Народно благостање
Страна 180
(редован). —- Трговачко прометно дед. Загреб (редован). — Осјечко прометно складиште дд. у Осијеку (редован).
29, март. — Српска штедионица дд. у Осијеку (редован). — Мартоношка прва штедионица д.д. (редован). Бачко потиска кредитна банка дљд. у Старом Бечеју (ред). — Старо-Кањишка прва штедионица д.д. (редован). — Млин на ваљке дд. у Краљевићеву (редован). — Прва тителск: штедионица д.д. (редован).
30. март. — Француско-српска „банка (редован). A. E. Г. Унион југословенско д,д. за електрику, Загреб (редован). — „Југославија“ отпремничко дед. Сисак (редован).
31 март. — Прометно дд. у Загребу (редован). Мана дед. за производњу посластица, двопека, чајног и иног пецива у Загребу (редован).
2. април. —- Југословенска удружена банка дад. у Загребу (редован). | 5. anpMm. — Занатска банка Краљевине Југославије ад. Београд (редован).
6. април. — Банатско електрично дд. Панчево (редован). 8 април. — Електрично друштво Војводина ад. из Београда (редован).
19. април. — Привилегована аграрна банка ад. у
Београду (редован).
"Трговачки регистар
Митровичка паропила дд. у Срем. Митровици, филијала у Загребу, упис фирме и чланова управног одбора гг.: Перослава Пашкијевић-Чикара из Загреба, д-р Владимира Чобанића, д-р Људевита Шпица из Срем. Митровице, Дезидера Шиптица, Бела Гроса, Георга Сабоа из Будимпеште, Емериха Шпица и д-р Грга Араницког из Срем. Митровице. — „Кромос“ да. у Загребу, упис промене чл. 4. друштвених правила. — Југословенско левантско извозно-увоз"но дд. у Загребу; упис промене чл. 2., 4, 7., 12., 15. и 22. друштвених правила.
Библиографија, Д-р Гојко Никетић, Закон о радњама, — Објашњења, — Пракса. — Споредно законодавство, — Књига прва.
858 1—205. Београд 1936, Геца Kom a. x. Стр. 800. Цена Динара > :
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 1!
Louise Sommer: Neugestaltung der Handelspolitik Payer — Wien. — Knjiga prikazuje napuštanje liberalne trgovinske politike i izgrađivanje novog trgovinsko-političkog sistema. Pisac smatra da danas više ne vlada princip pariteta, već diskriminacije. Borba profivu klauzule najvećeg povlašće-
nja ima tri uzroka: prvi je promena ideologije u pravcu stati-
stičko-autoritativnogz principa, drugi promena trgovinsko-političke ideologije, a treći promena u privrednoj strukturi. Za ublaženje sadašnjih teškoća pisac predlaže uvođenje evropskog preferencijalnog sistema sa pokretnom skalom prema koeficijentu intenziteta spoljne trgovine.
РАЗНО
— Инострана штампа забележила је говор нашег уредника проф. Бајкића одржаног у оквиру приредбе „Усмених новина" под насловем „Аустроугарски баук и питање Подунавља" Тако бечка Меце Егеге Ргеззе репродукује две основне тезе говора: да се питање Подунавља може решити заједничким преговорима свих подунавских држава,и да се од свих њих у последње време Аустрија економски најбоље консолидовала.
_—- Светска производња чистог злата у 1935 износи
30,5 мил, унци, према 27,6 мил. у 1934 и 19,6 мил. у 1929.
На првом месту и сада стоји Јужна Африка са 10,8 мил. унци, али у порасту производње она нема скоро никаквог удела. Производња злата је за последњих пет година највише порасла у Русији која сада са око 5,6 мил. унци (према 1,08 мил. у 1929) стоји на другом месту, испред С. А. Д. (3,11 мил. и Канаде (3,29 мил.). Процентуално је још већи напредак код неких мањих земаља, као Шведске, Чила, Колумбије, Нове Гвинеје и Француске Западне Африке. У погледу залиха злата далеко предњаче С. А.Д. са 1227,5 мил. златних фунти (према 999,8 у 1934), или 50,6%; затим долазе Француска (533,7 мил. према 661,1 мил. у 1934), Енглеска (200 мил. и Шпанија (894 мил.).
· Поред Француске изгубиле су и друге земље златног бло-
ка врло много злата: Холандија га је у 1935 имала свега 53,1 мил. (према 69,5 мил. у 1934, тј. за 23,7% мање), а Швајцарска 55,1 мил. (према 75,8 мил. тј. за 27,4% мање). Губитак Италије износи још више, 32,4% (са 62,7 мил. на 42,6 мил.).
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 МАРТА 1936
У првој недељи о. м. није у стању Народне банке било знатнијих промена, изузев сне које смо већ у пређашњим извештајима истакли, а које се сада настављају.
Једна од таквих је свакако повећање злата у касама Народне банке; овога пута оно износи 8,4 мил. на 1.419,7 мил. динара. Исто су се тако у извештајној недељи повећале и девизе за 2,5 на 18,2 мил. динара, а нешто мало ин новчанице у страној монети за 6,1 на 0,2 мил. динара. Насупрот томе смањило се је злато на страни за 3,8 на 65
мил. дин., што би могло делимично бити у вези са пове-
ћањем злата у касама. Укупно повећање подлоге износи према томе 7,2 на 1.503,1 мил. дин. што рачунато са 28:/2% прима даје пораст од 9,3 на 1.931,5 мил. динара т.ј. 30,16% од оптицаја и обавеза по виђењу. Од тога само на злато у касама, обрачунато са 28:/2% прима, отпада 18244 мил, т.ј. 28,49%. Од осталих промена у активи могло би се спо-
менути мало смањење зајмова за 11,9 на 1663,8 мил. динара, и то по есконту за 12,2 на 1.408,5, док су зајмови на залоге повећани за незнатну своту од 0,3 мил. на 255,3. Девизе које не улазе у подлогу, Опале су за 10,4 на 299 мил., док је сток кованог новца мало порастао за 1,2 на 376,5 мил. Разна актива смањена је за 2,2 на 5434 мил. динара. -
Оптицај новчаница смањио се у извештајној недељи за 24,2 на 4.905,7 мил. динара, што је у вези са готово исто толиким повећањем обавеза по виђењу за 25,5 на 1.407,5 Код обавеза по виђењу повећање жиро-рачуна за 51,3 на 537,1 мил, дин. готово је исто као Смањење разних рачуна за 51,5 на 850,1 мил. динара; знатно је меБутим и ове недеље повећање обавеза по виђењу за 25,7 Ha 110,3 мил. Као што смо већ прошле недеље рекли, повебање тога рачуна долази од емисије државних благајничких записа Народне банке. Са њима је у вези и смањење оба-
Превео сан