Народно благостање

мил. у јануару опао у фебруару за даља 4,4 мил. кр. на "укупно 530,8 мил. кр. Укупно (стање домаћих зајмова било је крајем фебруара 3845 мил. кр. према 3723 мил. крајем јануара; улога је било 3723 мил, према 3736 мил. Упоредо са повећањем зајмова смањиле су се велике бескаматне благајничке резерве банака, са 375 мил. крајем јануара на 348 мил. Омањио се и салдо иностраних потраживања приватвих банака заједно са оним новчаничне банке за 20,8 мил. кр; на 828,50 мил. кр. Од тога на новчаничну банку отпада 5 милиона, али она је истовремено и даље куповала злата у иностранству.

— Дрезднер Банк је за год. 1935 први пут после 1931 "опет исплатила дивиденду, и то 4%. Као и већина осталих немачких новчаних завода, и она је услед коњувктуре у не"мачкој привреди имала прошле године за 6% већи обрт; "код ефеката је обрт порастао чак за 7,9%. Кредита је дато у износу 637 мил. марака према 578 мил. у 1934. Домаћи „улози су се повећали, а они из иностранства су опали. Ли" квидност се повећала са 38% на 40,6%. И код филијала У иностранству и код осталих иностраних банака у којима је Дрезднер Бавк заинтересована (Меркурбанк у Бечу и Сочиетатеа Банкара Романа у Румунији) прилике су се побољшале, — У „Менчестер Гвардијен Комершел'-у обрадио је д-р Герхард Шахер проблеме енглеске трговине и инвестиције енглеског капитала у балканским земљама и нарочито „истакао да је Чехословачка услед својих давнашњих веза и с једном и другом страном најпозванија да посредује код оживљења ових веза, које несумњиво наступа.

= Дански парламент претреса законски предлог о преуређењу новчаничне банке. Она ће се звати „Народна · банка Данске" („ОПаптатке МаНопађћапк“) и биће самостална; установа којом ће управљати претставништво, управа и дирекција. У претставништву учествује парламент са 8 „чланова који се бирају према сразмери појединих странака. Остали чланови претставништва не смеју бити народни посланици; њихов избор има да одобри Министар трговине. „Претставништво бира управу која се састоји од 7 лица. Дирекцију. сачињавају 3 члана од којих двојицу бира прет- ставништво, а једнога именује краљ. Владин првобитни предлог предвиђао је још јачи утицај државе, али је опозиција успела да извесне тачке измени. Међу осталим је 'опозиција поставила услов да се држава одрекне свога врло „заатног учешћа у једној од три највеће данске банке, Ландмансбанци, у корист приватвика. Најзад је дошло до компромиса, према коме држава има да прода једну четвртину _ својих акција Ландмансбанке, у износу 12,5 мил. данских _ круна.

; ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

| — Franciska vlada je 20 marta ovlašćena da pored dosad odobrenih 15 milijardi franaka blagajničkih zapisa emituje "105 6 milijardi ovih zapisa, s obzirom na najnovije зроЏпоpolitičke dočađaje. Novi blagajnički zapisi upotrebiće se za . naoružanje i izvođenje nekih velikih građevina.

— Guverner Poljske banke, pukovnik Koc, ı njen generalni direktor Li. Baranjski otputovali su u London. Kao i putovanje u Pariz prošloga meseca, tako se i ovaj put pukovnika Коса dovodi u vezu sa poljskim ftražnjama kredita u О Ала

- sivu које do sada nisu imale pozitivnih rezultata.

_ _— Austrija će izvršiti konverziju 15 godišnjeg 6,5% ga. rantijskog zaima iz 1927 u iznosu 80 mil. šil. koji je emitovan radi izvođenja likvidacije. Centralne banke nemačkih štedionica | u,Austriji i od kojega još ima u opticaju 50 mil, šilinga. Novi zajam biće 5% i na 10 godina. ·

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ. |

Страна 211

— Швајцарски 4% савезни зајам који има да по-

служи за конверзију ранијег 5% потпуно је успео. Знатно

је преуписан износ од 100 мил. шв. фр. који су банке биле чврсто преузеле, тако да се износ зајма морао повећати на 135 мил. да би се у потпуности задовољили и уписи у готовом, којих има у износу од 65 мил.

— Norveška se sporazumela sa jednom bankarskom grupom o emisiji 41/2% zajma od 32 mil dolara na 30 godina. Zajam ima da se upotrebi za konverziju 5,5% obveznica čili je rok 1965 god. Ovo je već drugi ovogodišnji zajam Norveške u S. A. D..

— Аустралија спада у земље са'највећим пореским оптерећењем. Оној износи 14/ аујстралијских фунти и 4 шил. по становнику (2454 дин.), тако да је свега мало ниже него у Енглеској (14 аустр. фунти 17 шил. 3 пенса, та. 2568 дин.) и Француској (2515 дин.). Нарочито је велика течевина; на доходак од 6650 а. ф (1,15 мил. дин.), плаћа се у Аустралији 3490,6 а. ф., (603,8 хиљ. дин.), а у Енглеској само 2168,6 а. ф. (375,1 хиљ. дин.). Услед своликог пореза немогућно је проширење индустријских предузећа и веће запослење незапослених, иако су акције врло скупе и дивиденде велике. још увек је незапослено 13% становништва способног за рад. Међутим, очекује се смањење пореза, пошто се текућа буџетска година закључује са вишком од 3 мил. а. фунти.

— Недавно је дански министар финансија изјавио да је Данској потребан зајам од 100 мил. данских круна. Влада ће се вероватно обратити Енглеској, да не би превише оптеретила данско тржиште капитала и да би уједно постигла олакшање данске валутне ситуације. |

— Аустријски приходи од јавних дажбина изнели су у 1935 год. укупно 1073,6 мил. шил. према 1020,1 мил у 1934 и 970,3 мил. у 1933. Према 1933 пораст износи код непосредних пореза 6,7% ( са 2814 мил. на 2994 мил.), код трошарине 17,4% (са 1549 мил. на 182,2 мил.), код царина 17,3% (са 179,6 мил. на 210,8 мил.), а код такса и пореза на пословни промет 7,3% (са 351,9 мил. на 377,7 мил). Смањење према 1934 наступило је једино код монопола, јер је подбацио монопол дувана (292,46 мил, према 308,05 мил.).

САОБРАЋАЈ

— Ministar pošta i telegrala одобио је да (ејећопзк pretplatnici mogu sa svoga telefona voditi međugradske razgovore na kredit, ako ne premašaju mesečno 200 dinara. Ovo važi od aprila o. 9. .

— Министарство п. т. т. унело је у свој буџет субвенцију паробродгрским друштвима као награду за превоз поште у изеосу од 50 мил. динара. Преко половине те своте тј. 29 мил. отпада на јадранску пловидбу, затим Југославенски Лојд 8, Дубровачку пловидбу 10 мил. динара итд.

— Отпочели су радови на грађењу пута Пријепоље Бијело Поље, ји ће везати Црну Гору са Орбијом, а Сазџак са Јадраном. За израду овога пута предвиђено је 30 Мил. ДИН.

— У овеј годили приступиће се изради појединих десница великог туристичког друма који иде дуж целе јадраи-= ске обале у дужини неколико стотина километара.

— У талијанским Алпима (Доломитима) биле су у 1935 укупно 32 аутобуске пруге. За 1936 предложено је уређење 36 пруга у укупној дужини од 3.000 км.; међу тим пругама налазе се и неке које воде 'у иностранство (Меранс

Инсбрук, Венеција— Кортина дАмпецо— Салцбург И Бол-

цано—Мерано— Санкт Мориц).