Народно благостање

14. март 1936,

Наша кинематографија у прошлој години није показала напредак, барем не у квалиTeny. Увоз страних филмова достигао је 678 ком. у дуж ви 735 хиљ. мет. према 623 ком. и 600 хиљ. мет. у 1924 односно 440 ком. и 540 хиљ. мет. у 1932. И у прошлој години у увозу је преовлађивао краћи филм, чему има дал разлога: први је проширење програма, а други узимао лакших, нарочито оперетских филмова. Забавних кратких филмова 'уувезено је прошле године 128, затим 134 журнала и 105 рекламних предигри. Протрамских филмова увезен) је само 261 ком. или нешто више од :/, укупног броја. Филмова домаће производње приказано је 100 у укупној дужини од 23 хиљ. мет. Ови су филмови углавном културни, рекламни и журнали. Број рекламних филмова опода и даље. Филмови домаће производње били су углавном звучни (78).

У увозу филмова С. А. Д. су задржале прво место са 436 ком. и 392.2 хиљ. мет. дужине. Према 1934 увоз с: по броју смањио за 17, а по дужини повећао се за 36 хиљ. мет. Увоз немачких филмова повећао се са 107 у 1934 на 144. а по дужини са 159.2 на 1744 хиљ. мет. Из Аустрије увезено је 30 филмова у дужини 48.3 хиљ. мет., из Енглеске 14 ком. са 31.9 хиљ. мет., Чехословачке 7 ком. са 15.2 хиљ. мет. Главни увозници били су: америчка предузећа „Фокс, Парамунт, Метро Голдвин, Варнер Брос, Јунајтед Артистс и немачко предузеће Уфа. !

Наша кинематографија у прошлој години

Карактер увезених филмова потврђује тачност наше

тезе, да данашња публика не тражи велике уметничке вредности, него забаву, о чему смо писали у броју од 22 фебруара.

Број биоскопа у прошлој према 1934 г. опао је са 335 на 318. Од овога је било 263 звучних и њихов број према 1934 повећао се за 17. Немих биоскопа било је 55. Смањио се и број седишта са 95.549 у 1934 на 92.905. Од бановине највећи број биоскопа има Дунавска (79) са 25.454 седишта. Затим долази Савска са 64 биоскопа и 22.454 седишта, Дравска са 43 биоскопа и 11.592 седишта. Шест јужних бановина (Моравска, Вардарска, Дринска, Приморска, Зетска, Врбаска) имају 91 биоскоп или 28.6% укупног броја са 29.244 седишта односно 25%. Сем овога било је 22 путутућа биоскопа, углавном нема. Од свих биоскопа само 7! раде свакодневно. Скоро половина биоскопа раде једанпут, двапут и трипут недељно.

Прошлогодишњи подаци употпуњени су и подацимег о величини капитала уложеног у кинематографе, који износи 67.9 мил. дин. Када бисмо располагали и подацима о броју продатих карата, могли бисмо лако израчунати промет и рентабилитет ове привредне гране,

Број филмских агентура последњих година стално је у порасту: 1933 г. 17, 1934 г. 24, 1935 г. 30. Највећи број предузећа (21) налази се у Загребу. Седам највећих загребачких предузећа учествовало је у пласману иностране продукције са 561 или 82.7% укупног увоза.

Prema mesečnom izveštaju Маrodne banke za januar dobijamo sledeću sliku naše narodne privrede u tom mesecu: opšti i dosta znatan napredak prema | januaru prošle godine, a malo popuštanje prema decembru. Opšti indeks cena na veliko iznosio je u januaru 71,1 t. |. za 6,6 poena više no u istom mesecu prošle godine a za 0,5 poena manje nego u decembru. To povećanje od 6,6 poena u opštem indeksu došlo je uglavnom od skoka cena biljnih proizvoda za preko 20 poena na 83. U istom razdoblju nastupilo

Stanje naše narodne privreде ц јапџаги

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 169

ie i malo povećanje cena industrijskih i mineralnih proizvoda, dok su jedino cene stočnih proizvoda pale za oko 2 poena na 56,7%. Smanjenje koje je nastupilo prema mesecu decembru, a koje nije sezonsko, jer je obrnut odnos normalan, dolazi od malog popuštanja cena agrarnih proizvoda i to naročito stočnih, koje 5и раје од 59,4 па 56,7, dok je indeks biljnih pro> izvoda pao za svega 0,7 poena na 83. Nasuprot tome porastao ie indeks industrijskih proizvoda za 0,7 па 70,2, док је шdeks mineralnih proizvoda ostao nepromenjen na 81,1.

Opšti indeks cena na malo u Beogradu porastao je za 1 poen na 71,1. To povećanje dolazi od skoka cena hrani i odeći, dok su naprotiv ogrev i osve{lljenje malo pojevtinili. Prema mesecu decembru cene na malo su pale i to istovremeno sve cene koje dolaze u obzir.

U saobraćaju imamo za januar podatke samo za broj istovarnih vagona koji pokazuju povećanje za 7 na 97 hili. vagona prema istome mesecu prošle godine a smanjenje za 13 hilj. prema mesecu decembru. Ovo poslednje se ponavlja gotovo redovno svake godine, pa prema tome ne pokazuje nikakvu naročitu tendenciju, nego je čisto sezonsko.

Indeks rudarske proizvodnje iznosi 111,6 tj. za 4,2 poena više no u januaru 1935 godine a za 2 poena manje no u mesecu decembru. Najveći porast pokazuje uvoz proizvodnih sretstava od 87 na 154, dakle gotovo za punih 100%. U odnosu prema decembru to povećanje iznosi 13,4 poena.

Što se tiče naše spoljne trgovine, pokažali smo u prošlom broju našeg lista da ona, uprkos pasivnosti našeg irgovinskogz bilansa u januaru (prošle godine u istom mesecu bio ie aktivan), daje vrlo povoljnu sliku, s obzirom na promene koje su nastupile u njenoj strukturi.

Državni prihodi pokazuju znatno bolje ulaženje no prošlih godina, tako da su u januaru iznosili 766 mil. dinara prema 707 mil u istom mesecu prošle godine. Ovoga puta se to odnosi i na neposredne poreze koji su do sada stalno, s obzirom na manje forsirano uterivanje, ulazili slabije no u ZOdini 1934. Kod njih povećanje iznosi 17 mil. na 145. mil. dinara, kod posrednih poreza 12 na 221 mil., kod monopola 13 na 156,

· a kod državne privrede 21 na 238 mil. dinara.

У месецу новембру код Сузора било је осугураних 599.655 према 601.622 у октобру, односно 594.340 у септембру и 564.274 "у новембру 1934. Према октобру месецу број упослених смањио се за 1.967 или 04%, док према истом месецу у прошлој години показује повећање за 35.381 односно 6.2%. Према новембру 1933 број упослених повећао се за 58.965 или непуних 11%.

Пораст индустријске делатности наставио се ну новембру 1935

Код поделе радника према надничним разредима, услед опадања номиналне наднице, процес померања од виших ка нижим разредима наставио се и у новембру месецу, разуме се у мањој размери него ли ранијих година и месеци. Просечна обезбеђена надница у новембру била је 21.57 дин. према 21.72 дин. у октобру или 0.36 дин. мање од оне у новембру 1934. Према октобру просечна обезбебена надница пала је за 0.7%, а према новембру 1934 г. за 1.7%. Број осигураних у првом, најнижем _ надничном разреду са надницом до 8 дин. достигао је највећу висину 81.254 или 13.55% укупног упосленог радништва. Према 'новембру 1934 број ове категорије радништва повећао (се за 8.492 или 11.7%. Велико повећање имамо и у петом разреду, са 67.866 у новембру 1934 на 74.555 или за 9.0%. У вишим разредима, међутим, опадање траје и даље.

Подаци о броју упослених у појединим привредним гранама односно о њиховој коњунктури изгледају овако;