17 фебруар. — Диовичко друштво Прве хрватске каванарске, гостионичарске и крчмарске творнице соде у Загребу (редован).
18 фебрузр. — Трњанска парна циглана на дионице, Загреб (редован).
22 фебруар — Трговачко-индустријска банка, Беодград (редован). — Електро-Макиш ад. Београд (редован).
23 фебруар — Зајечарска Тимочка банка, Зајечар (редован). — Београдска задруга ад., (редован). ,— Механоко-кафанска задруга ад. Београд (редован). — Бољевачка привредна банка ад. Београд (редаван). — Беликоградиштанско електрично и индустријско друштво (редован). — Лозничка трговачка банка, Лозница (редован). Краљевски трговачки кредитни завод у Краљеву (редован). —_ Акциснарско друштво Матарушке бање у Краљеву (ре-
дован). — Пиротско електрично и индустријско друштво ад. Пирот (редован). — Неготинска штедионица, Неготин (редован). — Бачко-градиштанска штедионица, Бачко Гра-
диште (редован).
26 фебругр. — Индустријска банка ал., Београд редован). 27 фебруар. = Крагујевачка Палилулска банка ал. (редован). — Континентал каучук ад., Београд (редован). — Ваљевска штедионица, Ваљево (редован). — Акционарско друштво за трговину и индустрију (редован).
29 фебруар. — Банка Славија а. д., Београд (редо-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 97
ван). — „Моравија“ фабрика платнених производа а.д. Београд (редован).
1 март. —- Алексиначка банка — Алексинац (редован). — Прва повлашћена ужичка акционарска ткачка рахионица (редован). — Рудничка банка ад, у Горњем Милановцу (редован). — Привредна банка ад. у Лебану (релован). — Трговачка кредитна банка а. д., Београд (редован). — Шабачка банка у Шапцу (редован). — Нишка кре-
дитна банка ад, (редован). — Индустријско-трговачка бан-'
ка а. д. у Бољевцу (редован). — Шабачка окружна банка (редован). — Друштво за ваздушни саобраћај ад. „деропут" у Београду (редован).
3 март. — Нововрбаска штедионица д. д. У Новом Врбасу (редован).
7 март. _— Рађевска привредна банка у Крупњу (редован). — Београдска штедионица (редован).
8 март. — Штампарско издавачко предузеће „Политика ал. (редован). — Нишка занатлијска банка (редован). __ Метохијска банка у Пећи (редован). — Шабачка извозна банка (редован).
29 март. — Ужичка обласна банка, Ужице, (редован).
РАЗНО
— Према једној анкети јужносрбијански печалбари су за последњих 15 година донели Јужној Србији око 695 мил. дицара. 1935 год. отишло је на печалбу свега 28 хиљада лица која су послала својим кућама 35,8 милиона динара.
—_ У аустријским провинцијама ради се на увођењу концентрационих логора за просјаке, какви већ постоје у Горњој Аустрији. |
авва
КОЊБУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 ЈАНУАРА 1936
Стање Народне банке за ултимо јануара показује уобичајене промене које се јављају крајем сваког месеца. Пре свега оптицај новчаница се повећао за 113,1 мил. на 4.847,6 мил. денара, док се је оптицај кованог вовпа повећао за 17,5 мил. за колико се је смањио његов сток код Народне банке, Насупрот томе као и обично у то време смањиле су су се обавезе по виђењу за 113,3 мил. на 1.508,8 мил. дин. Од тога отпада на жиро рачуне 91,8 мил. тако да износе 683,7 мил. динара а на разне рачуне 36,8, тако да је њихов износ пао на 810 мил. динара, док су се напротив потражи“ вања државе повећала са 5,2 на 19,1 мил. динара.
Реакпија зајмова на крај месеца није била тако нормална као обавеза по виђењу. Зајмосви по есконту смањили су се за 9,6 на 1455,1 мил. динара док су зајмови по ломбарду показали мало повећање од свега 0,5 мил. динара, тако да зајмови укупно износе 1.711,1 мил. динара.
Укупна подлога повећала се за 10,6 на 1491,5 мил. динара и то захваљујући искључиво злату у касама које је порасло са 15,4 на 1.372,7 мил. динара. То повећање долази једним делом од смањења злата на страни које износи 4,4 мил, динара. Исто су тако смањене и новчанице у страној монети за 6,1 на 9,1 мил. динара и девизе које улазе у подлогу за 0,2 на 30,6 мил. динара. Поема томе укупна подлога са 28: |% прима повећала се за 13,6 на 1.916,6 мил. динара или 30,17%, док повећање злата у касама рачунано са 28 :ј,% прима износи 18,7 на 1.763,9 мил. динара,
Девизе које не улазе у подлогу повећане су за 12,7 на 312,5 мил. динара. Разна актива је повећана за 2,4 на 552,1 мил, динара а разна пасива за 1,8 на 152,5 мил. динара.
(Види таблицу на идућој страни)
Beogradska berza EFEKTNO TRŽIŠTE 1 jedna simptomatična pojava
Ovih dana završila je beogradska berza svoj statistički pregled obrta u januaru mesecu t. g. Ukupan obrt je iznosio 98,5. miliona dinara od čega 83,2 otpada na valute i devize, a 15,2 na efekte, i to: 12,5 prompt i 2,7 termin. Nasuprot tome obrt u hartijama od vrednosti bio je u januaru 1934 god. 46 miliona, a u januaru 1935 73 miliona. U ianuaru о. g. dakle tri puta je manji obrt no u januaru 1934, a skoro pet puta no u januaru prošle godine. Ovo ogromno smanjenje obrta je jedan sjajan simptom sređivanja prilika na našem efektnom tržištu. Veliki obrti u januaru dveju pretposlednjih godina su iztaz velikog obima spekulacije a la hausse. To su papiri reportirani iz prethodne godine u iduću, i postepeno likvidirani u toku gOdine. Pošto je to bila spekulacija a la hausse, ti su papiri stalno pritiskali kurs. Ali kako je likvidacija izvršena uz asistenciju iavne ruke, to nije moglo imati nepovoljno dejstvo na razviće kursa, jer za poslednje 4 godine ovako se kretao kurs Ratne štete u mesecu januaru:
· 1932 godine 234,30 1933 godine 215,57 1934 godine 284,65 1935 godine 368,95
U 1935 godini je skok Ratne štete prema januaru 1934 god. bio gotovo toliko isto veliki koliko u 1934 godini prema 1933, iako u 1935. nije bilo intervencije u masi od strane јаупе гиКе.
| Ovo smanjenje obrta u januaru o. 2. po svojoj strukturi ima još dva dalja interesantna simptomatična značenja. Prvo