Народно благостање
- НАРОДНО
DF “Aleksandar D. Bilimović, prof. Univerziteta
БА
БЛАГОСТА! ЂЕ · Страна 187
MATEMATIČKA FORMULA KUPOVNE SNAGE
Pre HN) dana АЕ је knjiga d-r Slavka Šećerova o »Problemima svetske i naše privrede«, u kojoj, se obrađuju aktuelna privredna pitanja sadašnjosti i koja sadrži mnogo interesantnih statističkih i dru» а ' podataka.
„U članku »Iz teorije novca« daje pisac matema– tičku :Bormnlu :'kupovne snage novca, koja, prema njegovom mišljenju; dobro »prikazuje stvarno stanje«.
Na str. 119 i 120 piše d-r Šećerov:
== »Ja velim da kupovnu moć novca Ka određuju faktori: 1) količina novca u cirkulaciji N i 2) količina dobara u prodaji D. Prevedeno u formulu to bi glasilo, da· je- kupovna moć novca Kn zavisna od N i D ili da F(N), F(D) ~
-»АП РХ) nije jednostavan faktor nego se sastoji iz optica|a novčanica N, iz brzine cirkulacije bN, dalje veličine bankovnih depozita В 1, Брзе cirkulacije tih depozita bB i iz količine zlata i ostale metalne monete M. i brzine cirkulacije te monete РМ što bi značilo prema tome F (N) = Fž(N.bN) — F (B.bB) — F(M.bM).
»A količina dobara za prodaju F (D) obuhvata sva proizvedena dobra (D) i broj razmena od prvog stadija proizvodnje do konačne prodaje ( DD), dalje sve lične usluge (U) 'i ostale obveze iz upotrebe kapiја К ! · berzanske i ostale transakcije a imovine (1) је bi, prema tome, ома formula mogla da glasi:
К | bN) -— F (B. bB) -. F (M. BM). U IO DI ЕРИК) PIE E (ID
"Ома formula kupovne snage novca pogrešna је matematički i ekonomski. Pogrešna |e već prva kratka formula d-ra Зесегоуа, koja prikazuje zavisnost kupovne зпасе novca od glavnih faktora: količine novca u cirkulaćiji i količine dobara u prodaji. Ova zavisnost prevedena na matematički jezik kaže da je kupovna snaga novca funkcija N i D. Ali iz toga nikako ne proizlazi
F(N), formula Kn PO)
" Опа је pogrešna pre svega matematički. Ako i Ко Пн N i D, onda se to ovako izražava: Kn= FE (N, DP) Od karaktera ove lunkcije (F) zavisi koje operacije moramo da izvršimo sa N i D, da dobijemo Kn. A iz formule d-ra Šećerova sledi da moramo izvršiti neke operacije sa N, dalje isfe operacije sa D, te rezultat prvih operačija podeliti sa rezultatom drugih. То nikako ne odgovara »зфуатлот зтапји«.
Уа je kupovna moć novca? Evo šta o njoj kaže sam d-r Šećerov na str. 114: »Vrednost ili kupovna moć novca |este u obrnutom odnosu sa cenama. Vrednost pada kad se cene dižu a penje se kada cene padajuć.. Prema tome, ako označimo opšti 2 сепа за С, Ки-
роупа тос помса (Ка) је једпака ~ = Ali, prema ža-
konu razmene, nivo cena Određilja, se na onoj visini na kojoj se ponuda novca i drugih platežnih sredstava izjednačuje sa njihovom "таг пјот, Ako uzmemo u prvoj aproksimaciji kao ponudu platežnih sredstava količinu novca u cirkulaciji i kao tražnju količinu dobara u pro-
је ћткаја“ Ni D, te prema tome Kn=
NOVCA D-R ŠEĆEROVA
daji pomnoženu prosečnom visinom cena, dobićemo |ednačinu N= D.C. Prema ovoj |jednačini ukupan opticaj novca ravan je količini dobara u prodaji pomnoženoj sa njihovom prosečnom cenom. A to je baš formula d-ra Bajkića koju kritikuje d-r Šećerov.
Ovu formulu treba samo dobro interpretirati. U
ovoj formuli označuje D ukupnu količinu svih dobara u prometu kao fizičkih veličina. Ali jednostavno se ne daju sumirati različni fizički predmeti, na pr. kilogrami hleba, tone uglja, metri tkanina itd. Zato su u ovoj formuli sva dobra izražena u jednakim jedinicama, a kao jedinica uzeta je za svaku godinu (ili kakvo drugo vreme) količina svakog dobra, koja se može kupiti za 7 noy»čanu jedinicu (na pr. za 1 din.) u nekoj godini koja služi za bazu. Ukupan broj takvih |edinica je veličina D. Što se tiče C, nije to apsolutna visina cena, nego totalni indeks cena izračunat pomoću vaganog aritmetičkog proseka svih cena. Za godinu koja je uzeta za bazu ovaj indeks (C) je jednak 1 ili 100%, a za svaku drugu godinu (ili drugi momenat vremena) C prikazuje opšti nivo cena u procentima nivoa cena u bazičnoj godini.') Na ovaj način protumačena formula N— D.C tačno, iako samo u prvoj aproksimaciji prikazuje mehanizam поусапог prometa. | N 1
da (6. = Bb a <
kupovna snaga novca Kn = РБ. Sledstveno u prvoj aprokp > М Р ] p
"12 ove: lormule dobićemo, ili
simaciji kupovna moć novca ravna je količini dobara u prodaji, podeljenoj količinom novca u cirkulaciji. Ako raste količina dobara pri istoj količini novca, njegova kupovna moć raste, obrnuto ako raste količina novca pri istoj količini dobara (inflacija!), kupovna тос поуca pada.
Možemo onda da kažemo, da je u prvoj aproksimaciji kupovna moć novca funkcija N i D, t... Kn =F (N, D) te da je prema karakteru ove funkcije Kn = Kao što vidimo, prva kratka formula d-ra Šećerova osim pogrešne upotrebe pojma funkcije potpuno pogrešno prikazuje »stvarno stanje«.
U proširenoj formuli d-ra Šećerova su pravilno uvedeni novi faktori, ali ova formula sadrži i nove pogreške. Pisac pravilno uvodi osim novčanica |oš druga platežna sredstva (bankovne depozite i metalni novac), samo ako označuje ukupnu količinu platežnih sredstava kao N, onda nije pravilno označiti kao N količinu novСатиса Које 5ц samo jedan deo tih sredstava. Dalje pisac pravilno uvodi kao novi faktor brzinu cirkulacije pojedinih platežnih sredstava (označenje ovog laktora sa 5М, 58 : ФМ je vrlo nezgodno; bolje bi bilo označiti pojedine vrste platežnih sredstava sa Ni, N» i Ns te Drzinu njihove cirkulacije sa B!, B» i Bsx; premda je to stvar
1) Vidi Irving Fisher, Elementary principles. of economics. New York. 1919, str, 24/—253.