Народно благостање

-18. јануар 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 45

КОЊУНКТУРА

. СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 ЈАНУАРА. 1936 ГОДИНЕ

У првој недељи ове године у стању Народне банке нема знатнијих промена.

Након последње недеље у 1935 години у којој се је оптицај новчаница био повећао за 158,6 мил. динара, у првој недељи 1936, као што је то обично, опао је за 532 мил. дин. Ово смањење долази углавном због знатног повећања 06авеза по виђењу. Интересантно је напоменути да се то не тиче жиро рачуна који су се чак нешто и смањили за 1,7 на 688 мил. динара. Псвећала су се напротив потраживања државе за 3,8 мил. на 11,2 мил. динара и разни рачуни

Стање Народне банке (подлога у злату)

31. XII | 31. XII| 31. | 31. XIL | 8,1 AKTHBA 1932 | 1933 | 1934 | 1935 | 1936

Подлога ; зл, у касама и на стр. || 1760.8| 1794.9) 17846

злато у касама — — 1335,9 1344,3

злато на страни — — 94,6 90,2 вовч, у страној монети 0.8 0.0) 00.3 0,0 0.1 девизе — — — — — 2065 1112) 1208). 327) 320

Укупно — ||1968,1] 1.906) 1905.5) 1464.3! 1466.6 Девизе којег не улазеу

подлогу _ -_ _ = 1,91 545 1044! 331,6! 338.1 Кован новад;

у никлу и сребру— — || 139.9| 239.0| 206.1! 329.0| 341,3 Зајмови ; 7

Ha MeHmme — — — — |211!1.9|1808.8|1528.8| 1523,0|1409.0

на хартије ox spemm,— | 3448| 293.1| 235 1| 2583| 256.0 Укупно — || 2456 8) 2101,9| 1763.9| 1781.3| 1755.9

Хартије од вредности — 15,4 14.7 169 49,4 48.7 Ранији аванси држави — | 1808,6) 1715.5) 1686.6) 1670,6) 1670.7 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — | 600.0) 600.0| 600.0) 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — || 58.0) 54.9) 10641 119.0! 117.1 Вредности ост, фондова 7.9| 117 120). 118) 118

Непокретности, завод за израду новч, и намештај || :54.1| 153.7| 153.5 1540) 1543

Разна актива — — — — || 21.6) 115.1! 276,4! 464,4! 683 ПАСИВА

Капитл — — = = = 180.0| 180.0! 180.0) 180,0| 180.0

Резервни фонд — — — | 73,8] 84,3 112.4! 133.3! 133,3

Остали фондови — — — 86) 137) 205) 274) 274

Новчанице у оптицају — || 4772.1| 43271) 4383,9) 4890.0| 4836.8

Обавезе по виђењу: потраживање Државе — || 13.5 13) бој) 741 112 жиро-рачуни — — — || 3841| 4144) 5319) 689.7| 688.0 разни рачуни — — — || 299.6] 5492: 327.0) 688.6) 755,2

Укупно — | 697.8| 1031.0| 865.8) 1385.7) 1454 4

Обавезе са роком — — || 1459,4! 1106.3! 952,9| 1934! 194,8 Разна пасива — — — — 40.3 222.91 316.4! 166.6| 146,0

Оптипај и обав. по виђ.||5470.5| 5358.2| 5249,8| 6275 1| 6291.2 Укуп, подл, --- 28'5% прим || — — — | 1881'6| 18845 Злато + 28'5% прим — || — — — |1717.9| 1727,4 укупно покриће — —| — = — |2998 ' |2995% покриће у злату — — || — – — |27317' |2745%

за 66,6 на 755,2 мил. динара. Значајна је све већа важност

ставке „разни рачуни“ која као збирна позиција онемогућава увид у стање банчино што је и циљ недељног публицитета. Истовремено смањио се је и износ зајмова за 25,4 на 1.755,9 мил. динара, и то по есконту 23,1 а по ломбарду 2,4 мил. дин. Подлога се је повећала за 2,2 мил. на 1.466,6 мил. динара (без прима). То углавном долази због већег износа злата у касама који је порастао за 7,3 мил. на 1.344,3 мил. динара. Како се је истовремено смањио износ злата на

"страни за 44 мил. на 90,2 мил. динара то је врло вероватно

да један већи део повећања злата у касама произлази из

смањења злата на страни. Девизе које улазе у подлогу сма..

њиле су се за 700 хиљ. на 32 мил. дин., док су се девизе које не улазе у подлогу повећале 6,4 мил, на 338,1 мил. динара. Разна актива повећала се за 3,9 мил. динара на 468,3 мил, а разна пасива смањила се за 20,6 мил, на 146. Оптицај и обавезе по виђењу износиле су 6.291,2 мил. динара, укупна подлога повећала Се за 2,9 мил. динара на 1.884,5 мил. динара или 29,995% што значи да је у односу према укупном сптицају и обавезама по виђењу мало опала. Злато у касама са 28,5% прима износило је 1.727,4 мил. дин. односно 27,45 што значи повећање за 9,5 мил. дин.

Beogradska berza

Т Ефектна берза

Да бисмо добили верну слику стања ефектног тржишта у Београду у јануару т.г., потребно је да бацимо један поглед на трансакције ове врсте на београдској берзи у децембру. Јер као што је нашим читаоцима познато, један велики део послова на берзи преноси се обично у идућу годину. У децембру 1935 године био је укупан обрт на берзи 118 милиона динара од чега 91 милион валута и девиза, а свега 26,8 милиона ефеката. За последње 4 године није био ни једне године тако мали обрт у хартијама као у 1935 години у децембру. Целокупан обрт у хартијама износио (је у промпт роби 19 милиона, а у терминима 7,7 милиона. Кад се од овог одузму. акције у којима се радило само на дан 31 децембра због курса, онда обрт не износи ни 16 милиона динара. Од тога износа пада свега 6,9 милиона на Ратну штету. У термину пак било је 5,9 милиона у Ратној штети. Сви се остали обрти односе на остале папире, а ови се обично врло мало раде термински већ промпт и увек ликвидирају. Може се рећи да на београдској берзи у идућу односно у ову годину није пренесено ни 100 милиона динара Ратне штете. А 1933 године купила је јавна рука Ратне штете за 100 милиона динара. Да је 31 дец. пр. године потражила свега 5 милиона, курс би отишао на 400.

Из овога видимо да се све више сужава обим послова · шпекулативних, а проширује онај сериовних папира. Омањење обрта у Ратној штети показује с једне стране да је све мањи штекулативни ангажман у њој и да она све јаче постаје сериозним папиром. Јер шпекулативни папир се врло често обрће пред крај године. Мали обрт у Ратној штети значи, као што рекосмо, њезино напуштање шпекулативног карактера.

104 13-1 1441 15-1 16-1

7% Инвест. зајам =" 79— = — 796% Беглуци 500 = — _ 60.50 — 2500 6250 62.255 6225 62— 5000 6435 63.90 63.885 “3.70 69.60 6% Бегл. термин — — x = 4% Аграрци — = — 4515 7% Блер — =. 1129. 1125. 12 7% Селигман 80— „80.50 80—" 80— „79.50 Ратна штета, пром. 354.50 354— 353— 351— 351.50 Ратна штета, терм. — – — 352.— 351.75 Народна банка 6425 — — — 6450— == Атрарна банка 22875 229——' 228—— 230— =, 7% Стаб. зајам 718— — — — _78.6% Далмат. промпт == = == = === 1000 — — — _ 60.87 5000 — 6213 62— 62— 62.25

Дувански лоз => le So се Црвени крст = => — — —