Народно благостање

28. март 1936.

11950; исти је пораст и код 4'/2% зајма из 1906 на 120.50, а: код 4% зајма из 1895 пораст износи 5 поена на 132. Најмање је скочио курс 5% зајма из 1902 за свега 115 на

13475. Фундинг облигације нотирају 100 према 97 у прошлој недељи. |

| I7-ML 1840 191 204 2160 28501 49% 1805 12550 130.50 13050 | 129:50 131.50, 192: 5% 1902 135.50. 134—— 134—- 13450. 133—— 13475 41»% 1906 115. 115 | J|15 1208. 114 12050 4172% 1909 115 11250 115. 115—— 1165 119.50 41ј-% 1910 (118 116— 13. — 11450. 116=— 119:50 41 1911 А (198 119—. 11450. 114 = 120 5% 1913 123.50 130.— 129.— 129.50 130.—. 131.50 7% 1931 180.50 181.—S 190— 194— 195— 1928% 1933 фунд. 98—— 0850 98—" 9850 909 — 100—

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су: 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 25 март 241|5—261/5 25: 215]. | 261/ —30

ДЕВИЗНА БЕРЗА

Карактеристика светског девизног тржишта је слабост француског франка. Појавила се велика камата у репору. Енглески регулациони фонд га међутим енергично подржава и прима све понуде терминског франка тако да му се курс према фунти креће соко 75. Али би он био далеко испод тога да и фунта није попустила подржавајући франак. Сада међутим и- Њујорк пружа помоћ фунти да не би во она попустила. Интересантна је велика чврстина белгијског франка, што долази одбегства капитала из Француске у Белтију. То је врло симптоматична појава с обзиром на светску политичку ситуацију.

На београдској девизној берзи попуштају шилинг који сада нотира 930 и драхме које су пале на 30.25. Исто је тако мало попустила и марка на 1397.65, а за термин се креће између 1396 и 1398- према 1400 и 1405 у прошлој недељи. Лондон је непромењен на 250.—, Пешта на 885 и Мадрид на 640.

Лондон Берлин Беч Пешта Мадрид Солун 2041 250—— 1399:31. 93193. 885—— '635— 3:23-1 250. ~ 1400.65 936.— 8585 .640—- )312411 250— 1397.01 /936— d85— 640— 3125-1 250. 1398——. 934. 885 -— 640— 30,75 261 250— 139760 930—— 885— 640——- 30.25

Обрт на београдској девизној берзи био је ове недеље већи но у прошлој недељи (када је износио 17.5 мил.) и износио 21.9 мил. динара. Највећи је промет. био овога пута у маркама 8.5 мил. затим у фунтама 4.9, у пенгима 3.8, у шилинзима 2.7, доларима 0.74 мил. динара итд.

Курсеви девиза на циришкој берзи нису се много изменили, осим попуштања француског. франка и поправљања долара.

2840 304 251 12 100 (07070 2681 Амстердам 209.50 208.50 207.90 208.35 208.40 208.35 Лондон 15.289], 15.201), 1512. 1514 1514 1516 Њујорк 309, 304, 3025, 304, 3045], 3055. Берлин 134.50 123.60 122.95 122.00 12320 12325 Париз 20.38. 20.26-[, 20.209], 20.208], 20.22 20.211, Праг | 12:80. 1278: 0260 |___ 120601/ | 1269

7.02 7.— Т— Т— о

Београд |

(=

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна -215

На слободној девизној берзи су све девизе у малом: порасту. Фунта нотира 250—251 према 249.50—250.50, доnap 50.50—60 према 50.20—50.50, швајцарски франак“ 16.53—16.60. према 1647—16.55 и француски франак 334.50—335.50 према 333—335.

ROBNO TRŽIŠTE

Sirovine. — Čvrsta tendencija na svetskomi tržištu siro-. vina traje još uvek. Usled stalnog povećanja tražnje zalihe sirovina poslednjih nedelja znatno su opale. Najviše su smanjeni stokovi mefala, usled čega oni imaju najčvršću tendenciju.

Pšenica. — Cene na svetskom tržištu pšenice ove nedelje. malo su popustile. Roterdam je sišao na 5 hol. for. za metc: pre-. ma 5.071» u prošloj nedelji, a Čikago na 589/s centi za bušel.

Na domaćem tržištu u ovoj nedelji nije bilo nikakvih pro-. mena. | tražnja i ponuda b'ile su vrlo male. Cene su notirale: Bačka 163, Tisa 165, Sava 160, Srbija glavna pruga 160 din.

Kukuruz. — Na svetskom tržištu kukuruza vladala je i u ovoj nedelji čvrsta tendencija, pošto se Argentina usteže од меćih ponuda i nastoji da cene poveća. Roterdam je dostigao 2.90: hol. for, a Čikago |e notirao 58ž/s cent: za bušel. Mađari su kupili u Argentini 18.000 tona, ali su odmah ovaj zaključak stor-. nirali, jer su u međuvremenu postigli sporazum sa Rumunima o uslovima plaćanja. о

Na domaćem tržištu ove nedelje vladala |e labava tendencija i nije bilo skoro nikakvog posla. Сепе зи побгаје: маgonska roba paritet Vršac 108, paritet Vršac 109, šlepska roba za maj 114 dinara. |

DIE DEUTSCHE | VOLKSWIRTSCHAFT |

Издавач: проф. Др. ХУНКЕ, |

Главни уредник: фр. оес, Ханс РУБАН, Берлин · ||

Главни немачки привредни часопис и поборник национал - социјалистичког привредног програма,

Чланци, глосе, белешке и анализе биланса у „Рје дешвеће Уо ву тзсћа " најтачније обавештавају о привредном животу нове Немачке. Зато је „Гле Чешвсће Мо вултасћан" важан и неопходан часопис за све југословенске економисте и предузетннке, увознике, извознике, индустрију, банке и надлештва која се интересују за немачко-југословенске привредне везе,

„Die deutsche Volkswirtschalt" pamm на сарадњи свих народа Средње Европе и њиховом привредном благостању.

„Рле дешвзсће Мо вемливсћан" излази 3 пута месечно, чита се у свима немачким привредним круговима, и зато је најбољи орган за оглашавање,

Претплата : КМ 5,— тромесечно. Поједина свеска КМ 0,60. ||| Добија се у свима књижарама и код издавача |

Haude & Spenersche Висћћапа пе Мах РазсћЕе "Vela far M O O Berlin W 35

Hire ODO RO Благостање