Народно благостање

18, јануар 1936.

184 нов. завода са капиталом од равно 1,000.009 дин. 177 нов. зав. са капит. од преко 1,000.000 — 2,500.000 дин. 130 2) » » 22 » 2» 2 500. 000

Као што се одатле види, ми имамо у великој већини мале новчане заводе. Из тога произлази да 538 новчаних завода има мању главницу од 2,5 мил. док са већом главницом располаже свега 130 новчаних завода. Када би се предвиђени пропис о јамчевини чланова управног одбора примевио, дошло би се до интересантне ситуације да у неким заводима кауција свега једног члана буде већа од саме главнице. Ако се узме у обзир да управни одбори и малих новчаних завода имају просечно по 5—77 чланова, долази се до невероватног закључка да би јамчевине управе износиле више но основна главница у преко 150 новчаних завода, а више од половине главнице у још даљих 200 завода. Морамо рећи да сумњамо да је то била намера законодавца, тим више што се у закону каже да јамчевина за појединог члана мора да „износи :ј2% од основне главнице“ а тек се у наставку додаје да не сме бити мања од 100:000 динара. Не може се дакле претпоставити да би законодавац тражио у исто време да јамчевина износи :ј2% а истим прописом одредио да за чланове управа у преко половини завода она износи 100—10%! Из свега овога јасно произлази и тачност трећег приговора Удружења банака, наиме да се неће наћи, нарочито у мањим местима и за мање заводе, довољан број људи за чланове управних одбора.

Преостаје нам дакле да се упитамо зашто је заправо законодавац предвидео тако велику кауцију за њих Ако се пошло са поставке да банкарски послови укључују ризико, онда се исто таква кауција морала применити и на друга акционарска друштва. Нико неће устврдиги да је ризико већи код новчаних завода него на пример код рударских предузећа, па ипак се та велика кауција односи само на банке. Значи да се је пошло са другог становишта, а то може бити једино да се заштите улози на штедњу. Ни тада та мера вије оправдана из просгог разлога што би се у том случају морала односити само на депозитне банке, а таквих код нас уопште и нема. стоје у западним земљама, служе искључиво за улоге малих и неуких штедиша који нису у стању да одреде ренлабилитет и сигурност једног посла него им је главна брига да и уз минимално укамаћење сачувају своје улоге. Једино код таквих банака могла би се применити горња мера, када би она била довољно ефикасна. Ми међутим стојимо на становишту да она ни то није,

Године 1927 одржан је у Сарајеву конгрес правника на коме се је између осталога диску говало. и питање заштите улагача. LOM Cy приликом неки тражили да се ради што веће сигурности улога повећа кауција чланова управног одбора код банака у акцијама властитог. друштва (као што је то по досадањем закону предвиђено), Наш уредник, који је имао први реферат по том пигању, заступао је гледиште, које је и конгрес прихватио, да би та мера била без икаквог ефекта. Ниједна кауција није у стању да искључи несигуран рад управе, јер је могућност злоупотреба несразмерно већа од ње. Познато је да су код неких новчаних завода код нас те злоупотребе износиле по неколико. десетина, па чак и стотина милиона динара. Колико. би дакле требала да износи кауција која би то могла да покрије И у другим су др'"жавама сличне прилике, и тамо се врше злоупотребе па су и оне предузеле различите мере које треба да их спрече. Једна од најобичнијих мера је на пример пооштрење санкција. Значајно је међутим да нико не решава то питање великим кауцијама. Настојати да се оно реши на тај начин_ значи,

по нашем мишљењу, заваравати се илузијама. Последица то-.

ПАР ОДН РАТАПОСВАНРЕ

Чисте депозитне банке које по-.

_ Страна. 3

га може бити и сасвим“ супротна "очекиваној, да напада гоне којима је дужност да врше контролу рада чланова управе

У сваком случају проблем веће "сигурности: улега не може се решити великим кауцијама, јер она- зависи од. љут ди. За исправног човека кауција ће прелстављати,; теређоа многима ће чак онемогућити да иду у управне одборе. бат

нака, док за оне који се не устручавају од неисправног рада, она неће претстављати никакву претреку. –

Роуодот Пт рифен ба 1936/37 g. Ministar finansija dao je ekspoze iz kojega se „dos bija sledeća slika: 1

- Kao što je to već mnogo па · sa službene strane naglašeno, i budžet za narednu godinu 5аstavljen je po najstrožijem principu štednje, samo što seje ovoga puta išlo u tome još i dalje, tako da je predlog manji:za 570 mil. dinara od ovogodišnjeg budžeta. Upoređujući oba: bus džeta moglo bi se doći do protivnog zaključka, jer ukupna suma: odobrenih kredita po budžetu za 1935/36 god. iznosi svega: 10;25 mil:jardi, dok u predlogu za narednu godinu ona iznosi 10;3 milijardi. Ta razlika dolazi otuda što je u godini 1935/36.630 mil. državnih izdataka bilo odobreno Finansijskim zakonom dok za narednu sve izdatke sadrži predlog. budžeta. «је= dini izuzetak pretstavljaju dotacije samoupravnim: telima, -što se međutim pravda time što banovinski budžeti još nisu odo= breni pa se ne zna koliki će iznosi biti potrebni. Mi stfatramo. · da ia praksa nije najzgodnija, ali ističemo da g. Ministar u svom ekspozeu kaže da će se u tu svrhu naći takvo rešeri | koje se neće kositi sa principom budžetske ravnoteže.

Ekspoze g. Ministra finansija

U predlogu rashoda, shodno tehničkoj izmeni o kojoji smo već pisali, pokazani su zajedno krediti namenjeni podmia rivanju celokupne državne uprave i oni.koji pretstavljaju iz“ datke čisto privrednih preduzeća. Ukupni rashodi “u: novog predlogu budžeta iznose 10.307 mil. dinara. Od toga otpada nai lične rashode 5.010 mil. ili 48,661%, dok su u prošlom. budžetu: ti rashodi iznosili 5.25 milijardi dinara ili 51% od celokupnih kredita. Taj je procenat, nema sumnje, prevelik, a smanjenje koje je predviđeno u predlogu za narednu godinu, nastalo je već poznatim sniženjem ličnih prinadležnosti čiji kaseni efekat iznosi, prema ekspozeu g. Ministra, 360 mil. dinara.

Materijalni izdaci iznose 5,30 milijardi dinara ili 513008 od ukupne sume predloga. Na privredna preduzeća otpada (bez zdravstvenih) nešto više od 2 milijarde dinara a preko polovine toga iznosa tj. 1,17 milijarda pripada Ministarstvu saobraćaja. Na državnu administraciju la 3,29 ПАЉЕНА nara.

Kao što smo već rekli u članku povodom reformi g. M nistra finansija, vanredni rashodi biće uneseni u zaseban b džet. Tom prilikom smo spomenuli da ima jedan, veliki izdataka koji se mogu smatrati vanrednim, a kojima · је | mesto u redovnom budžetu. Na to је stanovište stao i a Mil star i uvrstio u predlog za iduću godinu. 953,4 mil. dinara kvih izdataka.

·Ublipan iznos prihoda izjednačen j}6: Sa rashodima. Od: toga otpada na prihode privrednih preduzeća 3,36. milijarde” dinara a na fiskalne 6,94 milijardi. Prema podacima” u екерба» zeu, fiskalno opterećenje iznosi 438 đinara na зјапоуп ћи: ДЕО se tome doda još 104 dinara srednjeg: fiškalnog opterećenja? od strane samouprava, ukupno opterećenje iznosi 542“ dinara: Neposredni porezi predviđeni su u svoti od 2,30 milijarde dinara ili za svega 19 mil. više nego u sadafijem' OU a трона sredhi: u. iznosu 64 2,57 тијатде и 121 пиће, : |